19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Da nije bilo neskrivenog animoziteta između formalno u ostavci, a u zbilji bivšeg ministra privrede Saše Radulovića i njegovog prethodnika Mlađana Dinkića ko zna kada bi šira javnost saznala ono što svako ko je ikada radio u državnoj upravi odavno već zna. Sklapanje honorarnih ugovora, preciznije ugovora o autorskom delu sa već postojećim zaposlenima, kako bi oni, na nedovoljnu platu primili dodatno i honorar za posao koji obavljaju, nije nikakav izuzetak ili ekskluzivitet Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) već praksa u državnoj službi. Ustaljena praksa koju niko više i ne smatra prekršajem, već anomalijom, takoreći, nepravdom u sistemu, koju su funkcioneri odlučili da isprave kršeći propise.
U najkraćem, ovo bi se moglo zaključiti iz svega onoga što su siromašni građani Srbije i poreski obveznici mogli čuti proteklih dana od različitih političkih faktora u zemlji, a povodom prošlonedeljnog hapšenja četiri bivša funkcionera SIEPA - Jasne Matić, Božidara Laganina, Vesne Perić i Bojana Jankovića. Naime, postupajući po nekim od krivičnih prijava koje je Ministarstvo privrede na čelu sa bivšim ministrom Sašom Radulovićem podnelo pre nekoliko meseci, policija je sredinom prošle nedelje privela pomenute čelnike SIEPA i zbog mogućnosti da utiču na svedoke određen im je pritvor do 30 dana. Pritom, kako NIN nezvanično saznaje, četvoro uhapšenih moglo bi već do kraja ove nedelje biti na slobodi, jer zbog pisanih tragova i dokumenata iskazi svedoka su manje važni, a time je i uticaj na njih takoreći nebitan. To potvrđuju i pojedini pravosudni eksperti koji su se od početka čudili zahtevu tužilaštva da zatraži zadržavanje u pritvoru.
Pomenuto četvoro bivših rukovodilaca Agencije optuženo je da su zloupotrebljavali službeni položaj, sklopili 1.339 fiktivnih ugovora o autorskom delu i isplaćujući tako svojim zaposlenima honorare za nepostojeći posao oštetili državni budžet za nešto manje od 120 miliona dinara. Uz to su sebi, navodi se u prijavi, obezbedili imovinsku korist od gotovo 90 miliona dinara.
I dok su se istražni organi, barem zasad, zadržali na lažnim honorarima i nepostojećim autorskim ugovorima, ovo je, navodno, samo jedan od nekoliko vidova zloupotreba koje su bivši funkcioneri SIEPA činili.
Izvor NIN-a blizak bivšem ministru Raduloviću svedoči da su internom istragom i analizom dokumenata i rada Agencije, za koju se veruje da je od 2006. naovamo bila jedan od zabrana Mlađana Dinkića, otkrivena čak četiri načina malverzacija i arčenja novca poreskih obveznika. Tako se navodi da su, pored lažnih autorskih ugovora, pojedini zaposleni u SIEPA morali deo svoje zarade da vrate u agencijsku kasicu, odnosno blagajnici koja je ažurno vodila evidenciju o prikupljenim parama. NIN-ov izvor opisuje slučaj zaposlenih koji su formalno primali 130.000 dinara, ali su zato bili dužni da svakog meseca 60.000 dinara od svoje plate uredno vrate blagajnici, što bez ikakve sumnje jeste, najblaže rečeno, neuobičajena praksa. Ono što se još uvek ne zna jeste gde su tačno odlazile te pare. U stranačku kasu Mlađana Dinkića, na šta su svi najpre pomislili ili na razne troškove, pa i bahaćenje zaposlenih u Agenciji, kako se pravdaju bliski uhapšenima.
U razgovoru za NIN, naš izvor blizak SIEPA, pa i uhapšenim funkcionerima, ne negira da su bivši direktori sklapali fiktivne autorske ugovore, niti postojanje kasice, tačnije blagajnice kojoj su pojedini zaposleni vraćali deo plate. Ali negira da su taj novac uhapšeni uzimali za sebe, kao i da se iz, sada već čuvene, kasice finansirao najpre G17 plus, a potom Ujedinjeni regioni Srbije.
