Zli internet

Fraza da su na internetu sve informacije dostupne ne samo da nije tačna, nego gradi i lažnu sliku o informisanosti korisnika mreže. Zato što 95 odsto ljudi pretražuje World Wide Web putem Gugla, Jahua ili nekog drugog konvencionalnog pretraživača, koji uopšte ne dobacuju do apokaliptičnog sveta Dubokog veba, zakopanog ispod površine standardnog interneta.

A baš tu se nalazi 99 odsto informacija i ceo spektar svih slojeva društva, od mračne i kriminalne džungle hakera, terorista, otmičara, ubica, pedofila, dilera narkoticima, ljudima i oružjem, do rascvetalih bašta naučnika, istraživača, policajaca, sociologa, boraca za slobodu govora, opozicionara svih boja i žrtava nasilja. Ono što im je svima zajedničko jeste da na internetu traže sigurno utočište i anonimnost, a mnogi bi i da izbegnu pravne i zakonske sankcije, ili naprosto gnjavažu s etičkim normama.

Međutim, da to ne uspeva uvek, pokazalo je nedavno hapšenje Hantera Mura (27), koga je časopis Rolling Stone svojevremeno s razlogom nazvao najomraženijim čovekom na internetu. Harajući i po površinskom i po dubokom vebu, Mur se bavio takozvanom osvetničkom pornografijom, bogateći se na objavljivanju kompromitujućih fotografija s eksplicitnim seksom i golotinjom, sa kompletnim identitetom žrtve (ime, prezime, zanimanje, mesto stanovanja, adrese na društvenim mrežama), a koje su poručivali, ili doturali osvetoljubivi bivši partneri, supružnici, komšije i kolege. Optužnica protiv ovog morskog psa ima 15 tačaka, između ostalog tereti se za zaveru, neovlašćeni pristup zaštićenim računarima i krađu identiteta.

Iako je Mur samo kap u moru ozloglašenog ološa koji iskače na površinu, čiji je sajt svakog meseca posećivalo više od 30 miliona ljudi, činjenica je da je čak i taj jedan odsto podataka koji čini površinski veb po kome surfujemo, vrlo propulzivan za razne gadosti, iako nije dostupan u celosti. Istraživanja koja upoređuju indekse najvećih svetskih pretraživača pokazuju da nijedan indeks ne sadrži više od 16 odsto površinskog veba. U prevodu, to znači da je putem standardnih pretraživača od celokupne mreže pretraživo samo tričavih 0,03 odsto. To je vrh ledene sante, opisuje slikovito ono što nam nudi konvencionalni veb, dr Anand Rajaraman, predavač sa Stanforda, čovek koji je transformisao Amazon.com u današnjeg e-giganta i zna šta govori.

Zato, kada ubuduće gledate neki film u kojem se loš momak loguje na neki čudan server, zaboravite na fikciju, jer takve stvari se dešavaju u realnosti i inspirisane su stvarnim, kontroverznim životom ispod površine ledenog brega. Zapravo, ko se usudi na krstarenje po dubokom internetu, treba da se naoruža znanjem, hrabrošću i strpljenjem, te pripremi na svašta. Jer, u dubinama interneta unutar interneta, malo ko obraća pažnju na dizajn i kozmetičke fore karakteristične za površinski veb. Gomila veb strana izgleda kao da je iskočila iz vremeplova, na primer iz 1990, plus ne radi, ili se užasno sporo učitava, a kada se otvori, lako je moguće natrčati na nešto toliko ozbiljno grozno, da vam se kosa digne na glavi. U mraku anonimnosti, cveta virtuelno naličje devijantnog sveta, tu su i terorističke mreže i lanci prostitucije i tržište ubica i dečja pornografija i Amazon narkotika, plus anonimni instant mesindžeri, anonimni forumi, anonimne finansije, anonimni fajl hosting i tako dalje, dok vam se ne zavrti u glavi.

Kada bi pretraživanje interneta putem Gugla, Jahua, ili nekog drugog standardnog pretraživača uporedili sa plivanjem ili prevlačenjem mreže preko okeana, onda bi postalo jasno da se mi zapravo brčkamo u plićaku, a naša mreža zahvata samo površinu velike vode. A to što nama izgleda da se puno toga uhvatilo u mrežu i da nam je lovina bogata, jeste teška zabluda, jer se duboko ispod površine po kome grebemo poput mačića nalazi ogromno prostranstvo nevidljivog interneta.

