Kineski 11. septembar

Kada se pominju teroristički napadi, obično se podrazumevaju bombaške akcije ili, u najmanju ruku, upotreba vatrenog oružja. U ovom slučaju, međutim, bilo je drugačije: pomahnitali napadači, među kojima su bile i dve žene, raspolagali su samo noževima i mačetama, ali im je onih 12 minuta svejedno bilo dovoljno da naprave pokolj na stanici punoj putnika. Kao da je poruka bila: ne trebaju nam sofisticirane bombe ni vatrena moć - u stanju smo da vas pobijemo i kuhinjskim priborom.

Šok i zaprepašćenje u Kini su, razumljivo, ogromni. Sporadičnih nasilnih akcija u koje su bili umešani pripadnici ujgurske manjine, koncentrisane u severozapadnom regionu Sinđiang, bilo je i ranije, ali nikad ni približnih razmera, i nikad tako daleko od Sinđianga.
Deo Ujgura definitivno jeste separatistički nastrojen i voljan da se za svoje ciljeve bori nasilnim sredstvima; jedna tamošnja grupa je još od 2002. na američkoj listi terorističkih organizacija. Veruje se, ipak, da bi se većina pripadnika ovog naroda zadovoljila i time da kineska država u većoj meri nego što je sada slučaj poštuje njihovu etničku posebnost, njihov jezik, islamsku veru i kulturu. Pri čemu se, opet zbog pomenutog manjka nezavisno potvrđenih informacija, ni jednoj ni drugoj strani ne može sasvim verovati da tačno opisuju stanje u Sinđiangu.

Novinska agencija Sinhua i drugi državni mediji napad u Kunmingu već su proglasili kineskim 11. septembrom, i primetna je ljutnja zbog toga što Zapad - obuzet Ukrajinom - niti pokazuje previše interesovanja niti izražava solidarnost s Pekingom. Zar vi stalno ne govorite o ljudskim pravima? () Da se ista stvar dogodila u SAD, bez obzira na broj žrtava, kakvi bi bili vaši komentari, i da li biste se i dalje uzdržavali od toga da upotrebite termin teroristički, piše u oštro intoniranom uvodniku zvaničnog dnevnika Ženmin žibao.
Ko je pomenuo dvo-struke standarde?