Arhiva

Čuvarkuća

Jovan Ćirilov | 20. septembar 2023 | 01:00
Čuvarkuća


Reč čuvarkuća u našem jeziku ima više značenja koja možete naći taksativno navedena i u jednotomnom Matičinom Rečniku srpskoga jezika iz 2007. godine. U nešto skraćenoj verziji navešću sledeća značenja: 1. višegodišnja zeljasta biljka Sempervivum techorum, tustika iz roda Crassula (etimolozi ističu da latinski naziv sempepvivum znači da ova otporna biljka uspeva da preživi i najteže uslove u prirodi) 2. domar, kućepazitelj; 3. čeljade koje nerado izlazi iz kuće, kao i ono što nas u ovoj kolumni interesuje pod brojem 4. uskršnje jaje, koje domaćica na Veliki petak prvo oboji u crveno i čuva u kući do sledećeg Uskrsa.

LJubitelji bajkovitih čuda vele da je dovoljno da domaćica skuva jaja na Veliki petak, a ona će preko noći samo pocrveneti. Crvenilo jaja je simbol krvi koje je Hristos prolio kada je na Veliki petak razapet i nakon dva dana vaskrsnuo, što hrišćani slave kao Uskrs ili, crkvenoslovenski, Vaskrs.

Reč čuvarkuća spada među nešto ređe kovanice koje nisu sastavljene od prideva i imenice (kao ranoranilac, veletrgovac, malograđanin), već od dve imenice, kao domorodac, veronauka, glasnogovornik, konjokradica, putopisac, firmopisac...

Kad kolumnu posvećujem jednom pojmu iz naše religije, prilika je da prepričam svoj dijalog sa jednom našom igumanijom koju sam pre više od godinu dana pitao šta, između ostalog, ispituju iskušenicu dok je ne prihvate da se zakaluđeri. Odgovor je bio zaista začuđujući, ali koji po meni i odgovara savremenoj crkvi u 21. veku: Ispitujemo da iskušenik ili iskušenica nisu bigotni. Ko ne zna šta to znači neka pogleda u nekom rečniku stranih reči.