Na silaznoj liniji

Svojim trajanjem, nedavno otvoreni Salon arhitekture zaokružio je jubilarnu 40. godinu, ali sticajem raznih okolnosti on ovog proleća beleži svoj 36. izlazak pred našu javnost. Kako je to već ustaljeno, mesto njegovog održavanja je Muzej primenjene umetnosti koji je istovremeno i nosilac ukupne organizacije ove naše najznačajnije arhitektonske manifestacije.

Okosnicu programskog okvira Salona čini, kao i uvek, velika izložba koju i ovom prilikom prati niz predavanja, diskusionih tribina, grupnih školskih poseta... Od 266 prijavljenih radova žiri je za izlaganje u dva galerijska nivoa izdvojio 144 eksponata, a njima su pridružena, u posebnom odeljku, nagrađena dela iz prethodnih godina. Svečano otvaranje proteklo je, nažalost, bez obaveznog kataloga, jer je, prema izvinjenju organizatora, stroga procedura javnih nabavki onemogućila pravovremeno štampanje kataloga, pa on treba da se pojavi tek posle polovine trajanja Salona.
Ovogodišnji Salon na širem društvenom planu prate i izuzetno zanimljive okolnosti u kojima su izražene tri posve različite graditeljske pojave. Dok izložbeni sadržaj Salona pokazuje, oskudnu brojem i skromnu kvalitetom, našu autorsku produkciju, na drugoj strani nezaustavljivo raste milionski broj divljih objekata, a na trećoj se odvija inostrano glamurozno predstavljanje Beograda na vodi, najvećeg, prema najavi, graditeljskog poduhvata u našoj viševekovnoj istoriji, predstavljanje koje, zasad, neshvatljivo zaobilazi Beograd, pa ga, evo, nema ni na Salonu gde mu je, bar sa nekoliko projektnih tabloa, bilo mesto.

No, vratimo se Salonu kao glavnoj temi ovog osvrta. Žiri u sastavu Aleksandar Bobić, Tanja Manojlović, Milorad Vidojević, Bojana Pejić i Aleksandar Keković izdvojio je u neku vrstu užeg izbora 77 radova za nagradno razmatranje. U mahom izjednačenoj konkurenciji izdvojenih dela žiri je dodelio nagrade i priznanja u devet tematskih kategorija. Najviša počast Gran pri Salona pripala je Milanu Đuriću, Aleksandru Vuji i Milki Gnjato za Kombinovanu dečju ustanovu Teslanauka za život u Bloku 67 na Novom Beogradu. U dvoetažni objekat razuđene gabaritne strukture uspešno je smešten raznovrstan sadržaj prilagođen boravku i raznim aktivnostima dece predškolskog uzrasta. Razigrana dvorišna fasada sa kubusnim ispustima nalik TV ekranima u živahnoj zajednici sa igralištem i okvirnim zelenilom tvore prijatan vrtni ambijent ustanove.
Nagradu u kategoriji Arhitektura dobili su Lazar Kuzmanov i Miljan Cvijetić za sveži likovni pristup na stambenom objektu u novosadskoj ulici Vase Stajića 8.

U kategoriji Urbanizam nagrađeni su Zoran Lazović i Vladan Đokić za prostorno i funkcionalno uspešno proveden kompleks stambenog naselja u Gostivarskoj ulici na Voždovcu. Nagrada u kategoriji Enterijer pripala je Ivi Bekić i Tamari Popović za inventivno uređenje prostorija časopisa Kamenzind u ulici Marka Kraljevića 8 u Beogradu, a nagrada za Delo u inostranstvu otišla je u ruke Branislavu Mitroviću i Ognjenu Krašni za Upravnu zgradu Hidroelektrane na Drini u Višegradu, koju je inostrana lokacija lišila prava da, po nama, svojim visokim kvalitetima učestvuje u konkurenciji za Veliku nagradu.



Ukupan broj od devet dobitnika dopunila su priznanja i pohvale za radove iz drugih tematskih oblasti. Treba istaći da je žiri uspešno obavio svoj zadatak i dobro odmerio vrednosti ostvarenja koja su se našla na počasnom spisku Salona. Uz to žiri je, što se inače dosad retko dešavalo, dao veoma opširna pisana obrazloženja svojih odluka, ali ih je, moramo to da primetimo, opteretio mestimičnim pretencioznim teoretisanjem.
U celovitom utisku, ovogodišnji salon je ostao ispod nivoa nekoliko prethodnih, što i nije čudno u situaciji kada se linija na našem investicionom grafikonu spustila skoro do samog dna.