Država „zaboravila“ dug od 70 miliona evra

Odlazeća vlada Ivice Dačića, ali i njegovog prethodnika Mirka Cvetkovića, ostavile su novim stanarima Nemanjine 11 poklon koji im se sigurno neće mnogo svideti. U amanet im je ostavila dugo skrivani dug od sedam-osam milijardi dinara, koji je odavno morao da bude plaćen, saznaje NIN. I u kabinetu ministra finansija Lazara Krstića priznaju da država bankama, po osnovu subvencionisanih kredita, duguje oko 70 miliona evra.
Bankari su uzaludno pisali i tražili sastanke sa svim dosadašnjim ministrima privrede i finansija, zahtevajući da se problem reši i da im se iz budžeta uplati obećani novac za subvencionisanje kamatnih stopa za razne kredite, koje su odobrile poslednjih četiri-pet godina. Privredi za refinansiranje, likvidnost, investicije, povećanje energetske efikasnosti, izvoz..., a građanima pre svega za subvencionisane keš kredite. Sve zajedno, za oko 1,3-1,4 milijarde evra novih pozajmica, država je trebalo iz budžeta da plati razliku u kamatnim stopama od pet odsto. Trebalo je, ali nije...

Ni od jednog ministra, uključujući i Sašu Radulovića, dugo nije bilo ni pisma, ni razglednice. Čak ni objašnjenja zašto nije i kada će im biti uplaćen novac, koji su uračunali u svoje budžete, jer je ceo dug morao da bude izmiren najkasnije do kraja prošle godine, s tim što je rok za plaćanje dela tih obaveza istekao još 31. decembra 2012. ili 1. januara 2013!

Zbog toga je Udruženje banaka Srbije zatražilo od svih banaka da im dostave podatke koliko im novca država tačno duguje, kaže za NIN generalni sekretar UBS Veroljub Dugalić. On podseća da se svojevremeno Ministarstvo poljoprivrede, još dok je na njegovom čelu bio Slobodan Milosavljević, obratilo UBS da pripremi prihvatljiv način pomoći poljoprivrednim proizvođačima. U prošlosti su postojali različiti modeli pomoći, a mi smo predložili da država subvencioniše kamatne stope i to je prihvaćeno kao jednostavan i efikasan način pomoći određenim korisnicima. Banka je odobravala kredite po kamatnoj stopi nižoj od tržišne, a država bi nadoknadila (subvencionisala) banci razliku do tržišne kamatne stope, objašnjava Dugalić, uz opasku da je pre toga država u kreditiranju nekih korisnika učestvovala i sa 40-50 odsto iznosa pozajmice.

Kod subvencija kamatne stope, trošak države je neuporedivo manji, a rizik je zanemarljiv, jer je prevaljen na banke. Kasnije je ovaj model, u saradnji sa nadležnim ministarstvima, primenjen i na druge kredite: za likvidnost, investicije, energetsku efikasnost, kupovinu automobila domaće proizvodnje... Sve je dobro osmišljeno, ali država nije ispunjavala svoje obaveze prema bankama, tako da je nastao veliki dug. Kada utvrdimo tačan iznos potraživanja po svim vrstama subvencija, obratićemo se Vladi i nadležnim ministarstvima da država ispuni obaveze prema bankama, poručuje Dugalić.

Ako kao društvo želimo da uvedemo red u dužničko-poverilačke odnose, onda država mora da plaća svoje obaveze na vreme i time pošalje jasan, pozitivan signal privredi i građanima. Dospeli dug države se gomila i to će imati negativan uticaj na interni kreditni rejting države kod banaka, a time i na apetit banaka za dalje finansiranje i države i javnih preduzeća, kaže za NIN Zoran Petrović, predsednik IO Rajfajzen banke, kojoj država, po ovom osnovu, duguje pet miliona evra.

Predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Ivica Smolić potvrdio je za NIN da država za subvencije toj banci duguje 905 miliona dinara. Uz opasku da su neki od kredita odobreni još 2009, Smolić precizira da je rok za plaćanje značajne većine svih obaveza, od oko 770 miliona dinara, istekao tokom prošle godine . Još 31. decembra 2012. toj banci država je trebalo da uplati 37,5 miliona dinara subvencija za kamate na kredite za povećanje energetske efikasnosti, a samo dan kasnije je istekao i rok za plaćanje 36 miliona dinara za subvencije na odobrene gotovinske kredite, odobrene po osnovu Uredbe, donete još 2010. na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. To je, dakle, bilo u prvoj polovini mandata Vlade Mirka Cvetkovića, dok je ministar ekonomije i regionalnog razvoja bio Dinkić, a finansija Diana Dragutinović.

Osim što je neplaćanje državnih dugova problem sam po sebi, ovaj slučaj otvara još nekoliko dilema. Da je Vlada na vreme namirila obaveze prema bankama, manjak u državnoj kasi za 2013. ne bi bio ispod, već iznad planiranog. Bankare više od toga brine što niko ne zna da li je novac za isplatu tog duga planiran u budžetu za 2014, da im se ne desi da sa istim problemom dočekaju i novu 2015.

Na pitanje zašto država svoj dug nije namirila, iako je deo tih obaveza dospeo za plaćanje još 2012, iz kabineta ministra Krstića odgovaraju da su sredstva koja su budžetom za 2013. bila predviđena za izmirivanje tog duga rebalansom ukinuta! Tako su obaveze po tom osnovu prenete u 2014.
Ko je odgovoran za ovakvo neodgovorno ponašanje države i za utisak da u zemlji postoje dvostruki standardi i da nulta tolerancija za neplaćanje dugova očito ne važi za sve, a naročito za državu? Kako je subvencionisanje kredita u nadležnosti Ministarstva privrede, a sredstva do sada nisu bila predviđena razdelima budžeta tog ministarstva, pa ni za 2014, Ministarstvo finansija u saradnji sa Fondom za razvoj, koji je sprovodio program subvencionisanja kredita, radi na iznalaženju načina da se počne sa izmirenjem ovih dugovanja u najkraćem roku, kažu za NIN u Krstićevom kabinetu.

Strategija odugovlačenja i daljeg neplaćanja 70 miliona evra vrednih obaveza bi, međutim, mogla mnogo skuplje da košta državu. Šta će biti ako strani akcionari ovdašnjih banaka posumnjaju da nije u stanju da plaća svoje obaveze i prestanu da joj dalje pozajmljuju novac? Do sada su 50 odsto zapisa Trezora kupovale upravo ovdašnje banke, a Srbija ove godine mora da se zaduži za 5,5 milijardi evra, da popuni rupu u državnoj kasi i plati kamate i deo glavnice javnog duga