Čije su to prljave ruke u Zajači

Vama doktorima veliko hvala za sve što ste uradili, ali koja korist što vi nas lečite kada nas neko jači od vas non-stop truje, reči su kojima je potpredsednik MZ Zajače Miodrag Vasiljević propratio poslednje analize na prisustvo olova u krvi, koje su u medijima, iz nepoznatih razloga, ocenjene kao bolje od prethodnih. Činjenica je da su uglavnom iste, nikako bolje, i da će takve ostati sve dok se sistemski ne reši problem trovanja na koji Vasiljević upozorava. To što je kod polovine građana ustanovljeno da ima manje olova nego u julu prošle godine, a kod druge polovine da ima više je u procentualnom smislu na nivou statističke greške i ne pokazuje nikakva bitna kretanja. Uostalom, to je i potvrdio prim. dr Dragan Ilić, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije, koji je ukazao da je potrebno mnogo vremena da bi se organizam očistio od olova i da je primetno poboljšanje bilo nakon merenja obavljenog u februaru prošle godine, a da je od tada stanje uglavnom isto.

A to isto je dosadilo građanima koji su u subotu ispunili prostorije Doma zdravlja u iščekivanju da saznaju rezultate i da čuju šta ima da im kaže prilično glomazna delegacija (u kojoj je upadljivo nedostajao predstavnik Ministarstva energetike i zaštite životne sredine) predvođena Nenadom Borovčaninom, državnim sekretarom Ministarstva omladine i sporta. Sumnjali su u rezultate, tražili su da vide analize koje su kao kontrolne rađene u Sloveniji i bili skeptični prema stručnosti Instituta za medicinu rada, koji je u međuvremenu postao ovlašćen i osposobljen za ovu vrstu analiza. Kada im je po ko zna koji put ponovljeno da deponija nije uklonjena, da su zagađivači i dalje tu, ali da je do poboljšanja došlo delom jer topionica radi manje a oni se peru više, sa razlogom su prasnuli. Iako se dobra namera Ministarstva zdravlja u slučaju Zajače ne može osporiti, priča o pranju ruku i higijeni je otišla u svoju suprotnost i postala uvredljiva. I još uvredljivija kada je direktor Instituta za medicinu rada prof. dr Aleksandar Milovanović, braneći čast svog Instituta, izgovorio: Vi ste svoje rezultate dosoljavali olovom. Sram te bilo, optužuješ nas da smo trovali svoju decu bili su povici koji su ispunili prostoriju, a dr Milovanović je uzaludno pokušavao da objasni kako nije mislio na decu već na odrasle koji su želeli da dobiju pravo na invalidsku penziju.

Ali šta god da je mislio, činjenica je da je izgovoreno nešto što nije smelo da bude izgovoreno, naročito ako se ima u vidu da je samo nekoliko sati ranije, na neformalnom sastanku delegacije u Loznici, dr Milovanović izjavio da u Zajači nije problem samo olovo, već i da su prilikom analize tla otkriveni antimon, nikl i kadijum koji su daleko ozbiljniji otrovi od olova. A na pitanje NIN-a da li je u okviru analiza koje su rađene provereno i prisustvo tih elemenata, odgovorio da nije jer su skupe.

Nivo antimona i kadijuma mora da se proveri. Očigledno je da su nadležni prepoznali mogućnost zagađenja tim materijama, ali to nije ispitano. Neformalno nam je rečeno da se radi o skupim analizama, ali ne sme se ostati na tome i ja ću ponovo aktivirati predmet i zatražiti dodatna objašnjenja svih nadležnih ministarstava. Nije sporno da je stvar pokrenuta sa mrtve tačke ali nije dobro ignorisati niz problema. Zajača nije poligon za propagandne akcije i pi-ar vežbe već jedan davno otišli voz da se građanima obezbedi zdrava životna sredina, kaže za NIN Saša Janković, zaštitnik građana.