Postojanje više od hiljadu lažnih autorskih ugovora naš izvor objašnjava uobičajenom praksom u državnoj službi da se pojedinim zaposlenima mala plata nadomesti dodatnim honorarom i tvrdi da su ti zaposleni zaista i dobijali te pare, te da ih nisu vraćali nazad u agencijsku kasicu. Oni drugi, koji su na papiru primali dvostruko veću platu od stvarne, novac su vraćali blagajnici, a on se trošio za različite stvari, tvrdi izvor NIN-a blizak SIEPA. Tako su zaposleni u, kako Mlađan Dinkić i dalje tvrdi, najuspešnijoj državnoj agenciji, te pare trošili na pomaganje zaposlenima u slučaju bolesti, plaćanje vozača, taksi računa, kancelarijskog nameštaja, računara, IT stručnjaka ili čistačica, preko finansiranja ručkova sa investitorima, hrane za vreme boravka na inostranim sajmovima, do neverovatnih stvari, a to su plaćanje teretane za zaposlene, organizovanje žurki i plaćanje muzike ili kupovina poklona zaposlenima za vreme nekih praznika. Sve se to, tvrdi naš izvor, finansiralo iz te kasice. I sve to je beleženo u famoznoj svesci do koje su došli istražni organi. Slažem se da je to bilo bahato. I da se SIEPA ponašala kao da nije državna agencija i zaobilazila procedure nabavke različitih stvari, ali istina je da se tim parama nije finansirao URS i da ti ljudi nisu okoreli kriminalci koji su se bogatili na račun para iz državnog budžeta. Prećutkuje se činjenica da je u toj svesci sve zapisano, kako novac koji je blagajnica primila od zaposlenih, tako i na šta je on potrošen. Do najsitnijih iznosa, kaže naš izvor, ni ne pokušavajući da ospori da je u pitanju zakonski prekršaj.
Kao da to što tvrde da nisu finansirali URS Mlađana Dinkića umanjuje njihovu krivicu i kao da očekuju razumevanje za to što su pravili tajne fondove i trošili ih na bahaćenje, a ne na finansiranje političkih aktivnosti. Pomenuti izvor dodaje da je i tokom svog sukoba sa bivšim ministrom Radulovićem, u jesen prošle godine, SIEPA dobro sarađivala sa ostatkom Vlade Srbije, pa i sa prvim potpredsednikom Vučićem. NIN nezvanično, takođe, saznaje i da je nekoliko nedelja pre hapšenja Jasna Matić, bivša direktorka SIEPA i bivša ministarka za telekomunikacije, potpisala ugovor o angažovanju na mesto savetnika u Komitetu za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zadužena za pregovore sa Mubadalom. Istog onog Komiteta čiji predsednik je Aleksandar Vučić, a njegov zamenik Mlađan Dinkić, koji se, kako smo saznali iz više izvora, odmah po hapšenju funkcionera SIEPA sastao sa Vučićem i razgovarao o novonastaloj situaciji i mogućem njegovom političkom progonu.
Ipak, ni u samom URS-u, ne veruju da je slučaj SIEPA politički progon doskorašnjeg njihovog lidera, već pre da je reč o pokušaju pojedinaca iz policije da se dokažu novom, prvom čoveku srpske vlade. Pa kada već postoje osnovane sumnje i dokazi da su čelnici SIEPA, od kojih je samo Jasna Matić, istini za volju, nekada bila član G17, zloupotrebljavali svoj položaj, da ih onda i uhapse.
Naš izvor iz URS-a ponavlja da je najbolji dokaz da SIEPA nije finansirala njihovu stranku to što je, pored Matićeve, od zaposlenih ili bivših zaposlenih u SIEPA jedino još Goran DŽafić član stranke. U URS-u nisu potvrdili ni spekulacije da bi termin hapšenja mogao biti u vezi sa namerom Dačićevog SPS-a da do kraja kompromituje Dinkića i tako osujeti njegov eventualni ostanak na mestu Vučićevog zamenika u Komitetu sa UAE ili pak onemogući njegovo postavljenje na neku savetničku funkciju.
