Padeži kojih nema

Nepotpisani autor teksta očigledno se poveo za lažnom analogijom: boravio je tajno – tokom tajnog boravka, boravio je inkognito... Inkognito je latinski prilog, od prideva incognitus ‘nepoznat, neprepoznat’, preuzet u svim modernim jezicima. Prilozi su nepromenljive reči, i mada je nastavak za izvođenje priloga (-o) isti u latinskom i kod nas, mi nemamo pridev od te osnove i ne možemo ga menjati po padežima. Donekle je obrnut slučaj sa ruskim imenima. Prečesto čitamo ili čujemo da se taj i taj važan gost pojavio „u Boljšoj teatru“. Naši pridevi se ne završavaju na „oj“, ali valjda nije tajna da boljšoj znači „veliki“, i normalno je da menjamo „Boljšog teatra“, „Boljšom teatru“, „Boljšim teatrom“, kako je u ruskom i kao što određuje Pravopis. Još gore je kad nam kažu da se nešto desilo „u Nižnji Novgorodu“, ili kad na radiju najave operu „Rimski-Korsakova“ (umesto: Rimskog-Korsakova) koja je premijeru doživela u „Marinski teatru“ (tj. u Marijinskom teatru, nazvanom po carici Mariji, supruzi Aleksandra II). Kao da ih vidim da čitaju tekst na engleskom, gde piše in Nizhny Novgorod, by Rimsky‑Korsakov, in Mariinsky Theater... Za ruske pridevske oblike ženskog roda Pravopis daje prednost oblicima bez ‑ja (Maja Plisecka, Jasna Poljana, Literaturna gazeta...), ali nije pogrešno ni Pliseckaja, Jasnaja, Literaturnaja, kao u originalu. U padežima, u svakom slučaju, biće „s Majom Pliseckom“, „iz Jasne Poljane“, „za Literaturnu gazetu“, a nikako Pliseckajom, Jasnaje, Literaturnaju i slično.