Sistemska greška u državnoj kasi

Kakve su budžete pravili, ne bi bila velika šteta ni da Srbija u prethodnih pet godina nije imala ministra finansija! Niko, od Diane Dragutinović, preko Mirka Cvetkovića i Mlađana Dinkića do Lazara Krstića, nije uspeo da skroji iole pristojan plan prihoda i rashoda države.

Da moj finansijski direktor pet godina zaredom, svaki put pogrešno proceni rast poslovnih prihoda, ne bi ga spasilo ni 100 zakona o radu, kaže za NIN vlasnik jedne privatne kompanije, komentarišući podatak da se 2013. u državnu kasu slilo za 61,3 milijarde dinara manje nego što je planirano julskim rebalansom, a za čak 153,6 milijardi manje nego što je projektovano originalnim budžetom.

Već 27. januara, čim su objavljeni preliminarni podaci za 2013, postalo je jasno da ni budžet za 2014. nije realan i da će i ove godine morati da se pravi rebalans. Što pre to bolje. U suprotnom, Vlada će po sopstvenom nahođenju, mimo Zakona o budžetu, gledati kako da se uklopi u postojeće prihode, a tada uvek stradaju kapitalne investicije, jer one ne mogu da štrajkuju ispred Nemanjine 11. Upravo zato, dok je u većini država budžet najvažnija poluga kojom se trasira ekonomska politika zemlje, u Srbiji je on postao provizorijum, koji može da se menja kako kome padne na pamet i, što je još gore, koji nikoga ni na šta ne obavezuje. Iako su budžete od 2009. predlagala četiri različita ministra (dva je predložila DS, a po jednog URS i SNS), zajednička im je osobina da su uvek stvarno naplaćeni prihodi bili manji od planiranih. Ukupno su u tom periodu prihode naduvali za dve milijarde evra, a samo lane za 540 miliona evra. Za toliko su podigli i očekivanja korisnika, koji su nebrojeno puta pokazali da bi mogli da potroše i budžete Amerike ili Japana, a ne Srbije.

Druga zajednička odlika svih ministara finansija je da im je manjak u državnoj kasi bio veći od očekivanog. Formalno je možda aktuelni ministar u ostavci Lazar Krstić u pravu kada kaže da je 2013. deficit bio manji od planiranog (173,7 umesto 178,3 milijarde dinara), ali suštinski ta tvrdnja ne pije vodu. Minus je ostao u planiranom okviru tako što je u decembru, nekoliko meseci pre roka, država od Telekoma i Fonda za razvoj naplatila pet plus četiri milijarde dinara po osnovu dobiti za 2013. Bez tih devet milijardi minus u budžetu bio bi veći od planiranog za oko 4,5 milijardi dinara.

To će se, međutim, Krstiću, kojem je Aleksandar Vučić obećao da će ostati ministar finansija ako SNS pobedi na izborima 16. marta, obiti o glavu, jer će mu za tih devet milijardi dinara biti manji priliv u državnu kasu u 2014. To je, ipak, samo kap u moru problema koji Krstića očekuju, jer je bio nerealno veliki optimista kada je planirao prihode za 2014. On očekuje da se u državnu kasu slije 929,9 milijardi dinara, ili za čak 14,5 odsto više nego 2013. Poznavaoci javnih finansija kažu da nema formule, osim one koju je koristilo EPS Snabdevanje za obračun decembarske potrošnje struje, po kojoj bi država za toliko mogla da poveća priliv u svoju kasu. Pogotovo što su 2013. prihodi povećani za skromnih 2,9 odsto, iako je u međuvremenu opšta stopa PDV-a povećana za 11 procentnih poena (sa 18 na 20 odsto), BDP za dva odsto, a i cene su u prvom polugođu u proseku bile za 10 odsto veće nego u istom periodu 2012. Zato bi bilo pravo čudo da 2014. država naplati milijardu evra više poreza nego lane, a čuda se u ekonomiji ne dešavaju baš tako često.

NIN-ova računica pokazuje da će se, uz povećanje prihoda za 4,52 odsto, koliki je bio njihov prosečan rast u poslednjih pet godina, u državnu kasu sliti oko 850 milijardi dinara, ili za 80 milijardi manje nego što je predviđeno Zakonom o budžetu za 2014. Ako Vlada uspe da oporezuje deo sive ekonomije, uz veći priliv po osnovu inflacije i povećanja niže stope PDV-a, procena NIN-a je da će prihodi biti između 865 i 895 milijardi dinara. I opet uz uslov da se poveća efikasnost Poreske uprave i da srpska ekonomija izbegne novu recesiju.

Sve u svemu, državi će, čak i ako poveća prihode za više od 10 odsto, što joj nijednom nije pošlo za rukom, opet nedostajati bar 35 milijardi, a mnogo je veća šansa da će prihodi podbaciti za 65 milijardi dinara. Uostalom, NIN je i pre prošlogodišnjeg rebalansa, 27. juna procenio da će u 2013. prihodi budžeta biti između 800 i 820 milijardi, dok je Vlada svoju projekciju smanjila sa 965,7 na 863,4 milijarde. Na kraju prihodi su bili 812,1 milijardu tako da je NIN pogodio u centar, dok je Vlada promašila za 61,3 milijarde. S obzirom na to da je taj promašaj usledio posle julske prepravke budžeta, to može da bude upozorenje i da je stanje u državnoj kasi gore od sumornih prognoza. Indikativno je, takođe, da niko od zvaničnika nije našao za shodno da javnosti objasni o čemu se tu radi i kakve to posledice po javne finansije zemlje može da ima ubuduće.

Zbog pada prihoda i stvarni izdaci budžeta bili su za 65 milijardi manji od planiranih. U suprotnom, da je Vlada izmirila sve planirane troškove, deficit bi se popeo na čak 239 milijardi dinara ili na više od 2,1 milijardu evra! Problem je što se najviše štedelo na kapitalnim izdacima, tamo gde ne bi smelo ako žele da se privuku nove investicije. Tu se uštedela čak trećina planirane sume, pa su se kapitalni izdaci sveli na 21,2 milijarde. S druge strane, tri i po puta više, ili čak 74,3 milijarde potrošeno je za subvencije, koje samo što nisu ukinute. Ako Vlada brzo ne popravi budžet, manjak bi u najcrnjem scenariju mogao da poraste na više od 2,2 milijarde evra. Sa takvim deficitom nema nikakvih šansi da se sa MMF-om postigne aranžman iz predostrožnosti. MMF to jednostavno neće dozvoliti. Iz predostrožnosti!