„Naš“ Jens vodi NATO

Izbor Jensa Stoltenberga za generalnog sekretara NATO - na dužnost će stupiti u oktobru - prvi je put da je Norveška dobila tako važnu poziciju na svetskoj sceni posle 1946, kada je za prvog generalnog sekretara UN izabran ministar inostranih poslova Trigve Li. NATO je dobio prvog genseka iz zemlje koja nije članica Evropske unije, i tek trećeg s iskustvom premijera.

Stariji Stoltenberg, veteran norveške politike Torvald (ispravno bi bilo: Turval), u svom nasledniku Jensu (55) dobio je ono što je njemu samom izmaklo u bogatoj karijeri: u svoje zlatno vreme bilo je natuknuto da je on mogući šef NATO. U tome je razlika između mene i Jensa: ja sam bio nadomak, on je to i postao, kaže. Stoltenberg senior ne strahuje za jedinog sina više nego drugi roditelji za svoju decu, iako različite situacije mogu snaći političkog šefa armije koja raspolaže s preko dve trećine svetskih vojnih efektiva. Ističe kao najvažnije to što njegov Jens - a to je, kaže, važno u svakom poslu - ima smisla za humor i samoironiju.

U koju onda vrstu reagovanja norveške sedme sile sortirati naslovne stranice tabloida? Između slika do pojasa nagog Vladimira Putina, koji jaše osedlanog dorata, i promućurno zagledanog Stoltenberga, štampano je: Jens mora da ukroti surovog Putina. Nikakvu sumnju nemaju oni koji ga poznaju - Jens seče kad mora, a sada ga čeka vatrena proba: zauzdati Putina!

U poređenju s drugim zapadnim liderima, Stoltenberg bolje poznaje ruskog predsednika; lideri vodećih NATO sila se uzdaju u njegove dobre odnose s Rusima. Sporazum o deobi severnih voda, posle decenija rusko-norveških pregovora, postignut je baš dok je Stoltenberg bio premijer. Uspešna saradnja najsevernijih Evropljana u Barencovom regionu, inače izum Stoltenberga seniora - kojem je u Kirkenesu, na krajnjem severoistoku Norveške, podignut i spomenik - obeležavanje svoje 20-godišnjice imala je prošlog juna; u glavnim rolama bili su premijeri Jens Stoltenberg i Dmitrij Medvedev. Hladni rat je ovde bio najledeniji; danas je granica najotvorenija.

Alijansa se, ipak, ne može voditi ako se sva energija usmeri prema ruskom medvedu. Strateški interesi su razuđeniji i analitičari upozoravaju da, ukoliko ih previdi, novi generalni sekretar neće izbeći sumnju juga u sever, kao ni gloženje među članicama. Ali Stoltenberg je u kampanji profilisan kao političar konsenzusa. Norveška vlada, koju posle izbornog poraza Radničke partije prošle jeseni sada vodi Erna Sulberg, lider Konzervativne stranke, pomagala je kampanju socijaldemokrate Stoltenberga. Američko-nemačka kombinacija, Barak Obama i Angela Merkel, dovela ga je na vrh Alijanse; sadejstvovao je britansko-francuski tandem Dejvid Kameron i Fransoa Oland (ovom drugom Stoltenberg je obećao da će, ako bude izabran, učiti francuski). U pridobijanju članica za podršku Stoltenbergu, Italija je prilegla poslednja (imala je svog ozbiljnog pretendenta Franka Fratinija, gratis savetnika vodećeg srpskog političara). Uzdržanosti nekih zemalja doprinelo je i to što će Alijansu drugi put zaredom voditi Nordijac: Danac Anderš Fog Rasmunsen, pa Norvežanin Stoltenberg.

Kao što se zna, Stoltenbergovi su početkom 1960-ih godina živeli u Beogradu. Jensov otac je službovao kao diplomata - nije bio ambasador, koju mu epoletu Srbi kače onako rođački. Posebno je drugovao s našim bivšim logorašima u Norveškoj, koji su i kumovali Torvaldu - bolje je reći, tepali mu Toša. Brižni otac je svog klinca učio skijanju na Kalemegdanu.

Kada je u to vreme još premijer Stoltenberg Borisu Tadiću, pokazujući iz svog kabineta tvrđavu Akeršus, rekao da je ta tvrđava za Oslo ono što je za Beograđane Kalemegdan, pitao sam ih: ko će pre u EU, Srbija ili Norveška? Srbija, odgovorio je Stoltenberg. Tadiću je to godilo. Stoltenberga ćemo sad pitati, genseku da ugodimo: kada će Srbija u NATO?