Grad velikih potencijala

Grad Zaječar je sedište Zaječarskog okruga, u istočnoj Srbiji (koji ukupno ima više od 140.000 stanovnika, a čine ga, osim Zaječara, Boljevac, Knjaževac i Sokobanja).

Grad Zaječar ima nešto manje od 70.000 stanovnika, a uže gradsko jezgro oko 40.000.

Zaječar je grad Hajduk Veljka, Nikole Pašića, Zorana Radmilovića i Đorđa Genčića.

Dobitnik je nagrade Evropski gradovi i regioni budućnosti 2013/2014 koju dodeljuje magazin FDI, deo Financial Times, na osnovu ekonomskih potencijala, ljudskih resursa, troškovne isplativosti, kvaliteta života, infrastrukture i biznis klime.

Nakon lokalnih izbora krajem juna 2013. godine, vlast i odgovornost u gradu je preuzela Srpska napredna stranka.

O Zaječaru, njegovim neiskorišćenim potencijalima i planovima razvoja razgovaramo sa predsednikom Skupštine grada Sašom Mirkovićem, koji se odrekao mesta pomoćnika ministra za saobraćaj u Vladi Republike Srbije, da bi se priključio timu Zaječaraca koji su kroz niz aktivnosti, za bolji život građana, pokrenuli razvoj Zaječara.

Živite u Zaječaru, jeste li imali jasnu sliku, kada ste izabrani za predsednika skupštine grada, u kakvom je stanju grad?

Znao sam da je stanje loše, ali da je grad u tako katastrofalno lošem stanju kasnije smo utvrdili. Dug budžeta je bio veliki, javnim preduzećima i ustanovama, blizu tri milijarde dinara.


S obzirom na to da ste kratko vreme na vlasti, da li ste, uopšte, uspeli nešto da pokrenete?

Za ovih nekoliko meseci uspeli smo da servisiramo nekoliko stotina miliona, ali će se dugovi otplaćivati godinama. I u infrastrukturnom delu stanje je bilo veoma loše i krenuli smo tamo gde su bile neophodne hitne intervencije. Zahvaljujući lepom vremenu, uspeli smo da odradimo najprioritetnije puteve, jer do nekih sela se gotovo nije moglo ni doći. I u gradu smo promenili uličnu rasvetu, asfaltirali delove gradskih ulica i nekoliko celih, počeli uređenje seoskih ulica, kao i novog i starog gradskog groblja.

U celoj Srbiji privredne aktivnosti su minimalne. Da li je u Zaječaru stanje nešto bolje?
U Zaječaru je uništena gotovo kompletna privreda, tako da sada ima samo privatizovanu Fabriku kablova i Fabriku mernih transformatora u Zvezdanu, kao i pogon Gorenja gde je zaposleno samo oko 100 radnika, kao i Pivaru Zaječar. Najveći problem kod nas je, kao i u celoj Srbiji, ogromna nezaposlenost. Na evidenciji filijale Zavoda za zapošljavanje evidentirano je oko 7.800 ljudi kada smo preuzeli vlast, a danas je nešto malo manje od 7.500, jer smo za kratko vreme uspeli da zaposlimo oko 300 ljudi. Zato smo u našem programu postavili zapošljavanje kao prioritetan zadatak i do 1. maja 2014. godine biće završena Strategija zapošljavanja. Cilj nam je da do 2016. godine, 15 odsto nezaposlenih dobije posao, a do kraja 2018. godine da prepolovimo nezaposlenost.

Da li je grad u mogućnosti da pokrene određene aktivnost kao korak ka tome da mladi dobiju šansu za zaposlenje?

Od 1. januara ove godine, preko Kancelarije za mlade, radno je angažovano na tri meseca 300 mladih Zaječaraca, sa srednjom, višom i visokom stručnom spremom, koji su raspoređeni na različitim poslovima u Gradskoj upravi, javnim preduzećima i ustanovama, i privatnim preduzećima (u Fabrici kablova ih ima 60, a u fabrici Gorenje tridesetak).

Grad im je na ovaj način pružio šansu i finansira ovaj projekat a od njihovog zalaganja i znanja zavisiće hoće li zasnovati radni odnos. Veoma nam je važno da mladi steknu početna radna iskustva i da ostanu u gradu, gde će osnovati porodicu, jer se godinama mladi koji odu na studije u Beograd ili Niš ne vraćaju. Zbog toga ćemo nastojati da se otvaraju fakulteti u Zaječaru. Grad Zaječar, u saradnji sa Sportskim savezom i odeljenjem Ministarstva prosvete za zaječarski i borski okrug, od 3. februara počinje realizaciju pilot-projekta Sport u školama, iz gradskog budžeta izdvojeno je 2,4 miliona za zarade šest profesora fizičke kulture i dva stručna saradnika koji će raditi sa decom u 11 osnovnih škola. Od septembra će se angažovati još mladih ljudi, za rad u područnim odeljenjima škola. Svi su oni do sada bili na birou za zapošljavanje.


Zaječar se nekada svrstavao među privredno razvijenije gradove u Srbiji. Ima li nade da će se u njemu privredne aktivnosti uskoro ponovo pokrenuti?

U Zaječaru će uskoro jedna beogradska kompanija otvoriti Fabriku peleta i zaposliti 70 radnika. Zasada, oni planiraju da sve proizvode plasiraju na inostrano tržište, ali je za nas najvažnije što će zaposliti naše građane. Ozbiljan poslovni partner Grada Zaječara je i kompanija Hajneken internacional, koja će proširiti kapacitete zaječarske pivare. Grad Zaječar daće na korišćenje gradsko zemljište, oko 2.000 hektara, za proizvodnju ječma i hmelja. U toku su pregovori da kompanija Hajneken finansira kompletnu rekonstrukciju Pozorišta Timočke krajine Zoran Radmilović.

