Školama autonomija a ne ideologija

Jednostavno, to je preveliki rizik jer se i ministri i vlade menjaju i proces se na taj način može zaustaviti. Zbog toga bi bili neophodno da se formira ozbiljan nacionalni tim koji ima ovlašćenja da direktno sarađuje i sa drugim resorima Vlade. Obrazovanje kao važan sistem se među prvima mora osloboditi partijski upravljane kadrovske politike i ideoloških obrazaca, makar bili odenuti u moderne šare neke izmišljene političke korektnosti, kvazipatriotizma ili lažnog odnosa prema tradiciji, kaže Majić i predlaže sledeće korake.

Neophodno je razvijati spoljnu proveru kvaliteta usvojenog znanja i veština i to ne samo kroz malu i veliku maturu, već i u toku školovanja. Samo objektivno, obuhvatno i pošteno praćenje znanja i veština učenika garantuje objektivnu procenu kvaliteta obrazovnog sistema u celini, ali i rada svake škole, pa i svakog nastavnika. Takođe, sistem se mora kontinuirano podvrgavati ozbiljnim međunarodnim proverama uspešnosti, kao što su PISA i TIMSS, jer ćemo jedino tako znati koliko napredujemo i u kom smeru.

Važno je osigurati veću autonomiju škola, koja bi se ogledala u većem procentu nastavnih sadržaja i predmeta koje škola sama može da priprema, većoj finansijskoj autonomiji, manjem mešanju inspektora, slobodi da se eksperimentiše sa formom časa, većoj samostalnosti u nagrađivanju ali i kažnjavanju učenika, većoj slobodi u organizovanju vannastavnog rada. Direktori uspešnih škola moraju se zaštititi od hirova lokalne samouprave da bi se toga posla prihvatali najbolji nastavnici, upozorava Majić.

Mora se osloboditi i prostor za pojavu oglednih ili eksperimentalnih škola koje rade po drugim modelima, pre svega onima proverenim i dokazanim u svetu. Krajnje je vreme da u Srbiji vidimo kako izgleda Montesori, Waldorf, World College, finski model škole, neke od modernih i uspešnih tipova stručnih škola.Takođe, neophodno je olakšati proces formiranja privatnih neprofitnih škola uz mogućnost sufinansiranja od strane države.

Neophodno je i momentalno ukinuti sadašnji sistem nostrifikacije diploma i ostaviti poslodavcu da odlučuje koliko će vrednovati koju diplomu. Majić predlaže da se, za početak, automatski i efikasno, bez nadoknade i taksa, priznaju sve diplome stečene na univerzitetima koji se rangiraju među prvih 500 ili 1.000 na priznatim međunarodnim rang-listama. Sadašnji sistem nostrifikacije je uvreda, poniženje i vrlo efikasan način sprečavanja povratka vrhunski osposobljenih mladih stručnjaka koji su nam i te kako potrebni, a naročito su potrebni samom obrazovnom sistemu.
Ministarstvo mora smanjiti svoje ingerencije i obezbediti reizbor ili proveru osposobljenosti svih zaposlenih u državnoj obrazovnoj administraciji. Kabinet budućeg ministra prosvete bi trebalo da se bavi strateškim razvojem, analizama ishoda, osiguranjem teritorijalne pokrivenosti i ključnim elementima finansiranja sistema, a ne tužakanjima u školskim kolektivima ili na ekskurzijama, preporučuje Vigor Majić.