Investicije u život

Nesporno je da je Aleksandar Vučić, od trenutka kada je u maju 2012. došao na vlast i postao PPV, pokazao ambiciju, energiju i entuzijazam. Odmah je rešio da se obračuna sa korupcijom i kriminalom, da dovede investitore, sprovede reforme i ubrza put ka EU. Kada je naišao na prvi zastoj, rekonstruisao je vladu Ivice Dačića, a kada ni to nije bilo dovoljno raspisao je prevremene izbore. A kada je dobio poverenje apsolutne većine izašlih birača, nije mu preostalo ništa drugo nego da preuzme i apsolutnu odgovornost. Pre nego što je zvanično dobio mandat od predsednika i otpočeo pregovore oko svog budućeg kabineta, odlučio je, kako nam je saopštio, da napiše program svoje vlade. Za to vreme, javnost i mediji nagađaju hoće li i koga uzeti za koalicione partnere.

Izvestan je, izgleda, Ištvan Pastor, čije ambicije dosežu do mesta državnih sekretara, dočim stranke Borisa Tadića i Ivice Dačića očekuju poneki ministarski resor. Nije mali broj Vučiću omiljenih, nezavisnih eksperata koji se nude ili čekaju da budu pozvani. I posve neuobičajeno, umesto da od kandidata za buduće ministre zatraži da konkurišu svojim idejama, Vučić je odlučio da sam, možda uz pomoć samo njemu znanih saradnika, napiše program i podeli ga kao zadatak budućim članovima svog kabineta. Na narednim stranicama, sagovornici NIN-a, eksperti za ekonomiju, policiju, pravosuđe, spoljnu politiku, zdravstvo, prosvetu i kulturu, ukazuju šta bi program vlade morao da sadrži ne bi li Srbija postala stabilna, moderna, evropska država. Na Vučiću je da čuje glas stručne javnosti koja redom ističe ono što govore i građani: od države žele da im obezbedi školovanje, posao, pravdu, lečenje i bezbednost.