Slučaj SIEPA vodi do Vlade

Oštar spor sada bivših ministara, Saše Radulovića i Mlađana Dinkića, oko načina rada Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) ovih dana dobija epilog u vidu hapšenja Jasne Matić i još troje čelnika ove agencije, koji su osumnjičeni da su oštetili agenciju za milion evra. Radulović kaže da su privođenja posledica krivičnih prijava, koje je podnelo Ministarstvo privrede u njegovo vreme, a veruje da je SIEPA samo najočigledniji primer, paradigma parazitskog sistema u kome stranke žive na leđima javnog sektora i državnih agencija.

Nakon nekih dojava iz ove agencije, ali i pritužbi investitora, formirali smo radne grupe za internu reviziju i na osnovu njihovih izveštaja smo podneli krivične prijave. Do podataka smo došli ne samo kroz analizu ugovora već i kroz izjave nekih bivših i sadašnjih zaposlenih u SIEPA, kao i samih investitora. Od zaposlenih u agenciji dobili smo sveščicu, odnosno kopiju sveske u kojoj se notiralo koji zaposleni je koliko novca dao u blagajnu čija namena nije bila poznata. Neki od zaposlenih su nam rekli da je uslov dobijanja posla bio taj, da kad dobiju platu deo stave u blagajnu jer su to svi morali da rade. Verujem da se veliki deo istrage bazirao upravo na izjavama ljudi koji su bili spremni da o tome govore, kaže u razgovoru za NIN, Saša Radulović, bivši ministar privrede i prvi čovek pokreta Dosta je bilo.

Kome je išao taj novac, G 17 plus, danas URS-u, čiji su ljudi vodili ovu agenciju?

Logično je to pretpostaviti, drugo objašnjenje nemam, ali to je na nadležnim organima da utvrde.

Kako su izgledali ti fiktivni ugovori, koji mehanizam je korišćen?

Našli smo ugovore za razne stvari, kod kojih je bilo očigledno da sa njima nešto nije u redu, odnosno delovalo je da su fiktivni. Recimo, zaposleni u SIEPA potpiše ugovor o autorskom delu sa istom tom agencijom kod koje je zaposlen. To je potpuno van pameti.
Čuli smo objašnjenja da novac nije izvlačen za stranku već da bi se ljudi bolje platili jer su državne plate male.

Plate u agencijama su daleko iznad plata u upravi, recimo ministarstvima, a plate u ministarstvima su daleko iznad proseka plata u privredi. Tako da je takav argument besmislen.

U jednom trenutku u javnost je procurila imejl prepiska čelnika SIEPA sa tadašnjim ministrom Dinkićem i jednim državnim sekretarom, dosta kompromitujuće sadržine. Niko nije demantovao tačnost te prepiske. Bilo je spekulacija da ste vi i Ministarstvo to hakovali?
To kategorično negiram. Dobili smo tu prepisku, zajedno sa drugim informacijama iz agencije, proverili njihovu autentičnost i prosledili tužilaštvu. Tamo ste mogli da pratite imejlove u kojima se vidi da se nameštaju ugovori, da se troškovi neke žurke, koju organizuju zaposleni u SIEPA, posle toga fakturišu kao konvencije itd. Imate primere da je jedan te isti štand, koji se pojavljuje na više sajmova, nekoliko puta fakturisan, zatim da je bilo ugovora SIEPA sa ofšor kompanijama, koje su u vlasništvu nekih ljudi bliskih političkim strankama.

Ko su vlasnici tih ofšor firmi i kojim strankama su bliski?

Ne mogu o tome da govorim. Sve treba da se dokaže.

Pominjali ste da se krivične prijave odnose i na reketiranje investitora, koji su od SIEPA dobijali subvencije do 10.000 evra za novo radno mesto.

Tako je, fiktivni ugovori su manji deo krivičnih prijava. Kada smo uradili internu analizu subvencija došli smo do poražavajućih podataka. Pored velikih stranih kompanija, koje su dobile subvencije, dobio ih je i veliki broj domaćih kompanija na čelu sa privrednicima koji su blisko povezani sa nekim strankama - od toga da su njihovi donatori, da se pojavljuju na njihovim skupovima itd. Naravno, ne znači da je to dokaz krivičnog dela, ali ukazuje na neke sumnje i to smo prosledili tužilaštvu. Uz to, javili su nam se neki privrednici, koji su konkurisali za sredstva od SIEPA i tražen im je reket od 30 odsto. NJihove izjave smo takođe predali nadležnima.

Mislite li da je reket bio pravilo ili izuzetak?

Pošto nikakve kontrole nisu vršene, ni da li je investitor zaposlio onoliko ljudi na koliko se obavezao ugovorom, ni da li je investirao dogovoreno, stvorena je situacija u kojoj niko nije proveren. Kad smo krenuli u proveru, videli smo da su velike međunarodne kompanije uglavnom ispunjavale svoje obaveze, međutim kod manjih je to bio značajniji problem i tu smo stopirali neke isplate. Tada smo imali veliki problem sa direktorom agencije, koji je pružao aktivni otpor davanju informacija.

Govorite o privedenom Božidaru Laganinu?

