Bujica obrala njive

Ukoliko prinosi u poljoprivredi zbog katastrofalnih poplava, a pre toga i obilnih kiša, budu samo 10 odsto manji nego lane, to će automatski, čak i da ne bude nikakvih drugih posledica, onemogućiti bilo kakav rast bruto domaćeg proizvoda u 2014. U Srbiji, naime, poljoprivreda stvara deseti deo 32 milijarde evra vrednog BDP-a i zato će se, ako štete budu 10 odsto, vrednost njene proizvodnje u 2014. smanjiti za 320 miliona evra. A taman za toliko, za jedan odsto, bio je planirani rast BDP-a Srbije u 2014.
Ukoliko se ovim direktnim posledicama zbog pada prinosa dodaju i štete koje će pretrpeti prehrambena industrija, velike su šanse da će ovu godinu Srbija završiti u recesiji, sa padom BDP-a. Pogotovo ako posle obilnih padavina i poplava usledi duži sušni period.
Nije, nažalost, isključeno da bi posledice mogle biti još dramatičnije. Ako prinosi podbace za 20 odsto, vrednost poljoprivredne proizvodnje biće manja za 640 miliona evra nego lane, a taj zaostatak bi u najcrnjem scenariju, koji podrazumeva za 30 odsto niže prinose, mogao da naraste na skoro milijardu evra.

Niko još ne zna prave razmere štete, a ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković kaže da će one sigurno biti ogromne, a Zoran Rajić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, precizira da je do sada poplavljeno čak 80.000 hektara obradivog zemljišta. Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS, kaže za NIN da je evidentirano hiljadu oštećenih preduzeća u poljoprivredi i prehrambenoj industriji.
Da zlo bude veće, zbog obilnih kiša mnoge njive ni pre katastrofalnih poplava nisu zasejane. Samo u Pomoravskom okrugu kukuruz nije posejan na 65.000 hektara, a slično je i u drugim delovima Srbije. Mnoge njive su presejavane, što je dodatno povećalo troškove. Uz proizvodnju, očekuje se da će biti smanjen i izvoz, ali sagovornici NIN-a ne očekuju nagli rast cena ratarskih kultura i osnovnih životnih namirnica.
Među ratarskim kulturama najviše štete su pretrpeli kukuruz, soja i suncokret. U predelu između Trstenika i Kraljeva, na primer, povrtarska proizvodnja je uništena. Najugroženije su rane vrste povrća, dok će višegodišnji zasadi voća imati probleme sa gljivicama i bolestima, ali to može da se tretira, kaže Budimović.

Posledice poplave su katastrofalne, smatra Milan Prostran. On ističe da bi neki problemi možda i mogli da se saniraju, ali su proizvođači finansijski iscrpljeni. Pojedini poljoprivrednici su nakon aprilskih kiša presejavali njive i finansijski su iscrpljeni tako, da je teško očekivati da mogu da uđu u novu setvu. Štetu je moguće popraviti kod kukuruza sejanjem vrsta koje imaju najkraći period zrenja. Ne strahujem da će Srbija morati da uvozi poljoprivredne proizvode, ali je sigurno da će izvoz pasti, kaže Prostran.
U Viktorija grupi kažu za NIN da će žetva zavisiti od vremenskih uslova u narednom periodu. Ako ne bude dodatnih ekstremnih padavina ili temperatura, žetva uljane repice i strnih žita može početi kao što je planirano u drugoj polovini juna ili početkom jula, a koliko će trajati zavisi od uslova. Bilo je godina kada je kiša produžavala žetvu čak i na dva meseca. Ovo se, naravno, ne odnosi na regije koje su ekstremno pogođene poplavom, na kojima tek treba da se proceni šteta. Ostaje da vidimo i šta je sa kulturama poput suncokreta, i posebno soje kao veoma osetljive biljke. Upravo zbog toga naše ekipe su neprestano na terenu i pružaju pomoć našim kooperantima, kaže Mladen Jovanović, direktor Viktorija Logistike.

Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe, imao je priliku da vidi kako zemlja izgleda s visine, budući da se vratio sa puta neposredno pre razgovora za NIN. Desna obala Save kroz Bosnu poharala je zemljište, a gotovo jednako katastrofično izgleda i Srbija. Sreća u nesreći je što štete u najvećoj žitnici, Vojvodini, nisu tako velike.
Polako se probijaju podzemne vode, ali za razliku od ostatka Srbije, ne očekujem ogromnu štetu u Vojvodini. Zbog toga ne treba ni očekivati rast cena. Čak i ako prinosi budu do 20 odsto manji nego 2013, to ne bi smelo da utiče na cene. Cene bi mogle da porastu samo ako ti proizvodi poskupe i na svetskim berzama, smatra Kostić.

Iako i Prostran i Budimović veruju da će proizvodnja na jugu Srbije i u Vojvodini amortizovati i sprečiti značajan rast cena, u prostorijama Produktne berze u Novom Sadu ovih dana je dramatično.
Telefoni non-stop zvone. Situacija je neuobičajena. Trenutno se srpsko tržište ponaša potpuno autistično, a inače se reakcije na stranim tržištima vrlo brzo prenesu u Srbiju. Cena žitarica je na drugim tržištima u poslednje dve nedelje u padu zbog povoljnih vremenskih okolnosti. Dešavanja kod nas su potpuno sludila domaće tržište. Tražnja je relativno velika, a ponuda uzdržana. Svi vlasnici robe očekuju rast cena. Tržište kukuruza, gde se procenjuje da će štete biti najveće, potpuno je stalo. Svi ispipavaju puls jer očekuju rast cena,, kaže za NIN direktor Produktne berze Žarko Galetin.



Dalje kretanje cena zavisiće i od mera države, koja može da zabrani ili utvrdi kvote za izvoz.
Nije isključeno da će država zabraniti ili ograničiti izvoz, jer sada postoji i ustavni osnov za takav potez, kaže Milan Prostran, prema čijim rečima država poljoprivrednim proizvođačima može da pomogne na više načina, da im obezbedi besplatno seme, gorivo i đubrivo. Iz PKS, pak, najavljuju da će u sklopu mera za saniranje posledica poplava, predložiti da se reprogramiraju krediti oštećenim proizvođačima.
Čini se, ipak, da se u Srbiji češće saniraju posledice, a da se malo radi na merama prevencije. Na njima upravo insistira Miodrag Kostić, koji rezignirano konstatuje da kanali za odvodnjavanje i navodnjavanje u Vojvodini ne služe ničemu i u njima raste drveće visoko i 12 metara. Sigurno nije izraslo za jednu sezonu, već je jasno da se kanali godinama ne održavaju, kaže Kostić.
U poslednjem veku, u Srbiji su se svake sedme godine morale preduzimati mere vanredne odbrane od poplave. Ako se pođe od pojedinih procena da bi se štete od poplava u Evropi mogle povećavati od 100 do 900 puta, mere prevencije još više dobijaju na značaju.