Tamo imate sve. Možete da unajmite plaćene ubice, ubijete nekoga, kupite drogu. Možete da kupite ljude. Sve ono za što govorimo da ne bi smelo da postoji u civilizovanom društvu, nalazi se tamo, kaže Sam Lajls, profesor Purdju univerziteta u Indijani, SAD, koji je nedavno osvanuo u i domaćim medijima zbog pucnjave u kampusu, u kojoj je ubijen asistent na fakultetu, a osumnjičeni napadač uhapšen ispred zgrade Fakulteta za elektrotehniku.

Ako se pitate kuda sve to vodi, treba da razmislite i o stavu poklonika i zagovornika Duboke mreže, koji smatraju da tehnologija nije kriva. Automobili mogu da se koriste za otmicu ljudi i pljačke banke, ali i za prevoz trudnica i spasavanje beskućnika. Niko ne napada `ford`, `mercedes` ili `jaguar` zato što ih koriste kriminalci, pedofili, kažu istraživači koji podržavaju Deep Web. U njegovim dubinama, dok naivno pecate neki ilegalni film, možete da natrčite na Zelenu stranku Irana, sirijsku opoziciju, te šaroliku plejadu manjina koje na internetu traže sigurnost. Ali i na gladijatore koji uživaju u borbama do smrti, koji igraju po svojim pravilima u limbu neverovatne digitalne anarhije, od čijih informacija ne samo da boli glava, nego može da se zaglavi zatvor.

Ipak, na strani Dubokog veba nisu samo krimosi i sumnjivi tipovi, već i svi oni kojima je dosta prisluškivanja i atakovanja na privatnost. Deep web jeste i zlo mesto na kome je sve dozvoljeno i mnogo je više od popularnog buzzword-a kojim mediji plaše decu i neupućene roditelje. On ima svoje uvrnute fanove, tamo se radi svašta i o njemu se raspredaju strašne priče. Ali, ako s jedne strane duboki internet izaziva naše najveće strahove, može se reći i da ispunjava potrebu za slobodom govora na internetu, za koju se plaća strašna cena.

Igla u plastu sena

U istraživanju Berkli univerziteta iz 2001. godine, koje kaže da je Deep Web najveća rastuća kategorija novih informacija na internetu, jer sadrži 7.500 terabajta podataka i 550 milijardi pojedinačnih dokumenata, za razliku od površinskog veba koji ima 19 terabajta i jednu milijardu podataka, piše Dobro došli na Duboku mrežu, skriveni deo interneta, kojim je obeshrabrujuće lako upravljati.

Ali do dubokog interneta, čiji je sadržaj 2.000 puta veći od površinskog veba, ne stiže se konvencionalnim pretraživačima, za taj bezdan treba podmornica. Zato što je većina internet-informacija pokopana duboko ispod površinskog veba, na dinamički generisanim stranicama i standardni pretraživači, poput skromnih pecaroških štapova, ne nalaze ih. Za pristup je potrebna posebna tehnologija poput onion routera, koji preusmerava komunikaciju i sakriva IP adresu računara, prikriva lokaciju i aktivnosti korisnika. Tamo se ne koristi Gugl, nego Tor Browser.

Andrej Lejman, izvršni direktor projekta T.O.R. kaže: Dok sedimo ovde u Kembridžu, povezani smo s gomilom mašina širom sveta, a IP adresa govori da smo u Švedskoj. Sledeća stanica je Hidden Wiki (adresa: kpvz7ki2v5agwt35.onion), gde se ne ide grlom u jagode, jer zalazite na teritoriju gde nastaju i ozbiljni računarski virusi.

DŽil Elsvort je još pre 20 godina skovao termin nevidljivi veb, a Matej Kol iskoristio metaforu traženja igle u plastu sena za probleme u koje korisnike uvaljuju sistemi za pretraživanje. Međutim, današnji uobičajeni naziv duboki veb uveo je Majkl Bergman 2001, smatrajući da reč nevidljivi nije precizna, jer nedostupnost sadržaja putem konvencionalnih pretraživača ne isključuje dostupnost na druge načine.