19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Kriv je Bog - presudio je direktor Srbijavoda Goran Puzović, verovatno nadahnut ocenom premijera Aleksandra Vučića kako se Srbiji dogodila šteta biblijskih razmera.
Nekoliko dana kasnije sa Boga je prešao na Mlađana Dinkića koji je po njemu glavni krivac što je vodoprivreda ostala bez para. Verovatno će se još nadležni pozivati na Boga i međusobno optuživati ko sve nije prepoznao i reagovao na katastrofu čija su najteža posledica, prema do sada poznatim podacima trideset tri ljudska života. Ministri pišu izveštaje premijeru Vučiću o tome šta su radili u vanrednoj situaciji, u vreme kada NIN već bude na kioscima, trajaće, kako je najavljeno, skupštinska rasprava. Mediji objavljuju da premijer Vučić planira da smeni ministre koji nisu bili na nivou zadatka i među prvima - Velimira Ilića. On se brani kako još nije dobio kola, kabinet i saradnike: Iako sam ministar za vanredne situacije, ja se nisam bavio koordinacijom. NJu je vodio lično Vučić.
A kada je lično Vučić, u petak 16. maja, na sednici Vlade postrojio ministre i sve nadležne koji su se tog i prethodnog dana bavili spasavanjem Obrenovčana, građani su u živom TV prenosu mogli da prate razmere katastrofe. Večeras nam trebaju ljudi za Šabac! zagrmeo je premijer. Zorana, zovi ove u Lasti da se obezbedi prevoz u 9 sati ispred Arene, treba nam najmanje 500 ljudi, samo za punjenje džakova. Šabac moramo da branimo svim snagama. Dikoviću, jel` smo se razumeli? Veljoviću, jel jasno? (Veljović: jasno) Znači, Gašiću, sve što ima od inžinjerije, od svega za Šabac! Mi nemamo koga da pošaljemo, ja mogu da pošaljem sina, oca i brata i nikog više. Pozivam sve Beograđane - moraju da idu u Šabac.
U vreme dok je trajala sednica Vlade, Miloš Milošević koji je poslednjih deset godina gradonačelnik Šapca, najpre kao DS a sada ispred stranke Zajedno za Srbiju, nije gledao televiziju već je obilazio ugrožena područja na teritoriji grada i sazvao sastanak sa predstavnicima četiri najugroženija sela. Taj sastanak prekidaju generali vojske i policije, neki narodni poslanici, ministri, a ispred zgrade se okuplja narod koji viče i preti, u jednom trenutku i nasilno upada u zgradu Gradske uprave i na sam sastanak! Nastaje opšti haos, kao ružan san i kao da se cela država sjatila kod mene u zgradu. Bila su tu i neka privatna obezbeđenja koja maltretiraju i izbacuju moje saradnike i lokalne medije. Obezbeđenje Zorane Mihajlović koja je držala neki sastanak u zgradi, nije mi dalo da uđem u moju kancelariju, u salu za sastanke. Čuo sam za neko saopštenje za javnost da sam smenjen sa mesta komandanta štaba zato što sam nesavestan. Bio sam u potpunom šoku. Pitao sam Zoranu Mihajlović da mi to potvrdi, rekla je da je tačno, a kada sam je pitao ko će biti komandant štaba pokazala mi je na Birmančevića, narodnog poslanika SNS iz Šapca. Kasnije saznajem da će to biti Zoran Babić. On je to i bio do jedan posle ponoći a onda je za komandanta štaba postavljen general Diković, o čemu smo obavešteni iz medija.
Dopisnici iz Šapca prenosili su te večeri (16.05) da su građani zbunjeno, a novi Krizni štab nespremno, dočekali nekoliko hiljada Beograđana koji su došli da pomognu. Neki od njih su svedočili kako su satima lutali po gradu i okolini. Neko kaže da idemo na gradsku plažu. Odemo tamo, kažu ima previše ljudi, idite za Drenovac, koji je desetak kilometara uzvodno. Na putu za tamo srećemo ljude koji se vraćaju iz Drenovca, jer tamo nema ni lopata ni džakova, priča neimenovani Beograđanin za Danas. Oni koji su uspeli da stignu do fabričkih hala gde se nalazio pesak imali su posla sve dok nije ponestalo džakova. Sagovornik NIN-a koji je posle dva dana sa nekoliko prijatelja otišao da pomogne kaže da je na nasipima zatekao samo Šapčane. Tog dana je počela da se diže Sava i mi smo radili kod fabrike Zorka gde je voda prelila ulicu. Bili smo sa ljudima iz Šapca, nije bilo osim nas nikoga sa strane. Radili smo ceo dan u tri, četiri grupe od po 20 ljudi. Nismo imali kamione za utovarivanje, niti bilo kakva sredstva i nije bilo nikog od nadležnih da napravi neku organizaciju .
