Zbog izbora stradaju investicije

Bez obzira na to što su izbori zamišljeni tako da kampanja bude kratka i brza, da novu vladu dobijemo u maju i da Skupština usvoji reformske zakone do kraja juna, oni će odložiti reforme i sve gurnuti za pola godine u stranu. To vreme smo već izgubili, tvrdi za NIN ekonomista Stojan Stamenković, za koga bi jedina kompenzacija za izgubljeno vreme moglo da bude ubrzavanje promena u drugoj polovini godine. To ne znači da nam treba kompaktna vlada u vidu jednopartijskog sastanka sa nekim malim dodacima, nego vlada koja će uspeti da obezbedi sposobne ministre za svoje resore.

U SNS-u tvrde da je upravo ubrzavanje reformi bio razlog za nove izbore.

Nisam siguran da su ekonomski izazovi bili razlog za izbore. Da li je tu motiv u drugim segmentima, policiji, zdravstvu? Ne znam, ali se pitam.

Kako gledate na to da je ova vlada odbacila četiri reformska zakona ministra privrede?

Bez obzira na to što mogu da se stave neke zamerke na te predloge, Radulović je jedini u Vladi gurao bitne reformske zakone o radu, stečaju i privatizaciji. NJega nisam ja izmislio i doveo za ministra. Na to mesto je došao kao vanpartijska ličnost i taj princip je veoma dobar, da se ljudi biraju prema sposobnostima, a ne prema partijskoj disciplini. Zato je ovo što mu se desilo vrlo obeshrabrujuće. Mislim da je požurio sa davanjem ostavke, nakon one pobune sindikata, mahom iz javnih preduzeća, zbog zakona o radu. Vlada je prihvatila njegov Nacrt zakona o radu, pa ga onda povukla i pokriće za to mogu da budu ti sindikalni protesti. Ali povlačenje druga dva zakona, o stečaju i privatizaciji, koja je Vlada čak poslala u Skupštinu, da bi ih pogledao Socijalno-ekonomski savet, neozbiljno je. Čini mi se da je sve to bilo direktno upereno protiv Radulovića. A onda je čak ispalo da su ga smenili, iako je podneo ostavku. Pomalo je degutantna i ova glasna kampanja da sada protiv njega treba pokrenuti nekakve istrage i suđenja. To nisu radili samo tabloidi već i istaknuti članovi SNS-a. Ohrabruje to da se Vučić od toga ogradio, jer u krajnjoj liniji on je tog čoveka i doveo.

Šta odlaganje reformi znači za ekonomiju zemlje?

Znači da do juna ne možemo da računamo na neki dotok stranih investicija, a pitanje je i koliko će domaći investitori ulagati. Pozitivan signal je što će u februaru doći Misija MMF, ali ta misija nema nikakva ovlašćenja da pregovara o aranžmanu. Samo će snimiti situaciju, dati preporuke o smanjivanju troškova tokom kampanje, ali pravi pregovori o aranžmanu mogu da budu tek krajem juna ili verovatnije na jesen.

Dakle, zbog izbora će prvo stradati investicije?

Tako je, i nikakve priče o otvaranju radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti ne vrede ako nema investicija. Prema računici MAT-a, da bismo do 2020. dostigli privredni rast od četiri odsto, moramo imati neto priliv stranih direktnih investicija od 1,6 milijardi evra godišnje. A one su 2013. iznosile tek nešto preko 600 miliona. Nama može da se desi da i 2014. bude izgubljena za investicije, a to bi značilo da se odlaže i ubrzanje privrednog rasta i povećanje zaposlenosti. Očekujem da će Srbija u 2014. imati veoma skroman privredni rast od jedan odsto. Nama je glavni faktor privrednog rasta u prošloj godini bio izvoz. U tom izvozu je glavna komponenta bio Fijat, druga NIS. Problem je što imamo industriju čiji rast u velikoj meri zavisi ne od malog broja privrednih grana nego čak unutar njih od pojedinog preduzeća. Nije to proizvodnja motornih vozila nego Fijat, nije prerada nafte i gasa nego NIS. I kada se recimo, takva jedna firma, kao nedavno Ju-Es stil, povuče, tresne ne samo Smederevo već čitava privredna aktivnost zemlje uđe u negativnu stopu rasta. Mene to brine.

Kako gledate na rad ministra finansija Lazara Krstića, za koga je unapred najavljeno da ostaje i u nekoj novoj vladi?

Nisam ubeđen da je Krstić odličan ministar finansija kako nam je to predstavljeno. Zašto? Čovek u tim godinama može da počne jedan posao kao što je muzika i da bude Mocart. Ili da bude Tesla. Znači, kad radi nešto individualno i njegov genije može da dođe do izražaja. Ali, ministar finansija mora da upravlja strahovito složenim sistemom, u kome je i Poreska uprava i Uprava carina i mislim da čovek bez ikakvog iskustva, početnik u suštini, ne može da upravlja time na perfektan način. Lično mislim da nije bio zreo da dođe na to mesto. Drugi razlog je taj što još nemamo odgovarajuću fiskalnu strategiju, odnosno vladina strategija je jako nerealna. Nije usaglašena ni sa MMF-om. Postoji opasnost da u narednim godinama imamo ozbiljan problem sa uravnoteženjem platnog bilansa, a to bi moglo da dovede do topljenja deviznih rezervi, koje bi do 2017. mogle da se spuste na vrednost dvomesečnog uvoza. To je vrlo rizično. Da bi se to izbeglo potrebno je da strane direktne investicije umesto 5 budu 7-8 odsto BDP-a, dakle veće za jednu-dve milijarde evra godišnje. Samo da li je to realno?

