Kazne za neuređene liste čekanja

Zbog svega toga, Srbija zauzima poslednje mesto u Evropi po kvalitetu zdravstvene zaštite. Ipak, mnogo toga bi se moglo uraditi čak i bez novih zakona i propisa za početak bi bilo dovoljno poštovati postojeće. Kada bi u jednom danu pet direktora, pet doktora i pet medicinskih tehničara dobilo otkaze zato što ne poštuju postojeće propise, situacija u zdravstvu bi već sutradan bila drugačija, kaže dr Urošević, koja nam nudi sledeće mere: Potrebno je uvesti ličnu odgovornost i kazne za direktore i odgovorna lica u zdravstvenim ustanovama, Ministarstvu zdravlja i Fondu, zbog propusta u organizaciji i nepoštovanja donetih propisa, posebno za liste čekanja. Takođe, uticati na RFZO da uredi ovu oblast iako je do sada bio nezainteresovan s obzirom na to da bi se uređenjem lista čekanja za magnetnu rezonancu, skener ili operaciju katarakte, zakazivanje i obavljanje pregleda u roku od 30 dana, povećali troškovi Fonda.

Korupcija u zdravstvu, prema uverenju Milice Nikolić Urošević, može se sprečiti zabranom istovremenog rada u državnom i privatnom sektoru, ukidanjem dopunskog rada i izradom pečata sa brojem licence Lekarske komore. Ona se zalaže za pokrenutanje inicijative kod nadležnih institucija da se za svaki izvršeni pregled u privatnoj ordinaciji izdaje fiskalni račun gde bi se, pored cene navodila i vrsta pružene usluge, kao i ime doktora koji je izvršio pregled.

Mora se izvršiti kontrola zakonitosti i kvaliteta rada privatnog sektora i zakonitosti rada konsultanata u privatnom sektoru, smatra doktorka Nikolić Urošević. Treba naložiti direktorima zdravstvenih ustanova u državnoj svojini da dostave Agenciji za borbu protiv korupcije izveštaj o tome da li su svi specijalisti organizovani za rad u ambulanti, da li se za nastavni kadar (profesori i docenti) zakazuju konsultativni pregledi u ambulanti i koliko puta nedeljno. Činjenica je da svaki bolnički doktor mora imati dva puta nedeljno preglede u ambulanti, a da praksa pokazuje da mnogi profesori nemaju nijedan dan u godini rada u ambulanti. Na taj način se pacijenti usmeravaju u privatne ordinacije gde profesori ili docenti rade bez ugovora.

Procenat zaposlenog nemedicinskog kadra treba smanjiti na osam odsto, smatra sagovornica NIN-a, a obračun i isplatu zarada vršiti na osnovu mera izvršenja i kvaliteta rada svakog zaposlenog u zdravstvenom sistemu. Recimo, RFZO je zaposlio 350 radnika, uglavnom ekonomske struke, početkom decembra 2013. godine, koji nisu opravdali takvo zaposlenje. Takođe je potrebno povećati broj GPs doktora na 100.000 stanovnika (u zemljama Evropske unije je 96,71, a u Srbiji 59,01).

Potrebno je odrediti paket usluga po obimu, definisati minimalni, osnovni i dopunski paket zdravstvenih usluga i izvršiti reformu zdravstvenog osiguranja. I za kraj, kaže doktorka Milica Nikolić Urošević, iako ne bi trebalo da spada u reforme već u davno ustanovljenu civilizovanu praksu, pod hitno bi moralo da se zabrani zakazivanje konsultativnih pregleda jedan dan u mesecu, kada građani satima stoje u redu za pregled koji će se obaviti za nekoliko meseci.