Zaječarska voda jedna je od najzdravijih i najboljih u Srbiji i zato je zaječarsko pivo tako kvalitetno. Zaječar i jeste grad na vodi, osim Timoka, u neposrednoj blizini su i dva jezera, Rgotsko i Grliško, kao i dve banje, Gamzigradska i Nikoličevska.


Šta grad i okruženje mogu ponuditi potencijalnim investitorima i turistima da se odluče da dođu u njega?

Za Gamzigradsku banju, u kojoj je i Specijalna bolnica za rehabilitaciju Gamzigrad i Hotel Kastrum zbog izuzetnih termalnih voda već su zainteresovani kanadski investitori.

U Nikoličevskoj banji, sa osam termalnih voda, grad planira da izgradi akva-park i etno-selo. Zaječar bi mogao da bude srpska Venecija. I čuveni arheološki lokalitet Feliks Romulijana leži na vodi, a ovaj biser svetske kulturne baštine koji je na listi Uneska od 2007. godine, tek planiramo da razvijamo. Naime, iz Fonda EU biće donirano osam miliona evra za Vizitorski centar čija izgradnja počinje 2015. godine, a koji će se prostirati na 2.400 kvadrata, pripremni i naučnoistraživački deo kao i 10 soba i dva apartmana za posetioce, trim staze i slično. Romulijanu je od 2000. godine posetilo više od 400.000 turista. Nosilac svih aktivnosti su Narodni muzej u Zaječaru i Centar za kulturu i turizam.


Ima li šanse da Zaječar ponovo postane mesto događanja velikih muzičkih, sportskih, kulturnih i turističih priredbi?

Ima. Centar za kulturu i turizam prošle godine je sjajno organizovao 47. gitarijadu i posle mnogo godina vratio joj stari sjaj. Za tri dana, Gitarijadu je posetilo oko 100.000 ljudi.

Britanski hevi-metal sastav Motorhedbićezvezda 48. gitarijade u Zaječaru. Organizatori najvećeg rok festivala u regionu su u završnim pregovorima o dovođenju muzičkih zvezda iz inostranstva i regiona naredne godine u srce istočne Srbije, kaže Mirković i dodaje da će Gitarijada, zahvaljujući zvučnim evropskim i domaćim rok imenima, postati potpuno komercijalna te da novac više neće morati da se izdvaja iz budžeta. To će mnogo značiti za popularizaciju Zaječara u Evropi a cifra od pet miliona evra koliko se godišnje od turizma slije u grad biće sasvim sigurno mnogo veća.
U tom smislu, obogatićemo i turističku ponudu Park-šume Kraljevica u kojoj već imamo izvanredno skijalište na koje rado dolaze i gosti iz Bugarske i Rumunije, u kojoj je sportsko rekreacioni centar sa šest terena, otvoreni bazen... Uz gradski stadion na Kraljevici, biće izgrađen hipodrom i takozvani Adrenalin park - hotel sa 64 ležaja, restoranima i sličnim, kao i trim staza.

Osim Narodnog muzeja, izuzetno bogatog vrednim umetničkim delima, Zaječar se ponosi i pozorištem Zoran Radmilović u kojem se, već 22 godine, organizuju Dani Zorana Radmilovića. Kvalitetom pozorišnih predstava ovaj festival se izdvaja u Srbiji i jedan je od zaječarskih brendova.
U oblasti saobraćajnih komunikacija najvažnije je da će od 2015. godine početi eksproprijacija zemljišta za izgradnju još dve trake na putu Zaječar Paraćin, čime će ovaj regionalni put sa četiri trake konačno povezati na pravi način Zaječar sa auto-putem.

Ko je predsednik Skupštine grada?

Saša Mirković je rođen 1972. godine u Boru. Diplomirani je pravnik, trenutno na master studijama u Novom Sadu. Od 1988. godine bavi se poslovima menadžera i produkcije. Osnivač je uglednog dečjeg festivala Čarolija, koji traje od 2006. godine.
Kao šef tima, sa Marijom Šerifović osvojio je Eurosong 2007. godine u Helsinkiju, što je prva i za sada jedina pobeda Srbije na ovom festivalu.


Dobio je 2007. godine nagradu za najbolju kompaniju i menadžera Priciples of the QC 100 total quality management model koju mu je dodelila španska organizacija evropskog ranga BID Byssines Initiative. Dobitnik je Oskara popularnosti 2008. za dečiji festival Čarolija
Od jula 2013. godine je predsednik Skupštine grada Zaječara., nakon što se odrekao, za mnoge, primamljivog mesta na koje je postavljen, zamenika ministra saobraćaja zaduženog za puteve.

Mirković je pokrenuo inicijativu i predao zahtev Vladi da se spoje Zaječarski i Borski okrug, odnosno da se formira Timočki region, što bi smanjilo troškove administracije i od slabih okruga napravilo jak region čiji bi administrativni centar bio Zaječar, a industrijski Bor.
Na pitanje šta ga je motivisalo da prihvati mesto predsednika Skupštine grada Zaječara i da podnese ostavku na mesto zamenika ministra, Mirković kaže:

Želim da u kraju u kome sam rođen učestvujem u stvaranju šanse za njegov privredni razvoj, a time i stvaranje uslova za zapošljavanje mladih, da rođeni Zaječarci ostanu u Zaječaru.

Govori engleski i francuski jezik.