Nama se obećavaju velike investicije, ali i krediti iz Emirata. Kako gledate na to da budžet za 2014. predviđa kredit od tri milijarde evra iz UAE?

Zapanjio sam se kada sam video Zakon o budžetu, koji predviđa arapski kredit od tri milijarde evra. To je veliki iznos, koji daleko prevazilazi potrebe popunjavanja budžetskog deficita. To bi bilo jako dobro, ali nije izvesno da će ga biti. U prvom polugođu on sigurno neće biti dogovoren niti će stići, a videćemo posle. Ako bismo dobili taj kredit od Arapa, koji ima manju kamatu, a otplaćivao bi se u dugom roku, onda bi valjalo njim isplatiti evroobveznice, dakle ići na refinansiranje skupih kredita. Kritični periodi otplate, sa dramatično uvećanim ratama biće 2017, 2019. i 2020. jer tada na naplatu dospevaju evroobveznice. To bi moglo da se otplati arapskim kreditom.

Mislite li da je realno da će toliki arapski kredit stvarno stići?

Koliko znam, u projektovanju platnog bilansa za ovu godinu NBS ne računa s tim parama. Mnogo je bolje ne računati na to unapred, a ako stigne, odlično. Budžet je uradio obrnuto i zato nisam uveren da su ljudi u Ministarstvu finansija mnogo kvalifikovani za to što rade.

Ako tih para ne bude, šta to za nas znači?

To znači da će Vlada opet emitovati neke evroobveznice, ali onda zapadamo u opasnost spoljne nelikvidnosti. Zato mislim da Srbiji treba aranžman sa MMF-om, koji podrazumeva reprogram duga. Vlada treba da dogovori taj reprogram na vreme, da ne čeka da stvar pukne. Dakle, da to uradi sada, unapred i onda stvari teku normalno. I drugo što je važno, jeste stvoriti uslove za priliv stranih direktnih investicija, a to je pitanje zemljišta, procedura, jer investitori zbog toga beže.

Da li je pravi način za privlačenje investicija davanje subvencija za nova radna mesta?

Subvencije za radna mesta nisu dobar metod. Ne samo da nisu dale rezultate nego bi rezultati možda bili i bolji da je izbor bio ekonomski, a ne politički. Šta kad prestanu subvencije, a nema ekonomije?

Investitori beže i zato što nam pada kreditni rejting. Agencija Fič ga je upravo oborila na B+.

Rejting bi posle izbora mogao da se vrati na pređašnji nivo, ali samo ako napravimo aranžman sa MMF-om.

Šta će biti uslovi MMF-a za aranžman?

MMF će tražiti fiskalnu konsolidaciju na srednji rok i reforme, koje sada nisu prošle. Kratkoročno, u budžetu za 2014. traže uštedu od oko 400 miliona evra, što znači da ćemo morati brzo da idemo na rebalans budžeta. Mislim da su, kao i prethodnih godina, i u budžetu za 2014. precenjeni prihodi. Možda ima još malo prostora da se štedi, ali mislim da će rešenja morati da se traže na prihodnoj strani - možda kroz nešto više poreze na imovinu i smanjenje sive ekonomije. Ali MMF će tražiti višegodišnju fiskalnu konsolidaciju kojom bi trebalo da se do 2020. budžetski deficit anulira ili svede na jedan odsto BDP-a. Da bi se to uradilo, mora da se sprovede penziona reforma, da se smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, posebno u upravi i reši pitanje javnih i državnih preduzeća, koja ne smeju više da prave gubitke i opterećuju budžet. Uslovi MMF-a biće i izmene zakona o radu, stečaju, privatizaciji, dakle, ovo što je radio Radulović. Da li baš u istoj formi, ne znam, ali sigurno u tom pravcu.


Hoće li nova vlada imati volju da to sprovede ako do sada nije?

Mislim da će morati ako hoće da opstane. Ako neće, onda će se videti da najveća stranka te vlade nema rezultate i krenuće nizbrdo. Vidite dokle je došla Demokratska stranka.

Puno je tu uslova pred Vladom. Mislite li da je moguće da se sve to uradi tokom 2014. i da sklopimo aranžman sa MMF-om?

Moguće je ako sindikati to ne pokvare. Ako toga ne bude, onda nas čeka minimalni ili nikakav privredni rast, manji priliv investicija, a neće biti ni zapošljavanja. Dakle, jad i beda. Sada se lomi hoćemo li da se osposobimo da do 2020. izađemo na rast od četiri odsto, što je optimističan scenario. A da smo od 2010. radili šta je bilo potrebno, mogli smo da 2020. imamo rast od šest odsto. To je cena odlaganja reformi.

Mogu li izbori da poremete kurs dinara?

Mogu, ali to može da se izbegne. Uvek kod izbora, kurs ide gore. Pretpostavljam da ima banaka koje hoće da sklone pare negde, ali to može da se neutrališe politikom NBS. Dakle, ne očekujem veće potrese.

Šta građani mogu da očekuju u 2014. i kada bi moglo da nam bude bolje?

Ova i sledeća godina biće godine stezanja kaiša. A boljitak zavisi od toga kada će početi investicioni ciklus. Bez toga nema ni povećanja broja radnih mesta ni standarda građana.