U Jungovoj pećini

Ni šarplaninci, bre, nisu ono što su nekad bili! Ili mi se samo tako čini? Elem, kada sam se vratio iz prestonice, a zadržao sam se malo duže, u Vidovu me dočekala samo keruša Tara. A braća Cezar i Garča nestali bez traga! Otpešačim, čak, do divljanskog manastira, kad, moja pseta nisu kod igumana Serafima. Šipčim dalje, do jezera, jer moja pseta vole da se druže sa pecarošima. Nego stegla zima, pa nema ni pecaroša, a Cezar i Garča svratili u vikendicu kod Caneta, belopalanačkog nastavnika, čija su vrata za goste, vazda, otvorena, bilo da si čovek ili pas. Cimnem Caneta na mobilni, i, šta će biti? Moja pseća bratija kod njega se nastanila. Odmah vidim da je pseća bratija na mene ljuta! Nit mi prilaze, nit repom da mahnu. Dobro, gospodo šarplaninci, koliko vidim, u mom odsustvu Žika Bosanac vas je utovio ko krmače, i, znajte, mogu i ja da budem ljut na vas što ste napustili Vidovo! I, ja sam, pored vas, postao šarplaninac koji ne prašta neverstvo!

Vratim se u Vidovo pešice, po mraku i mećavi, slušajući kako kurjaci zavijaju. Navalim na Biljinu rusku salatu koju mi je, brižno, kao mati, u koficu, za put spakovala. Onda legnem, pirotskim se ćilimom pokrijem, kad, oko ponoći Tara radosno laje, a Cezar joj veselo otpozdravlja. Tu mi srce zaigra. Eeeh, šarplaninci moji, ako se mi ne čuvamo u ova vučja vremena, ko će nas sačuvati od Vučića i njegovih vanrednih izbora?! Šatro, dobili su ključeve od kapije Evropske unije, a šta ako su to kalauzi od neke evropejske, haške apsane!? A onaj mali iz Žitorađe, sav ushićen kaže da je početak pregovora sa Briselom najveći događaj za Srbiju od završetka Drugog svetskog rata!!? I, ako se već gađamo tako krupnim rečima, nije li istorijski događaj što sam podigao suvoplaninski hram boga Vida posle osamsto godina od nemanjićkih krvavih progona, ne samo bogumila već i staroveraca!? Mada podgorički paroh DŽomić u Golom životu tvrdi da je Sveti Sava otac srpske nacije a ne Dobrica Ćosić! Ajde, bre, više da se ne lažemo: Gedžini komunistički, partizanski gresi prema Srbima su neuporedivo manji od Savinih! I, ako mi, kojim slučajem, nije otac moj Žarko, kraljev pilot iz Mokre, onda za oca smatram Aleksandra Makedonskog! Neće SPC da mi bira oca, je l to jasno!?

K. G. Jung, moj guru iz Švice, očinski me savetuje: Odustani od potrage za ocem srpske nacije! Vrati se mojoj teoriji o arhetipovima, spusti se u moju pećinu, spusti se u sebe...
Poslušam Junga i spustim se u njegovu pećinu, upustim se u jungovsku autoterapiju. U Jungovu pećinu pođe i moja Crna, te mi kaže: Za ovih deset godina, koliko se pojavljujem u NIN-u i prisluškujem tvoja ćaskanja sa Jungom, shvatila sam, konačno, da su srpski očevi, u stvari, bogovi sa Sirijusa...