Tako je. On je slao i interne imejlove da ne treba sarađivati sa Ministarstvom privrede. Sama ta činjenica je krivično delo, a da ne govorim o drugim stvarima koje su radili. Dakle, kod velikog broja subvencija smo videli da su date tako što su radnici dobili otkaz, pojavili se na Birou jedan dan, država dala otpremnine i onda su još dobili subvencije nakon što su zaposleni na drugom mestu. I to prikazuju kao novootvorena radna mesta. Bilo je slučajeva da firme koje nisu ni osnovane u Srbiji dobiju subvenciju. Vršački vinogradi su vam takav primer, ali nisu jedini. Drugi deo problema je što firma koja dobija subvenciju mora da da neku bankarsku garanciju. Znate li ko je domaćim firmama najčešće davao te garancije? Agrobanka, Metals banka, Univerzal banka, PBB, dakle, danas propale banke, što je takođe deo te burazerske ekonomije.

Imate li procenu koliko je ukupno oštećena ova agencija po raznim osnovama?

Nemam, ali ako je godišnji trošak poslovanja SIEPA 4- 5 miliona evra, treba videti koliko je išlo na plate, a koliko negde drugde. S druge strane, ako znamo da je preko SIEPA plasirano 300 miliona evra subvencija, da je Srbija od toga još dužna oko 150 miliona evra, vidite da su to ogromne cifre, koje su diskreciono plasirane, što uvek ostavlja veliki prostor za zloupotrebe.

Da li je sve to moglo da se dešava bez znanja resornog ministra Mlađana Dinkića, jeste li protiv njega podneli krivičnu prijavu i očekujete li da i on bude saslušan?

Nema prijave protiv Dinkića, sve se odnose na agencije koje su bile u nadležnosti Ministarstva finansija i privrede, koje je on vodio. Ali, pošto znam iz iskustva kako rade agencije, ministar je obično upoznat sa svim stvarima koje se tamo dešavaju. Bilo bi prilično neverovatno da on ne zna ništa o tome, da nema nikakve sisteme kontrole i da je potpuno slep na to šta se dešava u agencijama. To bi bilo nevršenje dužnosti. Dakle, mogućnost da agencija sama, bez znanja vrha Vlade, radi takve stvari je gotovo ravna nuli. Setite se da je i Verica Barać često govorila da je vrh korupcije u samoj Vladi. Uverio sam se da je tako.

Koliko ste ukupno podneli krivičnih prijava i na koje se još agencije odnose?

Radi se o dvocifrenom broju krivičnih prijava, a osim na SIEPA odnose se i na Agenciju za privatizaciju, gde takođe očekujem procesuiranje po nekim od prijava. Najveći slučaj su Vršački vinogradi, a bilo je i drugih.

Da li vas čudi ovaj tajming hapšenja posle izbora? Mislite li da je to zato što Dinkićeva stranka nije prešla cenzus, pa nema razloga da se štiti?

Želim da verujem da to nije politički instruisano. Međutim, znam da je bilo i još ima dosta uticaja politike na rad tužilaštva u smislu da se neki predmeti stopiraju, da se stave u fioku.

Da li očekujete da i sada istraga može da se stopira i da se ne izvede do kraja?

To je moguće i bilo je takvih primera. Ipak, nadam se da neće.

Sve i da se slučaj SIEPA reši do kraja, hoće li to promeniti sistem i mehanizme izvlačenja novca iz državnih firmi?

Neće, to može da se promeni samo onda kada se uvede sistem transparentnosti u celoj državi. Ministarstvo privrede koje sam vodio je taj sistem uvelo u septembru i tada je vlada propustila šansu da učini isto - da sva ministarstva, sve agencije i javna preduzeća svaki utrošeni dinar javno prikazuju na svom sajtu, da se svaki ugovor objavi, ali da isto učini i svaka bolnica, škola... Onda bismo načinili ogroman pomak. Do tada ćemo imati isto - da stranka dođe na vlast, za sobom povuče burazersku ekonomiju, čitav niz firmi koje su pre dolaska na vlast imale male prihode, a posle postaju ogromni, a da niko ne može da zna koliko novca su dobijali od Telekoma, EPS-a i slično.

Još je pod velom tajni i ugovor Jata sa Etihadom, iako je davno obećano njegovo obelodanjivanje. Mislite li da će ikada biti objavljen?

Sumnjam, zato što bi se objavljivanjem videlo koliko je on štetan za Srbiju. U većini tih ugovora, slično Vršačkim vinogradima, pojavljuju se razne advokatske kancelarije i konsultantske kuće koje su povezane sa ljudima iz države. Kad govorimo o tajnim ugovorima, treba da znamo da je to više želja naše strane nego stranog partnera. Ugovori na Zapadu imaju stotine stranica, svaka mogućnost je predviđena i sve je javno. A kod nas su to neki strateški dokumenti na desetak strana i još tajni. Zato je jedan od principa koji treba da uspostavimo taj, da ako neko želi da potpiše sa Srbijom ugovor, on mora biti javan. Ovako, imamo čitav niz štetnih ugovora i memoranduma za koje nas posle tuže.

Na primer?

Na primer, solarni paneli, koje je potpisalo Ministarstvo energetike. Kasnije sam pokušavao da pomognem drugim ministarstvima kako da zaštitimo državu u tom diletantskom ugovoru, gde je država potpuno otvorena za kasniju nadoknadu štete, a obično je i platimo nakon nekih arbitraža.

Da li sa novom vladom Aleksandra Vučića možemo dobiti drugačiji sistem?

Mislim da ne. Da sam mislio da je to moguće, ostao bih u Vladi i ne bih radio ovo što radim. Uverio sam se da kapacitet za reforme ne postoji jer to znači demontažu parazitskog sistema. Mislim da nema spremnosti za to.