Kijev u Karakasu

Venecuelu i Ukrajinu razdvaju hiljade kilometara, kontinenti, jezik, kultura, tradicija i još dosta toga, a u vezu ih dovodi nestabilna politička situacija, masovni ulični protesti sa žrtvama, hapšenjima i represalijama režima. Onaj u Kijevu je, izgleda, definitivno pao, onaj u Karakasu se još drži i verovatno će potrajati - s tim računa i lokalna opozicija - ali mu na duži rok perspektive nisu naročito ružičaste. Režim u Ukrajini opstajao je uz podršku Moskve, onaj u Karakasu drži se uz pomoć Havane i čak četrdesetak hiljada kubanskih savetnika u svim oblastima - u zamenu za venecuelansku naftu.

Formalni povod za masovne proteste u Venecueli bilo je silovanje jedne studentkinje na univerzitetu u gradu Taćira, blizu granice sa Kolumbijom, ali povod je mogao biti i bilo šta jer se u napetoj atmosferi, izazvanoj nizom socijalnih problema, samo čekala kapisla koja će upaliti požar. Venecuela će prvu godišnjicu smrti Uga Čavesa (5. mart) dočekati s čavistom na vlasti - njegov naslednik Nikolas Maduro zakleti je čavista - ali je u proteklih 12 meseci potrošeno mnogo Čavesovog populističkog kredita. Venecuela je trenutno svetski rekorder po inflaciji (56,2 odsto u januaru), u bedi živi 28 odsto stanovništva, prvi vrhu je, ako ne i na vrhu, po broju ubistava, (ne)sigurnost građana je zabrinjavajuća a nedostatak osnovnih proizvoda i lekova pojačava socijalni nemir. Jedini adut vlade je nafta: Venecuela ima najveće rezerve na svetu, ali nepopularnost režima u svetu sigurno umanjuje efekte eksploatacije.

Maduro nastavlja politiku otvorenog neprijateljstva prema Sjedinjenim Državama kakvo je gajio i Čaves. Pre petnaestak dana naloženo je trojici američkih diplomata da napuste zemlju pod optužbom da su podstrekivali demonstracije dok je Patriša Hejno, specijalni izveštač Si-En-Ena, morala da napusti Karakas posle samo tri dana boravka u zemlji; vlada je ranije oduzela akreditaciju i stalnom dopisniku ove TV stanice, Osmari Ernandes.

Što se komšiluka tiče, Venecuela je u najgorim odnosima sa Kolumbijom koju Karakas optužuje za teritorijalne pretenzije i podršku teroristima. Ako treba, upotrebiću tenkove, vojsku, avijaciju, sve vojne snage naše domovine da bismo sačuvali Taćiru, poručio je Maduro. Mediji iz Karakasa otvoreno optužuju Alvara Uribea, bivšeg predsednika Kolumbije, da aktivno učestvuje u zaveri za obaranje Madura.

Protesti u Karakasu i drugim većim gradovima Kolumbije doveli su i do neformalne smene na čelu opozicije. Umesto Enrikea Kaprilesa, bivšeg predsedničkog kandidata koji je izgubio izbore od Madura za samo 1,5 odsto, u prvi plan je izbio Leopoldo Lopes, 42-godišnji američki đak (studirao na Harvardu). On je na čelu partije Narodna volja, kojom trenutno rukovodi iz - zatvora. Posle početka uličnih protesta, koji su do sada rezultirali sa osmoro mrtvih, 164 povređena i 324 uhapšena, vlada je raspisala poternicu za Lopesom. Posle nekoliko dana skrivanja i komuniciranja sa sledbenicima preko video-poruka, Lopes je odlučio da se preda. Preti mu kazna od 10 do 30 godina zatvora jer će ga optužiti za podsticanje nereda, planiranje ubistva i terorizam.

Kao minimalni gest dobre volje Maduro je smenio šefa političke policije Manuela Bernala, koji je na funkciji bio jedva mesec dana, ali taj sitni ustupak neće zadovoljiti opoziciju koju Lopes, iz zatvora, priprema za dugotrajnu borbu