Vreme demagogije

Da u poremećenom sistemu vrednosti remetilački faktor nema pozicionu prednost, ne bi kolektivno ludilo poprimalo dimenzije epidemije. Niti bi se prenosilo s kolena na koleno. Kad demagogija uđe u demokratiju jedanput, ostane jedan jedini put – ćorsokak. Otkad se Glupi Avgust prestrojava u hodu, Peti Oktobar hvata priključak. I katastrofa se prestrojava u kodu. I strofa – u odu. Reč koja je ubila pesnika demagoga nije ni dotakla. Gde političari žare i pale, žarište se prenosi sa velikog na mali mozak. Da vaši nemaju šumove u ušima, slušali bi glas zdravog razuma. Zato i nema boljeg slušnog aparata od poslušnog. Vrhunac licemerja je osluškivati glas svoje savesti, a slušati glas drugog. Java je u zamajavanju. Miš beli sreću deli u delirijum tremensu. Jer je sreća rastegljiv pojam - kao gumica. Kad pendrek navuče gumicu, dobijete gumenu palicu. U bolesnom društvu najvitalniji su unutrašnji organi. Stoga mrlje na zidu plača brišu suze. Plači, voljena zemljo, za oratorima! NJihovo je carstvo ovozemaljsko: car je go - i mi smo. Vreme demagogije je prošlo, sadašnje, buduće. Vreme je došlo da prošlo plati ceh!