Napredak na lakmus papiru

Odlukom Evropske komisije, Srbija će učestvovati u programu Kreativna Evropa, koji se odnosi na pomoć kulturnom i kreativnom sektoru. To je najvažniji finansijski mehanizam Evrope u periodu od 2014. do 2020. godine, a ukupan budžet za aktivnosti u programu Kreativna Evropa u tih šest godina iznosi 1,46 milijardi evra. Pored naše zemlje, u ovom programu konkuriše još devet zemalja - Island, Norveška, Makedonija, Moldavija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Turska, Crna Gora i Gruzija.

Ovo je, bez sumnje, veliki uspeh koji će Srbiji do 2020. godine doneti ne samo značajna materijalna sredstva, već će je staviti u kategoriju evropskih zemalja, članica EU, koje će sledećih šest godina ostvarivati nove ciljeve budućnosti razvijanje kulture kao pokretača ekonomskog rasta i zapošljavanja, sa posebnim ambicijama da se razvijaju kulturne i kreativne industrije. Ujedno, ovo je i najbolji odgovor onima koji su proteklih dana prozivali Ministarstvo kulture da nije na vreme uradilo ono što je od njega traženo. To, jednostavno, nije tačno, što potvrđuje i pozitivan odgovor koji stiže iz Evropske komisije.

Jedan od najuspešnijih čelnika institucija kulture na mestu direktora Doma omladine Beograda Milan Lučić, sadašnji menadžer kulture British Council-a, ima dragoceno iskustvo i uspeh kad je reč o apliciranju kod pojedinih fondova za kulturu. Povodom ove odluke za NIN kaže:

Činjenica da će naše organizacije i institucije moći da učestvuju u programu Evropske komisije Kreativna Evropa od samog početka i ravnopravno sa svim drugim kulturnim akterima iz Evropske unije, barem u delu koji se tiče potprograma Kultura, u najmanju ruku uliva novu nadu iz više razloga. U trenutku kada se uveliko radi na osnaživanju, oživljavanju i građenju naših institucija kulture, sam čin apliciranja za ovaj program a nadam se i učešća predstavlja neku vrstu lakmus papira za kapacitet neke ustanove. Ovde se ne misli na onaj administrativni deo popunjavanja komplikovanih formulara Evropske komisije, mada se i taj deo često mistifikuje, već na kapacitete u formulisanju neke aktivnosti ili projekta koji bi okupio tri i više institucije, organizacije, iz Evropske unije. Uspeh pri konkurisanju najpre donosi dobro osmišljen projekat, dobra, međunarodno prepoznatljiva ideja. Cilj ovog programa je da kreira nove prilike, tržišta i publike a to je upravo ono što u ovim vremenima i te kako treba i institucionalnoj i vaninstitucionalnoj kulturi. U tom smislu, za očekivati je mnogo više projekata koji će obezbediti cirkulisanje ekspertiza a ne samo umetničkih dela.

Ako se stvari sagledaju na ovaj način, potpuno je jasno da će naše institucije i naši stručnjaci biti vrlo poželjan partner za učešće u ovom programu.

Potprogram za kulturu u okviru Kreativne Evrope, u kome Srbija ima pravo učešća, obuhvata četiri konkursa Evropski kooperacioni projekti, Evropske platforme, Evropske mreže i Projekti književnih prevoda. Ministarstvo kulture i informisanja obezbedilo je finansijska sredstva za učešće srpskih umetnika i kreativnih ljudi u tim programima, obezbedilo je i Desk za Kreativnu Evropu, koji će voditi Dimitrije Tadić, savetnik u Ministarstvu, koji za NIN kaže:

U periodu od narednih šest godina, jasni su prioriteti i ciljevi ovih programa koji su raznorodni. Recimo, akcenat će biti na onome što se zove kulturna raznolikost, jezička raznolikost, razvijanje publike, biće potrebni i dobrodošli projekti koji razvijaju publiku, koji stimulišu rad sa raznim ciljnim grupama - sa mladima, sa decom, sa društvenim grupama koje nisu dovoljno prisutne, sa osobama sa invaliditetom, projekti koji će insistirati na spoju sadašnje i buduće publike...

