Šta je gore?

Ne može se kazati da smo glupi koliko smo teški. Teži smo. Jer, između gvozdene logike i gvozdene discipline prostire se rđa. Pres presuje. I dok propadamo kroz rešeto, sito se sprda. Stoga je smrad naša unutrašnja stvar. Teško nama za vama. Dok političari igraju tuđe igre, gledaoci glume slušaoce: demokratija se množi deljenjem - Demokratska se deli množenjem; plate i peznije se krešu, penzioneri se množe; odrekli se sebe, ali ne i njega; nema kajanja pre i posle dok je između. Skoro da je skor nula. Jedan je nula. Jedan i jedan jesu dva u svakom slučaju, osim u našem. Glas razuma gubi moć govora. Ne bismo im dali glas ni u ludilu, da nas nisu napravili budalama. Čemu ovo, ako je ono cilj? Ko je za, pije da zaboravi za koga je. Tašta je dobar primer lošem uzoru. U ime oca i sina i budalina tala ima. Otkad je gospodar prstenova kum, niko ne pita za prvi milion - za drugi niko ne odgovara. Pomerate sat napred – da biste se izjasnili na vreme. Dok se njet afirmiše. S KiM pred Miloša – s Krim pred Vladimira? Iz Vlade u vladu – degradacija. Iz vlade u Vladu – rekonstrukcija. Šta je gore iliti bolje: da Rusi puste ili da ne puste gas?