Ganc nova rekonstrukcija

Nije da naprednjaci baš nemaju razloga da se ljute zbog ocena da se vlada izabrana u nedelju zapravo ne može nazvati novom, već rekonstruisanom. Činjenica je da kabinet Aleksandra Vučića, uz gotovo simbolički dodatak Saveza vojvođanskih Mađara, čine iste stranke kao i prethodnu, ukinutu pre vremena upravo njegovom voljom naprednjaci i socijalisti. Tačno je i da je među njenim članovima čak 11 starih i osam novih, i da među njima najveći uticaj ima isti čovek (Vučić) koji je, doduše neformalno, isti status imao i u vladi čije je odluke formalno potpisivao Ivica Dačić. Ono što novu vladu ipak čini drugačijom jeste jedna vrlo bitna činjenica: novi kabinet je unapred lišen svakog izgovora za nečinjenje i neuspeh.

Sve drugo je obična pena od sapunice koja, u slučaju povlačenja zbog straha od posledica bolnih rezova neće služiti ama baš ničemu ni tvrdnja o rekordno malom kabinetu, ni rekordno dug ekspoze (tri sata i petnaest minuta), ni obaveštenje da je tekst pisan do rekordnih pet i dvadeset ujutro, ni demonstracija rekordne psihofizičke izdržljivosti (Vučić u nedelju jedini ni za trenutak nije napuštao skupštinsku sednicu), ni još jedna lekcija o domaćinskom poslovanju (koktel upriličen posle izbora vlade finansiran ličnim premijerovim sredstvima), ni naredba poslanicima da će, u narednom periodu, a sve zbog dobrobiti Srbije, morati da spavaju, jedu i umivaju se u zgradi parlamenta...

I naprednjački aktivisti koji su doputovali iz cele Srbije na miting podrške novom premijeru i njegovom timu ali i onaj deo Srbije kome se istovremeno ledila krv u žilama zbog napada SNS na RTS etiketiranog kao poligon za prljave napade na Vučića, meriće, zapravo, istu stvar da li je Srbija s novoizabranom vladom uspela makar da zaustavi vrtoglavi ekonomski sunovrat, ako ne i krene putem obećanog oporavka. Podaci o broju zaposlenih i prosečnoj plati posle tretmana najavljenim spasonosnim merama biće jednako neumoljivi i lako proverljivi kao što je neumoljiva činjenica iz koje proističe zaključak o nedostatku izgovora: bio ganc nov, bio samo rekonstruisan, tek Vučićev kabinet u nedelju je dobio podršku od 198 poslanika, dok je njih svega 23 odbilo da podrži zbirni rezultat martovskih izbora i Vučićevog šest nedelja dugog razmišljanja i pregovaranja sa potencijalnim partnerima. Uzdržanih je bilo šestoro, a jedan poslanik nije glasao.



Kad je poslaničko oduševljenje toliko, red je da se i u nedeljniku ponovi spisak Vučićevih izabranika. Vlada, dakle, ponovo ima prvog potpredsednika, samo što on ovaj put teško da može biti tako moćan kao što je bio dosadašnji PPV funkcija je pripala Ivici Dačiću, koji je istovremeno zadužio i resor spoljnih poslova. Ima i troje običnih potpredsednika Zorana Mihajlović (ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture), Rasim LJajić (ministar trgovine, turizma i telekomunikacija) i Kori Udovički (ministarka državne uprave i lokalne samouprave). U ministarskom timu su i Lazar Krstić (finansije), Dušan Vujović (privreda), Snežana Bogosavljević Bošković (poljoprivreda i zaštita životne sredine), Aleksandar Antić (rudarstvo i energetika), Nikola Selaković (pravda), Nebojša Stefanović (unutrašnji poslovi), Bratislav Gašić (odbrana), Srđan Verbić (prosveta i nauka), Zlatibor Lončar (zdravlje), Aleksandar Vulin (rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja), Vanja Udovičić (omladina i sport), Ivan Tasovac (kultura i informisanje) i dvoje ministara bez portfelja - Jadranka Joksimović (zadužena za evropske integracije) i Velimir Ilić (zadužen za vanredne situacije). Iako su naprednjaci, zahvaljajući izbornom rezultatu, mogli sami da formiraju vladu, troje od ukupno 19 članova kabineta imaju članske knjižice SPS-a (Dačić, Antić, Bogosavljević-Bošković) a šestoro se vode kao eksperti (Udovički, Krstić, Vujović, Verbić, Lončar, Tasovac). Još tri mesta pripala su predizbornim koalicionim partnerima naprednjaka (LJajić, Vulin, Ilić). Obelodanjivanje sastava vlade, kao i obično, pratili su mnogi negativni komentari, među pozitivnim isticali su se oni koji su se odnosili na izbor ministra prosvete, ali čini se da je jedan od zanimljivijih (ironičnih) zaključaka izvukao bivši ministar privrede Saša Radulović: Izgleda da smo u prethodnoj vladi reforme kočili Dragan Glamočić, Sulejman Ugljanin i ja. Koalicije koje čine vladu nisu. One su ostale iste.



