Raspad na vidiku

Ruski predsednik Vladimir Putin je 18. marta slavodobitno proglasio pripajanje ukrajinskog poluostrva Krim majčici otadžbini. Bila je to njegova lična pobeda, koja se bazirala na volji naroda, odnosno referendumu tamošnjih Rusa, koji su se suprotstavili fašistima na vlasti u Kijevu, stranim plaćenicima kako to voli da kaže Putin. On je tada rekao da će Moskva od sada, pa nadalje i ubuduće štititi legitimne interese miliona sunarodnika, koji su ostali u bivšim sovjetskim republikama. Do sada to nije bilo moguće, jer je od raspada SSSR 1991. godine Rusija bila slaba i nije mogla da reaguje, ali je tome došao kraj. Moskva će braniti sabraću u inostranstvu, kao što je to pokazala na Krimu. Ta izjava je uznemirila susede oko Baltika, u Ukrajini i Moldaviji, svugde gde žive brojni Rusi.

Prva na udaru nove Putinove politike je opet Ukrajina, gde su se na jugoistoku zemlje pobunile proruske snage, koje, kako tvrde u Vašingtonu, predvode plaćenici dovedeni preko granice, zauzimaju vladine zgrade u Donjecku, Harkovu i Luganjsku i čak proglašavaju Suverenu narodnu republiku Donjeck, a isto se desilo i u Harkovu. Demonstranti su, naravno, odmah pozvali Putina da ih vojno zaštiti od kijevskih fašista i najavili da do 11. maja mora biti raspisan referendum o otcepljenju od Ukrajine. Od Moskve traže da im pomogne oko referenduma o federalizaciji. U utorak, kada je ovaj broj NIN-a odlazio u štampu, došlo je do zaoštravanja situacije u Harkovu, gde su kijevske vlasti organizovale antiterorističku operaciju i uhapsile oko 70 proruskih, nasilnih demonstranata.

Moskvi neće biti teško da spasava sunarodnike, jer na granici sa Ukrajinom je već stacionirano na desetine hiljada vojnika. Istovremeno je rusko ministarstvo inostranih poslova oštro upozorilo Kijev što na pobunjeni jugoistok šalje specijalce i 150 američkih plaćenika, te da bi bilo kakva vojna akcija mogla izazvati građanski rat. Ruski MIP je početkom nedelje oštro upozorio samoproglašenu vladu u Kijevu da prestane da optužuje Rusiju za sve današnje probleme u Ukrajini i da bez stvarne ustavne reforme i federalizacije zemlje, kao i uvođenja ruskog kao drugog zvaničnog jezika, neće biti moguća dugoročna stabilizacija.

Ali do tada ćemo posmatrati samo zaoštravanje situacije. Američki ministar inostranih poslova DŽon Keri je od ruskog kolege Sergeja Lavrova energično zatražio da se Moskva distancira od separatista, sabotera i provokatora, koji deluju u orkestriranoj kampanji sa ruskom podrškom. Ako Moskva nastavi da i dalje destabilizuje Ukrajinu, ta eskalacija će imati posledice, upozorio je Keri. Ipak, dva ministra su se dogovorila da se lično sretnu najkasnije iduće sedmice, a da bi razgovorima prisustvovali i predstavnici Evropske unije i Ukrajine. Moskva s druge strane zahteva da pregovorima prisustvuju i predstavnici ukrajinskih Rusa sa jugoistoka zemlje.

U međuvremenu se zapadno od Ukrajine zaoštrava situacija, jer su ruske trupe izvele manevre u Pridnjestrovlju, proruskoj oblasti koja se 1992. otcepila od Moldavije. Predsednik Moldavije Nikolae Timofti je u utorak izrazio zabrinutost zbog mogućeg ponavljanja krimskog scenarija u njegovoj zemlji i rekao da je portparol parlamenta Pridnjestrovlja zatražio od Moskve priključenje te regije Rusiji, kao što je bio slučaj sa Krimom. Rusija drži vojnike u regionu Pridnjestrovlja, protiv volje vlade Moldavije, i pored obećanja iz 1999. da će ih povući.

Uprkos zveckanju oružjem, pa čak i nekim zahtevima da se NATO vojno angažuje protiv ruskog širenja granica, čini se da ruski predsednik, suprotno strahovima Zapada, ne namerava da stvarno napadne Ukrajinu i otcepi delove njene teritorije, kao što je to uradio sa Krimom, pozivajući se i na etnički sastav i na istorijsku činjenicu da je to poluostrvo tek nekoliko decenija deo Ukrajine. Čini se da je Putinova želja da rascepka Ukrajinu na federalne države sa sopstvenom spoljnom politikom nezavisnom od Kijeva, što bi nekima od njih omogućavalo da uspostave posebne odnose sa Rusijom a sve to pre ukrajinskih predsedničkih izbora 25. maja. Sa kontrolom nad Krimom Putin ima moćna oruđa u ruci, od isporuke i cene prirodnog gasa do pretnji daljim gubicima teritorije, kako bi osigurao uticaj na ostatak Ukrajine.

Ali, za taj uticaj Moskva ne mora da šalje trupe ili plaćene provokatore. Dovoljno je da stalno preti prekidom isporuka gasa. Trenutno Ukrajina duguje Rusiji 2,2 milijarde dolara za energente. Polovina ukrajinskih potreba za gasom se namiruje iz Rusije, a iz te zemlje dolazi i trećina uvoza za EU od toga 40 odsto preko gasovoda u Ukrajini. Sada Kijev traži pomoć od EU, pozivajući se na sporazum o partnerstvu, potpisan 21. marta. A upravo odbijanje bivšeg predsednika Viktora Janukoviča da potpiše taj sporazum dovelo je krajem prošle godine do velikih antiruskih i proevropskih protesta u zemlji koji su oborili predsednika i omogućili Moskvi da anektira Krim i dovede u pitanje opstanak Ukrajine u dosadašnjim granicama.