Promenom zakona do bržih presuda

I program nove vlade Srbije, čija opredeljenost za evrointegracije je neupitna, ovaj segment posebno mora uzeti u obzir i nastaviti reformu pravosuđa koja podrazumeva jačanje nezavisnosti, nepristrasnosti, profesionalnosti i efikasnosti pravosuđa.
Pravni eksperti očekuju, bez obzira na to ko će biti na čelu Ministarstva pravde, hitan završetak već početih poslova, a Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda a danas sudija Vrhovnog kasacionog suda, smatra da su to pre svega izmene procesnih zakona, naročito Zakona o parničnom postupku, jer je on u tesnoj vezi sa organizacijom sudstva. Kada se završi i zaokruži taj sistem, možemo govoriti i o mogućem efektu u najnovijoj mreži sudova, zaključuje Škero.

U njenoj viziji očekivanih zadataka posebno mesto zauzima izmena zakona o Visokom savetu sudstva. Treba li podsetiti da je ovaj savet odigrao sramnu ulogu u nedavnoj nazovireformi pravosuđa, kada je po političkoj osnovi bilo odstranjeno oko hiljadu sudija, što je osudila i EU. Tek odlukom Ustavnog suda, ove sudije su vraćene u sudove, ali je to koštalo, što velike blamaže što novčanih nadoknada oštećenim sudijama. VSS sada predstavlja osnov za funkcionisanje sudstva, pa je neophodno sve što je uočeno loše u dosadašnjem radu da se reguliše, zameni i poboljša, kaže sudija Škero.

Kao poseban zadatak i Vlade i Ministarstva pravde Vida Petrović Škero vidi rešavanje problema smeštajnih uslova sudova, posebno u Beogradu. Beograd ima preko 60 odsto svih predmeta u Srbiji a ima katastrofalne smeštajne uslove. Svaki osnovni sud je razbacan u bar tri zgrade. Nema ni dobre organizacije ni očekivanih efekata rada kada po četiri sudije dele jedan kabinet i sudnicu.

Škero u prvi plan stavlja i Pravosudnu akademiju i uslove za njen normalan rad. Posle višegodišnjeg sređivanja prostora uz pomoć velikih donacija Akademija se iseljava iz tog prostora u Karađorđevoj ulici, zbog projekta Beograd na vodi, u neku drugu ponuđenu zgradu.
Imajući u vidu grdne izmene u pravosuđu, promene što personalne što zakonske, Akademija mora da bude u prvom planu. Upravo se u postupcima u pridruživanju EU pokazalo da ona ima vodeću ulogu u radu na kvalitetu sudova i sudija i zato joj se mora hitno obezbediti normalno funkcionisanje, kaže Vida Škero upozoravajući da u slučaju ponovnog višegodišnjeg obezbeđivanja prostora, sve će se svesti na puku simulaciju onoga što se zove edukacija.

Iako je u pravosuđe uvedena kompjuterizacija, čime se Ministarstvo i do sada dičilo i hvalilo, za javnost je ostalo nepoznato da je taj sistem komplikovan i da sudovi nisu povezani između sebe. Većina sudija nema pristup internetu iako je i po potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU postalo nužno da sudije imaju pristup sudskoj praksi i Suda u Strazburu i Evropskog suda u Luksemburgu, zapaža Škero, zaključujući da IT tehnologija omogućava delotvornost u brzini funkcionisanja sudova. To je čak predviđeno i našim zakonima elektronsko pozivanje, elektronsko slanje podnesaka... Ono što je predviđeno u zakonu postaje prazna norma ako sud nema uslova da to i primeni, zaključuje Vida Petrović Škero. Treba se vratiti na početak i podsetiti da je upravo ovaj segment prvi na oku evropskih pregovarača, a od nas zavisi kako će se i kada ti pregovori okončati.