I štednja i privredni rast

Na kratak rok ne mogu se rešiti oba problema istovremeno, tvrdi Gligorov. Zašto? Rešavanje urgentnijeg problema, smanjenje budžetskog deficita i javnog duga, znači ozbiljnu štednju, što vodi smanjenju javne potrošnje. Posledica toga je usporavanje privrednog rasta, što je upravo drugi problem. Utoliko su izazovi pred novom vladom veći - kako rešiti krizu javnog duga, a ne uvesti zemlju u recesiju. Uz to, neophodna reforma javnog sektora vodiće smanjenju zaposlenosti i, stoga, dodatnom padu privatne potrošnje. To dvoje nije dovoljno za stabilnost, jer će recesija, ako se u nju uđe, pogoršati finansijsko stanje u privatnom sektoru - banke, preduzeća i domaćinstva - pa će se povećati rizik da ne dođe ni do fiskalne stabilizacije, objašnjava Gligorov svojevrsni začarani krug u kome se nalazi ekonomija zemlje. Prema njegovim rečima, problemi su vrlo jasni. Finansijska tržišta, a pre svega banke, suočavaju se sa nenaplativim potraživanjima; tržište proizvoda sa nesolventnim preduzećima; tržište rada sa zatvorenošću za mlade i za one koji su izgubili posao, a tržišta javnim i komunalnim uslugama skupoćom, nedostatkom kvaliteta i neefikasnošću. Ukoliko se strukturne reforme tih tržišta ne izvrše, stabilizacija će biti neuspešna, jer neće doći do povećane produktivnosti, ali ona nije dovoljna da bi se ubrzao rast ukoliko nema povećanja tražnje, objašnjava Gligorov, dodajući da su potrebne i mere stabilizacije i reforme.
Za urgentniji problem - fiskalnu konsolidaciju, Gligorov predlaže reprogramiranje javnog duga zemlje u okviru novog aranžmana sa MMF-om i postepenu depresijaciju kursa uz nižu kamatnu stopu NBS.

Među hitne reformske mere naš sagovornik ubraja reformu javnih i državnih preduzeća, tako da se ona finansijski konsoliduju. Ukoliko je reč o monopolu, potrebno je oporezovati monopolsku rentu; ako nije, potrebno je privatizovati takvo preduzeće, kao i precizno identifikovati ona preduzeća koja doprinose javnom dobru kako bi se utvrdio potreban poreski režim ili režim subvencija, objašnjava Gligorov.

U prve zadatke vlade ubraja i stvaranje zakonskih i finansijskih uslova za povećanje preduzetništva, pre svega u sektoru malih i srednjih preduzeća i to delimičnim preuzimanjem rizika u slučajevima kada je nedostatak zaloge prepreka dobijanju kredita. Predlaže i poreske izmene, koje bi predviđale smanjenje poreskog tereta koji ograničava ulaganja, a povećanje poreza na sve oblike renti, kao i povećanje konkurencije na tržištu rada. Gligorov se zalaže i za uklanjanje ograničenja na ulaganja koja dolaze sa strane tržišta nekretnina i čitave šume propisa čiji je cilj da se ubire regulatorna renta. I na kraju predlaže dramatičnu promenu energetske politike, jer ona nemalim delom održava privrednu neefikasnost i političku korumpiranost. Kombinacija ovih mera trebalo bi da poveća isplativost investicija i zapošljavanje, kako bi se u periodu ne dužem od deset godina, mogla obezbediti puna zaposlenost.