Latinoamerički pogranični sporovi

Međunarodni sud pravde sa sedištem u Hagu rešio je prošlog ponedeljka jedan od šest slučajeva komšijskih svađa oko granica u Latinskoj Americi koja se - sa šest od 11 aktuelnih slučajeva pred ovim sudom - pretvorila u glavnog klijenta. U sporu Čilea i Perua doneo je odluku koja je ocenjena kao solomonska jer je sud malo dao za pravo jednima, malo drugima iako su presudom zadovoljniji Peruanci.

Spor je oko mora, odnosno voda za ribarenje. Peruanci su reklamirali pravedniju podelu dok se Čile pozivao na neke sporazume iz 1952. i 1954. koji su, evidentno, išli u prilog Santijagu. Sud je presudio da Peru može da poveća svoju zonu za ribolov za 80 nautičkih milja. Sudije su morale da se bave morskom kartografijom; izvučene su zamišljene linije sa tačkama A, B i C koje predstavljaju novu granicu. Nadamo se da će naša odluka biti prihvaćena sa dobrom voljom i u duhu dobrosusedskih odnosa, rekao je Peter Tomka, predsednik Suda.

U Limi je odluka MSP primljena kao relativna pobeda dok je u Santijagu vladalo relativno nezadovoljstvo jer Čile mora da ustupi 22.000 kvadratnih kilometara na Pacifiku, ali s obzirom na to da je odluka suda mogla biti i gora, nema očajanja. Tamošnja javnost bila je pripremljena na, uslovno rečeno, po Čile negativnu odluku: odlazeći predsednik Sebastijan Pinjera je rekao da presuda predstavlja žalosni gubitak za našu zemlju, ali je kao pozitivnu stranu istakao zadržavanje pune kontrole 12 teritorijalnih milja. Mićel Baćele, koja preuzima mesto predsednika 11. marta, pomirljivo je rekla da će raditi na primeni odluke.

Sukob Perua i Čilea traje više od 130 godina, od vremena takozvanog Rata na Pacifiku, a i svi ostali južnoamerički teritorijalni nesporazumi imaju korene u dalekoj prošlosti - iako su tužbe Hagu novijeg datuma. Prva južnoamerička tema pred sudom u Hagu datira iz 1949, kada je MSP postojao tek nepune tri godine. Tada je peruanski političar Viktor Raul Aja de la Tore, posle optužbe da je spremao vojni udar, zatražio azil u ambasadi Kolumbije u Bogoti. Sud je presudio solomonski, De la Tore je izgubio status azilanta, ali Kolumbija nije bila u obavezi da ga izruči peruanskim vlastima. Stvar je rešena kada je 1954. dobio dozvolu da ode iz zemlje.

Tužakanja oko granica počela su 1958. kada je Honduras (ispravno bi zapravo bilo reći Onduras, jer se u španskom jeziku H ne izgovara) tužio Nikaragvu. Sud je dao za pravo tužiocu, a sledeći latinoamerički spor u Hagu bio je onaj iz 1986. kada je Nikaragva tužila Kostariku i Honduras, a El Salvador se pridružio tužbi protiv Hondurasa.

Osim spora sa Peruom, koji je sada valjda rešen, Čile ima i granične nesporazume s Bolivijom koja je u pacifičkom ratu (1879-1883) izgubila izlaz na more. Bolivija je tada izgubila 400 km obale i 120.000 kvadratnih kilometara teritorije. Deo pokušava da vrati preko MSP. Predsednik Evo Morales naredio je 2013. da se Čile tuži više sa idejom da se natera na fer pregovore o vraćanju onog što smatra teritorijom Bolivije. Proces traje.

Kostarika se spori sa Nikaragvom oko plovidbe rekom San Huan. Tužba je stigla 2010, a Kostarika optužuje Nikaragvu za kopanje nekog kanala da bi reci koja je prirodna granica između dve zemlje dala izlaz na more. Sud je u novembru 2012. doneo privremenu meru u korist Kostarike na šta je Managva odgovorila kontratužbom zbog izgradnje nekog puta koji, navodno, narušava teritorijalni suverenitet Nikaragve. Nikaragva se sudi i s Kolumbijom, i to u dva predmeta. Spor je oko mora, odnosno prava na ribarenje u vodama bogatim ribom oko ostrva u Karipskom moru. U jednom sporu odluka je bila u korist Nikaragve, što je navelo Huan Manuela Santosa, predsednika Kolumbije, da najavi povlačenje iz tzv. Pakta iz Bogote, sporazuma kojim su zemlje potpisnice 1948. prihvatile nadležnost MSP. U drugom sporu, oko teritorijalnih voda u arhipelagu San Andres, poznatom turističkom centru u vodama bogatim ribom, Managva je stigla do pretnje oružanom silom protiv samovoljno proglašene granice od strane Kolumbije. Dodatni motiv su verovatno i nedavno otkrivena nalazišta gasa i nafte. Presuda je bila u korist Kolumbije u pogledu sedam ostrvca, ali je Nikaragva dobila dodatnih 90.000 kvadratnih kilometara za ribolov.

Ekvador se sporio sa Kolumbijom 2008. oko nekih ekoloških problema. Urugvaj i Argentina su se 2004. zakačile oko izgradnje fabrike celuloze na severu Urugvaja, na reci Urugvaj, prirodnoj granici između dve zemlje...

Nisu svi sukobi završili pred sudom u Hagu. U nekim slučajevima odlučivale su nezavisne međunarodne organizacije. Kolumbija se od 1964. spori sa Venecuelom oko jednog zaliva, ali pošto Venecuela ne priznaje MSP, sukob se i dalje vodi kao bilateralni. Formirana je neka komisija za posredovanje, ali se od 2009. nije ni sastala, tako da slučaj ima status quo. A Gvatemala i Belise su u sporu oko 12.500 kvadratnih kilometara teritorije, i spor bi takođe mogao da završi pred MSP

Što bi se reklo, da komšiji crkne... granica.