Sečenje ljudi i seoske svadbe

Ako postoji noć dobrog spoja umetnosti i zabave, onda je to svakako jedna noć u godini kada brojni muzeji otvaraju svoja vrata, kako bi zabavili pre svega a onda valjda i edukovali publiku koja nema prilike ili ne želi često da posećuje ove ustanove kulture. Iako to otvara brojna pitanja i probleme sa kojima se domaći muzeji nalaze, Noć muzeja kao vašarište umetnosti svakako uspeva da animira publiku barem na jednu noć, okupi je u velikom broju, i kroz prigodne sadržaje skrene pažnju na svakodnevicu u kojoj se muzeji nalaze tokom svih preostalih noći. Ali to je već druga tema
Za subotu je umetničko-produkcijska Noć muzeja u saradnji sa 83 institucije kulture prestonice, priredila 118 sadržaja podeljenih u sedam zona u Beogradu, radi lakšeg snalaženja: Dorćol, Kalemegdan, Knez Mihailova, Trg Nikole Pašića, Bulevar - Slavija - Ruzveltova, Topčider - Senjak - Dedinje i Novi Beograd - Zemun.

Veliko nam je zadovoljstvo što i ove godine imamo, ne samo premijere, već ekskluzivne programe, koje će naši posetioci moći da vide samo 17. maja od 18 do 2 sata iza ponoći. Pre svega, tu mislim na Meštrovićevu maketu Vidovdanskog hrama, na fantastični program naših partnera iz Turske, na Muzej magije ali i na izložbu o masonima u Srbiji, svadbenim običajima, scenografiju iz popularnih Maratonaca... Takođe, premijerno i samo ove noći imamo izložbe i programe koji nam pripremaju sponzori Noći muzeja. Istina je da u 11. Noći muzeja imamo rekordno mnogo odličnih sadržaja i verujem da će svi naši posetioci imati ozbiljnu dilemu šta da vide a šta sebi da dozvole da propuste, rekla je Ana Jovanović, osnivač Noći muzeja u Srbiji.

Zemlja-partner 11. Noći muzeja je Turska, a u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu, spojiće sve tradicionalno i moderno što dolazi iz ove zemlje. Od koncerta turskog znalca na violini Nedima Nalbantoglua, preko tehnike slikanja na vodi, autentične ebru do kaligrafije i osmanskih tugri, iluminacije. Savsko šetalište kod Aleje heroja biće mesto gde će se Srbiji predstaviti popularni Alp Alper sa izložbom Turska sa 1.000 stopa.
Grandioznost pred kojom je zanemeo svet, maketa Vidovdanskog hrama Ivana Meštrovića, biće izložena samo u Noći muzeja u Belom dvoru. Zbog ove makete, koja nikada nije sprovedena u delo, Meštrovića su poredili sa Mikelanđelom, a okruženje savršene scenografije Dvorskog kompleksa Dedinje, uređenih vrtova, šuma i magičnog kompleksa samo će upotpuniti svečani trenutak.

Ekskluzivno, samo u 11. Noći muzeja posetioci će moći da vide Muzej magije, koji inače nije otvoren za širu publiku, a 17. maja nalaziće se u Kući kralja Petra na Senjaku. Bogata istorija iluzionizma, sanduci, lebdeći stolovi, kineski krugovi, cilindri, giljotine i specijalni mađioničarski sto su samo deo Instituta za čudesno, našeg iluzioniste Miroslava Vukovića Rosija koji ima više od 20.000 eksponata jedinog muzeja magije u Srbiji. Najpoznatiji iluzionistički trikovi koje će posetioci moći da vide ove večeri su lebdenje, sečenje osobe na dva ili tri dela, cik-cak iluzija i legendarni Hudinijev poduhvat oslobađanja iz okova i iz kante pune mleka.

U Konaku kneginje LJubice, svi zainteresovani saznaće nešto više o zanimljivim svadbenim običajima Srba u poslednjih 100 godina. Koja je razlika između seoskog i gradskog venčanja, a koja uloga barjaktara, starojka i devera. Kako su izgledale starinske i kakve su današnje - moderne venčanice, uz probno fotografisanje, ali i mogućnost da zaljubljeni iznenada stanu na ludi kamen, samo su neke od tajni čuvanih za 11. Noć muzeja.
Zgrada Jadransko-podunavske banke, današnje sedište Alfa banke koja puni 90 godina, predstavlja jedno od najimpresivnijih arhitektonskih zdanja Beograda. Ekskluzivno u 11. Noći muzeja posetioci će moći da prošetaju kroz autentičnu šalter-salu, ovalni kabinet i uđu u pravi pravcati sef! Ova zgrada krije blago umetničkih slika pa sve zainteresovane samo ove večeri očekuju slike velikana poput Nadežde Petrović, Jovana Zonjića, Bore Baruha, Stepana Fjodoroviča Kolesnikova i drugih velikana slikarstva.



Nakon prošlogodišnjeg premijernog predstavljanja nove zgrade Jugoslovenske kinoteke u Noći muzeja, ovogodišnja izložba posvećena je kultnom filmu Maratonci trče počasni krug, uključujući i originalnu scenografiju sa snimanja. Istoriju filma ova institucija prezentovaće i kroz izloženi rolejfleks Žorža Skrigina, kameru prvog srpskog švenkera Ernesta Bošnjaka i druge predmete iz bogatog fonda Muzeja Kinoteke. Intrigantna izložba o masonima, u Etnografskom, muzeju napravljena je za sve one koje kopka njihova tajanstvenost. Kakav trag su ostavili slobodni zidari i kako su uticali na razvoj Srbije, ali i ko su sve članovi masonskog udruženja, pored Vuka Karadžića, Ive Andrića, Đorđa Vajferta i Stevana Mokranjca samo su neka od pitanja koja će dobiti svoj odgovor u ovogodišnjoj Noći muzeja.

Politička represija u Srbiji 1944-1953. godine biće tema izložbe U ime naroda koja će u Istorijskom muzeju Srbije predstaviti istorijska zbivanja, predmete i dokumenta koja svedoče o zastrašujućem broju stradalih, prognanih i kažnjenih, a među autentičnim eksponatima i ličnim predmetima ljudi stradalih u ratu poseban ekskluzivitet predstavljaju lični predmeti Dragoljuba Draže Mihailovića. U Konaku kneza Miloša u Noći muzeja, premijerno će biti otvorena izložba o Prvom svetskom ratu iz ženskog ugla, koja će pokazati kako su tokom Velikog rata žene napustile tradicionalne uloge majki i domaćica, kako su iskazale hrabrost i kako su se borile za svoju ravnopravnost.
Pravo vašarište. Ali neodoljivo za zabavu u muzejima, barem za jednu noć. Jer te noći i ne razmišljamo zašto se tokom preostalih u godini ne potroši toliko struje u muzejima, kao tada.