Sve u redu

Sveopšte jeftinoća stvorila je balon udobnosti u kome su mladi, slobodni ljudi otvorenih shvatanja nalazili utočište. Berlin je želeo da se raširi, pa je tako otvorenih ruku primao ljude iz celog sveta, sve sa finansiranjem, iz budžeta, njihovih hedonističkih aspiracija. Tako nekako postao je „meka“ za zauvek mlade, slobodne, neshvaćene i naravno rejvere. Ovde si mogao da budeš šta god si hteo i da radiš šta ti je volja. Dok balon nije počeo da puca. U Berlinu su 2014. restrikcije glavna fora. Svuda neke nemogućnosti i beskrajni redovi za čekanje. Čeka se iz iracionalne potrebe za pripadnošću nedefinisanom svetu Kula u kome važe isključivo nepisana pravila. Pokušavam sa novinarskom akreditacijom da odem na koncert u okviru festivala za koji sam se akreditovala – ne može. Karta je 18 evra ako kupiš pre koncerta. Odlazim tamo jutro pred koncert – kažu rasprodato, ali dođite sat vremena pre, možda nešto iskrsne. Sat vremena pre, ljudi trče, guraju se da zauzmu mesto u redu da bi na blagajni rekli da sve vreme ima karata, ali za 25 evra. Treba da budemo srećni što ćemo platiti više. Mesto koje je praktično postavilo ova pravila ponašanja je čuveni tehno hram – klub Berghain. Već devet godina tamo ljudi stoje u redovima po svim klimatskim nepogodama nadajući se da će da ih puste unutra. Niko do dana današnjeg nije uspeo da shvati kojom logikom se vode na vratima kada treba da odluče ko će biti privilegovan odobrenjem ulaska. Gledam neke četiri klinke, obučene po najnovijoj modi, obezbeđenje pušta prve tri, četvrtoj postavlja blic pitanje da li ima ličnu kartu. Zaboravila je kod kuće, ne može da uđe. Prve tri drugarice ulaze, sležu ramenima, brišu njeno postojanje iz sećanja u roku od pola minuta i počinju da vrište od sreće što su dobile zvanično priznanje Kulnesa. Par dana kasnije, saznajem da su jednu stariju gospođu umetnicu, čak učesnicu festivala koji se tamo održavao, gurali na vratima nakon što nije bila “odobrena”. Navodno je istu sudbinu doživela i Lady Gaga kada je anonimno želela da se provodi. NJena osveta bila je organizovanje promocije albuma na tom istom mestu za koje nije bila dovoljno kul. Internacionalni drugari, koji ovde žive godinama, počinju da se žale da ne mogu lako da iznajme stan, i za to postoji neki red koji se čeka. Na internetu je sve “restricted”. Odjednom naš regresivni Balkan deluje kao utočište raznih sloboda usled konstantnog nereda u kome se nalazi.