Miloš Milošević je, pošto je smenjen, dao ostavku na mesto gradonačelnika Šapca. Od svih objekata u Šapcu novi štab (koji čine članovi SNS-a) se uselio baš u moju kancelariju. Dao sam ostavku da bih izbegao politizaciju u tom trenutku, ali ću tražiti da se utvrdi odgovornost svih nas i javno izvinjenje zbog kvalifikacije da sam nesavestan i nesposoban. On tvrdi da u Šapcu ništa nije bilo poplavljeno, da su sve pripreme odbrane grada bile sprovedene i da je na raspolaganju bilo 1.400 ljudi zaduženih za vanredne situacije. Navodi da je dan pre nego što je smenjen, u Šapcu održan sastanak Štaba koji je predvodio sa direktorom Srbijavoda Puzovićem i drugim direktorima nadležnih vodoprivrednih institucija. Tada je kategorično rečeno da mi kao štab ne smemo naređivati evakuaciju nijednog sela dok ne dobijemo od Srbijavoda informaciju da ih ne možemo zaštititi na drugi način, tvrdi Milošević i objašnjava kako su krizni štabovi samo logistika koja je potpuno u funkciji stručnih institucija nadležnih za izgradnju, obnovu i održavanje nasipa i drugih hidrotehničkih objekata. On veruje da je smenjen zbog jake ambicije lokalnih ljudi iz SNS-a koji ne mogu da dođu na vlast na drugi način.
Dok je Šabac od poplava u najavi i nesposobne gradske vlasti branio lično načelnik Generalštaba LJubiša Diković, u Obrenovcu je danima trajala drama čije se žrtve još uvek broje. Predsednik ove opštine Miroslav Čučković nema, međutim, nameru da podnese ostavku. Jedan je od onih koji nisu izgleda pročitali sa razumevanjem izveštaj RHMZ od 13. maja u kome se upozorava ne samo na obilne kiše već i na podignute vodostaje reka. U izjavama za medije on tvrdi da nije imao upozorenja ni od RHMZ, niti od nadležnih preduzeća Srbijavode, Beogradvode pa ni od Vojvodina voda u čijem resoru Obrenovac svakako nije. Ali jeste Šid, čiji predsednik opštine Nikola Vasić iz SNS-a ne samo što nije slušao upozorenja te institucije već je odbijao saradnju sa Štabom za vanredne situacije AP Vojvodine, o čemu svedoči na narednim stranicama Goran Ješić. Od Vasića niko nije tražio ostavku niti je nekome palo na pamet da ga zbog toga smeni s mesta predsednika opštine.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić posle svega je izjavio da se: država izvanredno snašla, vlada besprekorno obavila svoj posao ali da je ishod katastrofe za građane velika opomena. Ako smo ih svi molili, upućivali apele preko medija da se evakuišu i da poslušaju - danas su valjda shvatili da bismo da je samo bilo malo više saradnje, izbegli ljudske žrtve, rekao je predsednik. Građani iz poplavljenog Obrenovca mogli su da čuju beogradskog gradonačelnika Sinišu Malog koji je 16. maja ujutru poručio Obrenovčanima da ne napuštaju svoje kuće. Nisu imali u rukama izveštaje Hidrometeorološkog zavoda koji su prognozirali katastrofu. Nisu ni morali da znaju ko je nadležan za koju komandu u slučaju vanredne situacije, koliko ljudi broje štabovi civilne zaštite, postoje li strategije odbrane od poplava, kako se primenjuju. Tragično je što to izgleda nisu znali ni oni koji su morali i zato je izjava predsednika najblaže rečeno cinična.
Baš kao što je, pristojno rečeno, ciničan i ministar odbrane Bratislav Gašić kada kaže da su pored borbe za svaki ljudski život vodili borbu protiv dezinformacija koje su kružile, pre svega po raznim internet-medijima. Da se neko u Vladi dosetio da napravi neki pres centar, novinari bi mogli, na primer, da pitaju za imena umrlih, ili kakva je situacija u odsečenom Paraćinu, i da u svakom trenutku, umesto da po vodi trče za ministrima, saznaju i obaveste građane gde se u kom trenutku izlila neka bujica. Da je postojao jedan zvaničan sajt, ne bi bilo potrebe da se preko Tvitera i Fejsbuka, građani organizuju i sakupljaju humanitarnu pomoć po beogradskim kafićima, voze je sopstvenim kolima i obaveštavaju gde je u kom prihvatnom centru šta potrebno. Volonteri ne bi morali preko interneta da organizuju kada je ko u kojoj smeni na kom odredištu. Da su ministri mogli među sobom da podele posao a ne da pognute glave čekaju svako naređenje od premijera, ne bi Siniša Mali preko medija tražio baterijske lampe, MUP džakove za pesak, ministarstvo poljoprivrede negašeni kreč i hlor a vojska gumene čizme i kabanice. A kada pregledaju sve blogove i statuse na društvenim mrežama, Vučić i njegovi ministri bi morali da pročitaju saopštenje ombudsmana Saše Jankovića koji im je, pozivajući se na Ustav, poručio i da je dužnost državnih organa da građanima predočavaju činjenice o svom radu i stvaraju uslove da taj rad građani slobodno komentarišu, a ne da državni organi i rukovodioci ocenjuju sopstveni rad i komentarišu ponašanje građana, dok građani tragaju za činjenicama i obavljaju poslove iz nadležnosti državnih organa i službi.