Ali da se vratimo na optužbe na račun Agencije čiji posao je da promoviše izvoz i privlači domaće i strane investitore. Pored pomenutih lažnih honorara i vraćanja dela plate blagajnici, Radulovićevi saradnici otkrili su i da zaposlenima u SIEPA nije bilo strano ni reketiranje potencijalnih investitora. Naime, pošto se od 2006. Agencija bavi i davanjem nepovratnih subvencija domaćim i stranim investitorima za otvaranje radnih mesta i to u iznosu od 4.000 do 10.000 evra po jednom radnom mestu, postoje sumnje da su neki njeni zaposleni investitorima tražili reket, to jest da im investitor vrati 30 odsto od dodeljenog novca. Upravo takve slučajeve, ekskluzivno saznajemo, Uprava kriminalističke policije trenutno istražuje u SIEPA. I dok saradnici bivšeg ministra privrede tvrde da postoje svedočenja konsultanata koji su radili za investitore i preko kojih je reket i tražen, naš izvor blizak ovoj agenciji kaže da ne veruje da se tako nešto događalo, mada je takva mogućnost postojala, naročito sa domaćim investitorima koji su nekada i sami nudili mito.
Sumnje u ovo dodatno potkrepljuje činjenica da je pravovremena i podrobna kontrola ispunjenja obaveza koje je investitor preuzeo izostala, a SIEPA se naročito zamera odugovlačenje sa naplatom bankarskih garancija investitorima, zbog čega je, kako pišu neki mediji, Božidar Laganin dodatno oštetio budžet za 2,3 miliona evra. Kašnjenjem u naplati bankarskih garancija u propalim bankama poput Agrobanke ili Razvojne banke Vojvodine garancije su propale i država ih više ne može naplatiti.
I kad smo već kog Laganina, NIN saznaje da je on u nedeljama pre privođenja podneo krivičnu prijavu protiv bivšeg ministra Saše Radulovića i to za nelegalnu smenu, tvrdeći da je ucenjen, odnosno da su mu Radulovićevi ljudi pretili da podnese ostavku ili će u protivnom protiv njega biti podneta krivična prijava.
Na kraju, govoreći o četvrtom vidu malverzacija, a to je fakturisanje po više puta istog štanda na inostranim sajmovima gde su zaposleni u SIEPA promovisali izvozne potencijale Srbije, izvor NIN-a tvrdi da je to Radulovićeva laž. Potvrda za to je, navodi, i to što za takvo delo nema optužnice. On objašnjava da je sajamski štand već napravljen i da se nalazi u nekom magacinu u predgrađu Beograda, a da su postojeće fakture zapravo plaćanje transporta i usluga nameštanja tog štanda na različitim sajmovima.
Šta god istraga na kraju pokazala, s pravom Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbija, kaže za NIN da je mnogo važnije od samog slučaja SIEPA to što smo mi sasvim slučajno otkrili da postoji praksa da se sklapaju fiktivni ugovori i isplaćuju lažni honorari. Ne može se ovde tvrditi da su preko SIEPA izvlačene pare za finansiranje stranaka ili stranke, pogotovo što su oni optuženi za mnogo manji novac nego što se utroši u kampanji partija u Srbiji, ali je problem što država očigledno nema mehanizam da kontroliše i proste stvari. Dakle, da su nadležno ministarstvo ili Vlada valjano kontrolisali dokumente SIEPA i njihove izveštaje, ove anomalije bi se utvrdile. Nešto u sistemu kontrole rada državnih agencija i trošenja novca iz budžeta ne funkcioniše i problem je što je nama bio potreban sukob dva ministra da to saznamo, kaže Nenadić za NIN.
Nije li, međutim, naivno očekivati od partija da same sebi izmaknu tlo pod nogama i uspostave sistem kontrole. Naivno, barem onoliko koliko i verovanje da sposobni i kvalifikovani državni kadrovi hoće da rade za 40.000 ili 50.000 dinara, a ministri za samo dva puta više od toga. Ima li uopšte ikoga ko i dalje veruje da oni zaista rade za taj novac i da žive od te plate.
