Smrt mrežne neutralnosti

Bitka za neutralnost mreže je izgubljena!, jedan je od najčešćih naslova prošlonedeljne vesti o američkoj sudskoj odluci koja je pokopala zahtev Federalne komisije za komunikacije (FCC), u kome se traži da provajderi ne smeju da diskriminišu internet/promet, te da su obavezni da svim korisnicima daju jednak pristup legalnim sadržajima.
Valja reći da je Evropska komisija još pre tri godine zavila u crno načelo Network Neutrality, odbacivši zahteve da se uvede (samo)regulativa o zaštiti neutralnosti mreže.

Načelo neutralnosti mreže (Net Neutrality), garant slobode i otvorenosti interneta, u direktnoj je zavisnosti od pružalaca internetskih usluga, koji, da bi stvar funkcionisala, treba da se odnose ravnopravno prema svim podacima koji putuju mrežom. Iako je na prvi pogled stvar sasvim logična, u raljama lukavih advokata provajderskih parničara ona pada na sudu jer pravila o neutralnosti povređuju pravo kompanije na slobodu govora, odlučivanja i kontrole nad onim što njene mreže prenose. Ili, kako je to formulisao sudija David Tatel u prošlonedeljnoj odluci koja je pokopala mrežnu neutralnost: Iako Komisija ima opštu nadležnost za regulisanje u ovom području, ona ne može da nameće uslove koji su u suprotnosti s izričitim zakonskim ovlašćenjima. U prevodu, sve se vrti oko love, što znači da internet-provajder ako mu se hoće može, na primer, da uspori Skajp i tako favorizuje pružaoce telefonskih usluga, da ograniči neki sadržaj tako što će da blokira ili uspori do puzanja pristup pojedinim veb-odredištima, ili prosto naplaćuje bržu isporuku njihovih sadržaja.

Suprotstavljanje takvim odlukama doživljava se kao džaranje u kompanijska prava, koja su u ovoj fazi jača i starija od prava na neutralnost mreže. Ništa neobično što pojedini analitičari i mediji prošlonedeljni poraz na sudu karakterišu kao katastrofu i podsećaju da je otac interneta, Tim Berners-Lee, upozoravao na lukave planove provajdera o internetu u dve brzine. NJegov predlog da se načelo neutralnosti mreže uključi u upravljanje internetom, te zalaganje da svaki korisnik bude u mogućnosti da pristupi svakom servisu, a svaki servis u mogućnosti da pristupi svakom korisniku je skrajnuto u ime konkurentnosti.

Tako su čuvari interneta pobedili obične ljude koji veruju u slobodu mreže, ionako klimavu. Jer, pored sudske odluke da je u redu internet-sadržaj distribuirati na cediljku, prošle nedelje je i NJujork tajms dao svoj doprinos paranoji u virtuelnom svetu, objavivši da Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) može putem radio talasa da prikuplja podatke i sa onih računara koji nisu povezani s internetom. Bila tačna ili ne, ova nova špijunska afera svakako skreće pažnju sa fokusa o ubijanju neutralnosti mreže i legalizacije cenzure po ukusu provajdera.

Ono što je odvratno jeste da se uvođenje kontrole interneta zamotava u gnjavatorske priče o svetoj kravi slobodnog tržišta, a sloboda interneta tretira kao drugorazredna. Za svaki slučaj maše se i pričama o sigurnosti od spama, pornografije i ostalih dvanaestoglavih aždaja koje vrebaju u mreži svih mreža na jadne male korisnike, atakujući na njihovu spremnost da trampe internet-slobodu za malo sigurnosti koju im prodaju provajderski hajduci, opterećeni profitom. I sve bi to bilo u redu, da sud nije stao na stranu ovih manipulatora, dajući im za pravo da u ime dranja korisnika, po svom nahođenju žongliraju informacijama i tako se popišaju na principe mrežne neutralnosti i slobodno biće interneta.