A šta je to što je do sada pokrenuto?
U junu prošle godine, Kancelarija zaštitnika građana je izdala preporuke nadležnim ministarstvima: Ministarstvu zdravlja da vrši stalne provere olova u krvi i da sprovodi preventivne i interventne mere, dok je Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine uputila duži spisak. U njemu se između ostalog traži da se sprovodi svakodnevno uzorkovanje vazduha i analiza zagađenosti dok za tim postoji potreba; da se redovno vrši uzorkovanje površinskih i podzemnih voda, pijaće vode i zemljišta i sprovodi analiza zagađenosti, a da se rezultati redovno, a najviše u intervalima od sedam dana, objavljuju na internet-stranici Agencije za zaštitu životne sredine. Takođe, da se isplanira izgradnja objekata i instalacija koje obezbeđuju trajna i sigurna rešenja za uklanjanje zagađujućih i opasnih materija.

Od tada je Ministarstvo zdravlja organizovalo redovne kontrole olova u krvi i lečenje ugroženih, a šta će uraditi objašnjava dr LJiljana Jovanović, samostalni savetnik u Ministarstvu zdravlja: MZ je u 2014. opredelilo 400.000 kao podršku aktivnostima Zavoda za javno zdravlje Šabac, koje je zaduženo za formiranje jedne jedinstvene baze podataka kojom bi se pratila količina olova u krvi i poredila sa drugim analizama vode, vazduha, tla, taloga u reci. Deo sredstava mora da ide na kontinuirani rad na edukaciji.
Problem je što zasada nivo količine olova u krvi nema sa čim da se uporedi jer se analizom životne sredine ne bavi niko. To, donekle, potvrđuje za NIN Nenad Borovčanin: Ministarstvo zdravlja je napravilo kontinuiranu aktivnost, ali nam nedostaje jedna karika zaštita životne sredine. Inspekcija bi morala da dođe i ispita svaki slučaj i da se uradi analiza kvaliteta i vazduha i zemljišta i voda. To je posao Ministarstva energetike, oni nisu ovde i nije moje da govorim u njihovo ime.

U svoje ime su govorili u dopisu Kancelariji zaštitnika. Obavestili su ga da su imali konsultativne sastanke sa Ministarstvom prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, kako bi se pronašao način da Ministarstvo energetike vrši i kontrolu zemljišta i vode, ali da je konstatovano da bi se time preklopile nadležnosti ova dva ministarstva. A da, što se vazduha tiče...

U pozadini se i dalje dešavaju stvari koje nisu ni razjašnjene do kraja niti su dobre. Od Ministarstva energetike sam dobio napismeno da oni više ne rade analizu vazduha jer topionica više ne radi, a u Zajači je rečeno i direktorka nam je potvrdila da jedna peć radi i da se održava minimum proizvodnje. Proizvodnja dakle postoji i otkud znamo da je na minimumu i koliko taj minimum zagađuje, ako se to ne meri. Da su izmene Zakona o zaštitniku građana, koje sam pre više od dve godine predložio stupile na snagu ja bih sada pokrenuo prekršajni postupak protiv Ministarstva koje me je obavestilo da će merenje biti nastavljeno kada se proizvodnja nastavi, a nije. Rekao sam da osim vazduha treba da se mere i voda i zemljište. Tu se prebacuje odgovornost koje ministarstvo je nadležno za merenje kvaliteta zemljišta. Neka se dogovore, ili neka se preklope - bolje da rade i jedni i drugi, a ne da ne radi niko, kaže Janković.

Dobra vest je da se najnovija saznanja nisu dopala ni ministarki energetike Zorani Mihajlović i da su predstavljala iznenađenje za nju.U razgovoru sa ombudsmanom je potvrdila da je i sama bila loše informisana, da je i njoj rečeno da proizvodnja ne radi i da je odmah po saznanju da radi naložila vanredni inspekcijski nadzor.A da bi se problem rešio do kraja, predložila je da se sledeće nedelje održi sastanak svih ministarstava i svih zainteresovanih strana.