Programi Kreativne Evrope na koje će moći da apliciraju zainteresovani iz Srbije, biće javno predstavljani u gradovima Republike, naravno i na sajtu Ministarstva, sa detaljnim informacijama. Na našu primedbu da je neophodno da svi zainteresovani ravnopravno dobiju potpunu informaciju, Dimitrije Tadić kaže da je to problem sa kojim se susreću mnoge zemlje u Evropi. Kod nas je dodatni problem u tome što je procedura za ovu vrstu konkursa daleko komplikovanija nego što je to za neke domaće konkurse. Samostalni savetnik u Ministarstvu Ivana Zečević za NIN objašnjava:

Zbog složenosti posla oko apliciranja, gotovo da je potrebna izrada neke vrste vodiča koja će vas voditi kroz tu aplikaciju. Zbog toga je veoma važno znati da će se Desk za Kreativnu Evropu sledećih godina nalaziti u okviru Ministarstva i on će biti na raspolaganju zainteresovanima i za ovakvu operativnu vrstu pomoći kroz niz već planiranih aktivnosti. Planirano je da se u okviru pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje otvori Antena desk koji će u saradnji sa Deskom u ministarstvu sprovoditi program.

Pre nekoliko dana Evropska komisija je izašla sa prvim smernicama kad je reč o potprogramu Kultura. To je jedan sveobuhvatan dokument koji vas vodi tokom popunjavanja svakog polja upoznaje nas samostalna savetnica u Ministarstvu Asja Drača Muntean:

Činjenicom da će se Desk nalaziti u samom Ministarstvu, smatrali smo da će se u većoj meri pokrenuti i institucije kulture koje bi trebalo brojnije da se uključe u ove tokove. Primera radi, u prethodnim godinama, u okviru programa Kultura 2007-2013, samo jedan muzej iz Srbije je dobio sredstva na konkursu i to 2011. godine! Sada nam je stalo da sve institucije učinimo zainteresovanijima za Kreativnu Evropu.

Organizacije iz civilnog sektora po pravilu, imaju više iskustva i mnogo su veštiji kada treba da apliciraju kod pojedinih fondova kulture.

Lola Joksimović je nezavisni ekspert u oblasti evropskih integracija i javne politike, članica Tima Evropa. Do kraja decembra prošle godine vodila je Kancelariju Tačka kulturnog kontakta koja je radila tokom sprovođenja programa Kultura 2007-2013. Ona upozorava da su konkursi za program Kreativna Evropa već u toku:

Rok za predaju projekata je početak marta. Ne samo što je formular za predloge projekata prilično komplikovan i što je za njegovo popunjavanje potrebna ozbiljna ekspertiza, nego je vreme posebno potrebno i za uspostavljanje međunarodne mreže partnera. A za sve te poslove će sektoru kulture po svoj prilici biti ostavljeno dvadesetak dana, ukoliko organizacije iz drugih zemalja budu voljne da rizikuju svoje projekte da bi imale partnere iz Srbije... Ukoliko razmišlja o interesima sektora kulture, Ministarstvo kulture je u obavezi da informiše stručnu javnost i kaže da je odlučno da obezbedi učešće Srbije u programu Kreativna Evropa i da će učiniti sve što je potrebno da do toga dođe. To bi bio jasan signal onima koji žele da pripremaju projekte da sa time i počnu, a posebno međunarodnim partnerima da bez bojazni u svoje projektne timove uvrste i institucije i organizacije iz Srbije.

U kontekstu ove priče o novoj šansi koju Srbija dobija učešćem u programu Kreativna Evropa, treba reći da je u decembru 2013. godine, iz fonda IPA pri Evropskoj uniji, za koji mogu da konkurišu zemlje kandidati za EU, od strane Evropske komisije odobreno 890.000 evra za rehabilitaciju franjevačkog samostana iz 12. veka u Baču (Vojvodina). Asja Drača Muntean nam kaže da je reč o ambicioznom i veoma dobro urađenom projektu, koji podrazumeva i stvaranje svojevrsnog difuznog muzeja koji će pokrivati celu teritoriju Bača jer uključuje, pored franjevačkog samostana i tvrđavu u Baču, manastir Bođane i hamam. Na tom projektu je veoma dugo rađeno, ali, eto isplatilo se.

Sada počinju novi poslovi i očekivanja. I završavanje poslova koji se moraju obaviti da nas njihovo neizvršavanje ne bi kočilo na ovom privlačnom putu. To znači, kako upozorava Lola Joksimović, da Skupština mora hitno da usvoji set zakona kojima se reguliše javni medijski sektor, bez čega nema pristupa velikom delu programima Kreativna Evropa. U ovom trenutku, može da se aplicira samo u programu Kultura koji čini 31 odsto budžeta ukupnog programa.