Oolitička kriza u Tajlandu

Ima tome skoro 70 godina otkako je Vinston Čerčil - u tom trenutku samo vođa opozicije - izrekao čuveni diktum o demokratiji kao najgorem od svih oblika vladavine, ako se izuzmu svi ostali. Dosetki legendarnog britanskog premijera ni danas se nema šta dodati ni oduzeti: demokratija je, ako ćemo pravo, ponekad stvarno nesnosna - kako nas svakodnevno uveravaju primeri sa svih strana sveta, odavde pa sve do, recimo Tajlanda. Tajlanda u kome su upravo održani haotični parlamentarni izbori; čiji je ishod manje-više unapred bio poznat; i posle kojih nijedan od ključnih problema s kojima se zemlja suočavala uoči glasanja neće biti ni za santimetar bliži rešavanju.

A problemi su ozbiljni: od duboke podele među stanovništvom - podele koja, istina, ni približno ne ide po sredini - do politički nepredvidljive a bezbednosno sve nestabilnije situacije, te iz toga proizlazećih posledica po nacionalnu ekonomiju koja je, procenjuje se, samo u januaru ostala bez impozantnih 700 miliona dolara prihoda samo od turizma. Druge štete da se ne računaju...

Izbori koji, dakle, ne da ništa nisu rešili nego su tenzije samo podigli za još koji stepen, usledili su usred višemesečnih protesta (u poslednje vreme malo posustalih) na kojima se traži pad vlade premijerke Jingluk Šinavatre; vlade koja se, kao i prethodne sastavljene pod vođstvom ili uticajem njenog brata Taksina Šinavatre (vojnim udarom zbačenog 2006; sada u izgnanstvu), percepira kao korumpirana. Izbori su baš sad upriličeni i uprkos zahtevu demonstranata, uglavnom pripadnika urbane srednje klase, da se njihovo održavanje prolongira za nekoliko meseci, a da zemljom u međuvremenu upravlja ne baš jasno definisano narodno veće, čiji bi primarni zadatak bio da pripremi reformu političkog sistema. A ignorisanje ovakvih zahteva vlada je, uprkos masovnosti protesta, mogla da priušti (ili barem misli da može) iz prostog razloga što, takva kakva je, i dalje uživa podršku većine. Stvar je, naime, u tome da većinsko ruralno stanovništvo u ovoj mnogoljudnoj zemlji (preko 67 miliona stanovnika), u porodici Šinavatra i dalje vidi zaštitnika svojih interesa, koji su pak neizbežno sasvim drugačiji od onih koje imaju društvena elita i rojalistički krugovi u Bangkoku i drugim gradovima, gde bi da Šinavatrama vide leđa. A ruralno stanovništvo čini preko 65 odsto ukupne populacije.

Kad se sve ovo sabere, jasno je zašto je premijerkina vladajuća partija, koja se trenutno zove Peu taj (ime je tokom Šinavatra ere već više puta menjala), na upravo održanim izborima opet trijumfovala. Ako se trijumfom može nazvati pobeda zabeležena u okolnostima bojkota glasanja od strane glavne opozicione stranke, Demokratske partije, te izlaznosti od samo nešto preko 45 odsto; i u situaciji u kojoj oko šest miliona birača uopšte nije bilo u prilici da glasa, pošto su ih u tome silom sprečili mnogobrojni protivnici izlaska na izbore, strateški raspoređeni po biračkim mestima. Što za posledicu, između ostalog, ima da u novom sazivu parlamenta sva mesta neće biti popunjena u najmanju ruku do ponavljanja glasanja krajem meseca, pri čemu ne postoji nijedan razlog da se ne veruje kako će glasanje i tad biti ometano. A ni parlament se neće smatrati konstituisanim dok ne bude popunjeno barem 95 odsto poslaničkih mesta. Ima toga još, samo nema mesta da se sve pobroji.

Eh, demokratija Ko bi joj odoleo?