Promenilo se još nešto, uočava analitičar Miodrag Radojević: osim činjenice da je Vučić prvi premijer koji neće biti izložen unutrašnjepolitičkom pritisku, trenutno ne postoje ni snažni pritisci iz inostranstva. Trenutno je, po pitanju Kosova, u toku neka vrsta medenog meseca, ali pitanje je koliko će to trajati i kad će deo međunarodne zajednice izaći sa ultimatumom da Srbija prizna Kosovo, kaže Radojević i podseća da ima takvih naznaka nemačkih diplomata (u medijima se pojavila i spekulacija da bi, ako kancelarka Angela Merkel do kraja aprila poseti Beograd, to mogao biti jedan od signala da će se, navodno, ići na ubrzanu, berlinsku varijantu, u kojoj je rok za priznavanje Kosova najdalje za godinu i po ili dve, za razliku od nezvanične ideje SAD i nekih uticajnih članica EU, prema kojoj bi tu žabu trebalo progutati po završetku pristupnih pregovora Srbije i EU). Radojević vidi još jednu novu okolnost, a to je da sada u prvom planu nisu političke reforme. Sve vlasti posle 5. oktobra bile su opterećene političkim problemima. Ključni problem je bilo državno pitanje, jedno vreme Crna Gora, kasnije Kosovo. Sada težište pada na ekonomiju, kaže sagovornik NIN-a koji očekuje da će se vlada odlučiti za radikalne reformske mere ali i upozorava da će se, ipak, tek u drugoj polovini godine moći reći da li je vlada reformska. Svi predsednici vlada kretali su sa velikim ambicijama ali su zbog političke nestabilnosti i jačanja socijalnog pritiska odustajali od primene programa sa kojima su krenuli, podseća Radojević.



Cvijetin Milivojević, direktor agencije Pragma, navija za ostvarenje Vučićevih najava, ali vidi i ozbiljne razloge za strepnju da se to neće desiti. Za ovu vladu i budućnost Srbije najvažnije je ono što Vučić najavljuje kao takozvane reforme, a to je seča parazitskog sistema. Da li su ministri eksperti, irelevantno je, kaže Milivojević koji odluku o linearnom smanjenju plata u javnom sektoru i najavu očuvanja penzija vidi kao pokazatelj da i dalje postoji neodlučnost i nedostatak hrabrosti i da se od onoga što se zvalo seča vraćamo na socijalnu demagogiju. Naravno da ne bi trebalo dirati penzije od 15.000 dinara kojih je najviše, ali postoji i ogroman broj onih preko 65.000, kaže Milivojević. On smatra da je neophodno ući u sistem progresivnog oporezivanja a ne insistirati na daljoj demagogiji Dinkićevog tipa. Drugim rečima: Ako sami stručnjaci kažu da je od 780.000 zaposlenih u javnom sektoru polovina višak, rešenje nije linearno smanjivanje plata, nego otpuštanje nepotrebnih ljudi. Uostalom, i sam Vučić je izračunao da se na taj način neće doći do neophodnih ušteda, kaže Milivojević.

Pokazalo se, međutim, da pored ekonomskih, na krajnji rezultat računice utiču i drugi faktori. Sve uz tvrdnje da su u pravu eksperti Udovički i Krstić koji su tražili smanjenje penzija, Vučić je obećao da te nepopularne mere neće biti bar do kraja godine. Taj faktor u donošenju odluke suprotne ekspertskim savetima, novi premijer verovatno zove socijalnom odgovornošću, kao što faktor na osnovu koga je doneo odluku o rotiranju funkcija Zorane Mihajlović (s dugim iskustvom u oblasti energetike) i Aleksandra Antića (kome je taj resor sada pripao), prema objašnjenju koje je dao, vidi u potrebi da se buldožerske karakteristike bliske saradnice primene u oblasti građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Vučić je to rekao demantujući ocene da je na tu njegovu odluku uticala želja Moskve u kojoj ministarka Mihajlović nije preterano popularna. Nesumnjivo da je Vučić odluku doneo sam, ali priču o ruskom faktoru u procesu odlučivanja o upravljanju sektorom energetike Milivojević, ipak, ne bi odbacio, naročito ako stigne potvrda u vidu opstajanja Dušana Bajatovića na čelu Srbijagasa. U svim drugim slučajevima, ovaj sagovornik, međutim, vidi američki uticaj (izbor eksperata) ili združeni interes Brisela i Vašingtona, kog prepoznaje u ostajanju Dačića u vladi (nema boljeg pregovarača od onog koji na sve pristaje). Osim spoljnih uticaja, u odluci da Dačićevi socijalisti budu deo vlade, Milivojević, međutim, vidi i potrebu za angažovanjem kadrova idealnih za prvu rekonstrukciju kabineta, koju očekuje već krajem godine.



Ako se pokažu tačnim najave medija o prestižnim ambasadorskim funkcijama za Milana Bačevića (SAD), Nebojšu Rodića (Nemačka) i Ivana Mrkića (Kina), pašće u vodu i tumačenja o čišćenju kadrova Tomislava Nikolića. Zadovoljstvo će, u tom slučaju, biti opšte: Vučić neće morati da se bakće sa ministrima čije vizije mu nisu bliske, Nikolićevi prijatelji će biti zbrinuti, opoziciono nastrojen deo javnosti moći će da se sladi pričom o sukobu Vučić-Nikolić koji samo što nije buknuo, odnoseći ih, zajedno sa svim poltronima, u ropotarnicu istorije. A predsednik i premijer moći će da nastave da se dopunjavaju u obraćanju donekle različitim delovima biračkog tela, sve u zajedničkom interesu dugog vladanja i bezbednog opstajanja u očekivanim socijalnim turbulencijama.