Međutim, kada je u pitanju kontrola, još uvek nije jasno gde je došlo do prekida informacija. U Ministarstvu energetike kažu: Apsolutno sva merenja predviđena programima monitoringa površinskih i podzemnih voda, odnosno vazduha, sprovedena su su u toku 2013. godine u skladu sa zakonom i saglasno programima koje su usvojila resorna ministarstva. Izveštaj je jednoglasno usvojio Odbor za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije. A što se vazduha tiče, tvrde da je tokom 2013. godine Agencija za zaštitu životne sredine nastavila sa namenskim uzorkovanjem vazduha na lokalitetu Zajača radi određivanja mašenih koncentracija suspendovanih čestica PM10 i analiza na sadržaj teških metala - prvenstveno olova. Rezultati analiza pokazuju da su mašene koncentracije PM10 znatno manje nego 2012. godine, a da posle maja 2013. nije bilo prekoračenja sadržaja žive u vazduhu. Takođe, da se pomenuti rezultati za 2013. godinu mogu naći u godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji na veb-adresi Agencije.

U Kancelariji zaštitnika upozoravaju čak i da su pomenuta merenja urađena, ona su vrlo vešto sakrivena od javnosti, a njihova preporuka je bila da se vrednosti objavljuju jednom nedeljno. Na sajtu Agencije nema izveštaja ni o kvalitetu vazduha od avgusta pošle godine, a u tom poslednjem je mereno prisustvo olova, kadijuma, nikla i arsena. Tihomir Popivić iz Agencije za zaštitu životne sredine za NIN kaže: Merenja vazduha se kontinuirano obavljaju, ali ih ne stavljamo na sajt jer u međuvremenu nije došlo do prekoračenja vrednosti.

Dok se sve to ne raspetlja, stanovnicima Zajače će biti isto. Kako, objašnjava Milan Đurić, otac dečaka koji ima najveći procenat olova u krvi: Mali je već dva puta bio na Institutu za majku i dete, ali on nema majku, ima samo mene, a ja tamo ne mogu da prenoćim kao otac. Sada je ovde i trebalo bi da brinem o njemu. Kako? Mi koji radimo u topionici smo za 13 meseci dobili 4 i po plate. Preporučuju mi da ga zdravo hranim. Šta da mu dam? Ono što ovde uberem je puno otrova, a nemam od čega da kupim u Loznici. Pa i kada kupim ne znam koliko je sigurno. Stisli su nas sa svih strana i ovo je čist teror nad ovim jadnim narodom.

I to ne samo stanovnicima Zajače već i okolnih sela. Nekako je na periferiji cele priče ostao podatak da je tokom poslednje analize veće povećanje olova (deca Jelene Kovačević) zabeleženo kod dece u Paskovcu, udaljenom nekoliko kilometara od topionice. Što znači da se olovo širi i da je poslednji trenutak da se ozbiljno locira i sanira uzrok.

Sanacija deponije

Kao jedan od uzročnika zagađenja navođena je istorijska deponija, dok su stanovnici Zajače tvrdili da je to laž. Ta antimonska deponija je tu skoro 100 godina, a mi smo počeli da se razbolevamo tek kada je napravljena nova deponija od otpada topionice olova, kaže Dejan Dimitrijević. Međutim, nadležni tvrde da to nije nova deponija, već ista samo se nekoliko kilometara rastegla uz regionalni put i napravila brdo sa kog se na meštane slivaju otrovi.

Kako će se to rešiti, objašnjavaju nam u Ministarstvu energetike: Na našu inicijativu, u republičkom budžetu za 2014. godinu izdvojeno je 285 miliona dinara za potpunu remedijaciju jalovišta u Zajači. Ta deponija sadrži stari otpad iz rudnika antimona, a i novi iz firmi koje su poslovale nakon zatvaranja rudnika. Projektom sanacije i rekultivacije predviđeno je rešavanje cele deponije. Sprovođenjem ovog projekta, koje bi trebalo da počne najkasnije do kraja marta, biće sprečeno dalje zagađivanje životne sredine na tom području i narušavanje zdravlja ljudi, a pre svega dece, kod kojih je u prethodnom periodu bio utvrđen povišen nivo olova u krvi. Ministarstvo je krajem prošle godine već sprovelo prvu fazu remedijacije, koja je podrazumevala deo hidrograđevinskih radova.