Krvavi Kijev

Današnja generacija Ukrajinaca svakako nije bez iskustva kada je reč o demonstracijama; duboko podeljena zemlja imala je do sada mnogo prilika u kojima su građani izlazili na ulice. Ali poslednji talas protesta, započet u novembru - nakon što je predsednik Viktor Janukovič odlučio da ne potpiše Sporazum o pridruživanju s Evropskom unijom - prvi je koji nije ograničen na mirne demonstracije, pri čemu povremene eskalacije nasilja svaki sledeći put bivaju sve drastičnije: početkom ove sedmice se tako na centralnom kijevskom trgu Majdan našao čak i katapult iz koga je policija gađana kamenjem, a koji je ova ubrzo uspela da zapleni i uništi

Kordon policije koja je čuvala četvrt u kojoj su vladine zgrade zasut je svim i svačim, uključujući Molotovljeve koktele, paljena su vozila, dizane barikade. U najdramatičnijem izlivu nasilja otkako su protesti počeli - za koje odgovornost, tvrde u opoziciji, snose pre svega huligani plaćeni da izazivaju haos na ulicama ne bi li kompromitovali čitav protestni pokret - policija je odgovorila suzavcem, dimnim granatama, vodenim topovima i gumenim mecima... Broj povređenih je prešao 100, pedesetak ljudi je završilo u bolnici, mnogi su i pritvoreni. Demonstranti, međutim, ne odustaju, pa je Janukovičeva vlada morala da u pomoć pozove lidere opozicije, kako bi se postigao bilo kakav dogovor o smirivanju situacije.

Otkako je sredinom decembra s Moskvom sklopljen dogovor o kupovini 10 milijardi evra vrednih ukrajinskih državnih obveznica i o smanjenju cene gasa za Ukrajinu, demonstracije su bile splasle, a razjedinjena opozicija više nije uspevala da motiviše građane. I taman kad se učinilo da će se sukob oko pravca kojim zemlja treba da se kreće prebaciti sa ulica u rasprave u štampi, vlasti su prošle sedmice po hitnom postupku u parlamentu izglasale zakon kojim se u velikoj meri ograničavaju prava na protest. Tako više nije dozvoljeno postavljanje šatora i bina; nije dozvoljeno blokiranje javnih ustanova, za šta se predviđa kazna i do pet godina zatvora; nije dozvoljeno ni okupljanje u centru Kijeva; zabranjeno je nošenje šlemova i maski tokom demonstracija, a za kršenje te odredbe propisana je novčana kazna

Praktično istog časa po usvajanju zakona, u centru Kijeva se našlo oko 200.000 ljudi. Transparenti, maske, lonci - sve su to demonstranti iskoristili da poruče da neće pristati na nove propise po kojim bi se, pre ili kasnije, svaki demonstrant mogao da nađe na sudu. Novi zakon je bio kap koja je prelila čašu: ubrzo su centralne gradske ulice pretvorene u pravo bojište. Jedan od lidera opozicije, bokserski šampion Vitalij Kličko, i sam je isprskan aparatom za gašenje požara kada je pokušao da primiri one koji su nasrtali na policiju, a morao je da podeli i poneku ćušku onima najnerazumnijima među demonstrantima.

Povrh sveta, razjedinjena opozicija, ma koliko se nadala da bi možda mogla da profitira od nezadovoljstva Janukovičem, suočava se s nezadovoljstvom svojih pristalica koji joj zameraju neodlučnost, nesposobnost da se okupi oko jedne ideje i nespremnost da preuzme odgovornost i stavi se na čelo pokreta protiv Janukoviča.

Vlada je početkom nedelje navodno počela pregovore s Kličkom, koji upozorava da je situacija takva da se zemlja nalazi na ivici građanskog rata. Proruski i proevropski deo zemlje, međutim, već dugo ne uspevaju da pronađu zajednički jezik. Oni okrenuti Moskvi imaju predsednika i zasad stabilnu većinu u parlamentu; oni okrenuti Briselu još nemaju ni neprikosnovenog, a pritom kredibilnog opozicionog vođu. A njihov bes raste