Havarisana imena

Sve češće slušamo o strancima koji stradaju na našim drumovima, zbog magle, zbog snega, zbog loše signalizacije i iz raznih drugih uzroka. Stradaju i strana imena u jeziku naših medija, srećom s manje dramatičnim posledicama. Na Prvom programu Radio Beograda čuli smo da je „na današnji dan 1986. godine preminuo francuski književnik Andre Marlo“. Nije slučajni lapsus spikera, jer je potom još dva puta rečeno „Marlo“. Kristofer Marlou bio je Šekspirov kolega, Filip Marlou je bio detektiv iz romana i filmova, a francuski književnik zvao se Malro (Malraux). Kad se prvi put saznalo za ljubavnu vezu francuskog predsednika Olanda sa glumicom Žili Gaje (Julie Gayet), „Politika“ ju je nazvala „DŽuli Gajet“. Sledećeg dana greška je ispravljena, ali i dalje čitamo ili slušamo o Francuskinjama nazvanim „Žuli“ ili “Žulijet“, Francuzima po imenu „Žulijen“, „Luk“ i slično. Je li engleski kriv što smo zaboravili francuski? Ali ako smo tako perfektni anglofoni, kako je moguće da se u televizijskom programu najavi filmska komedija „Ko je Hari Kramb“ i da se on kroz ceo prevod filma zove „Kramb“? Kad će prevodioci shvatiti da je Tombstone u Arizoni Tumstoun a ne „Tumbstoun“, da se prezimena i geografska imena kao Crumb, Lamb, Lipscomb, Newcomb(e), Morecambe izgovaraju Kram, Lem, Lipskom, NJukom, Morkam, a ne Kramb, Lemb itd., jer je b posle m na kraju sloga „nemo“ slovo? U poznatom nedeljniku članak pod naslovom „Sa živopisnog Tajlanda na brdoviti Balkan“. Reč je o švedskoj diplomatkinji koja je s mužem živela „na Tajlandu“, a onda je „sa toplog Tajlanda“ stigla u Srbiju. Lepo. Poželimo joj da ostane što duže na Srbiji i da ne odlazi često sa Srbije.