Nema leka za ovog čoveka

Još se voda nije čestito ni povukla sa srpskih ulica i njiva, a premijer Aleksandar Vučić brzo se potrudio da tokove vrati u stara korita. Zbog toga, teško da je nekoga iznenadilo obraćanje premijerovog pretorijanca, ministra unutrašnjeg, Nebojše Stefanovića, koji je saopštio da je pre neki dan u aferi Galenika uhapšen i bivši predsednik Upravnog odbora ove firme i doskorašnji direktor SPS-a Dejan Backović. Nije valjda. Pa svako sa malo soli u glavi, od kada su pala prva utamničenja, pitao se kako se moglo desiti da nekadašnji direktor Nenad Ognjenović bude u CZ-u a da ta sudbina ne zadesi predsednika UO, koji postavlja i smenjuje rukovodioce. Nisu nove ni cifre od 120 ili 75 miliona evra štete. Ni to da je Galenika omogućila Velefarmu dobijanje milionskog kredita koji ova veledrogerija nije mogla da vrati. Ni menice bez pokrića za koje se znalo da ne mogu biti naplaćene jer je Velefarm nezaustavljivo tonuo u likvidaciju. Čak ni činjenica da je SPS Srbiju učinio jedinom evropskom zemljom bez nacionalne fabrike lekova.

Ono što je novo i što Vučić ispravno zaključuje jeste da građani, kako budu otkrivali razmere sopstvenog potonuća izazvanog poplavama, krivca više neće tražiti na nebu. Zato im je ponudio oprobani, recept borbe protiv korupcije koji bi mogao da deluje još neko vreme. Svestan da strah polako prolazi a gnev dolazi.

NIN je još pre dve godine pisao da su nevolje Velefarma počele 2009, dakle znatno pre nego što će Backović postati igrač. Da Hemofarm i Galenika ne bi tu godinu završili sa gubitkom, dogovoreno je da Velefarm od njih preuzme mnogo veće količine lekova nego što je tržištu realno bilo potrebno. Zauzvrat, tadašnji direktori kompanija iz Vršca i Zemuna, obećali su tada prvom čoveku Velefarma Dragoljubu Vučićeviću da će mu njihove firme garantovati za povoljan kredit od 85 miliona evra, da se ta operacija finansijski zaokruži. Ova činjenica, proverena kod više nezavisnih izvora, donekle baca novo svetlo na čitav slučaj, što nikako ne amnestira Backovića od kasnijih događaja.

Na ovom mestu, dolazimo do pozicije SNS-ovog partnera u vlasti, SPS-a, i pitanja ko je zapravo Dejan Backović i zašto pada baš u ovom trenutku. Šturi biografski podaci kažu da je Backović rođen u Nikšiću 1975. godine, da je diplomirao na Fakultetu političkih nauka. Od 1999. do 2002. bio je savetnik u više privrednih subjekata, a bio je i član Upravnog odbora Privredne banke AD Pančevo. Aprila 2006. godine postaje direktor SPS-a, a potom i predsednik UO Galenika. Sve ostalo i stranka i Backović trudili su se da zadrže u dubokoj senci.

Izvor NIN-a iz samog vrha socijalista kaže da se Backović u partiji aktivnije pojavljuje u vreme petooktobarskog poraza 2000. godine kao deo Dačićevih mladih snaga, a trebalo je da one naprave jasnu distinkciju od Miloševićeve politike. Ono što mogu da vam kažem jeste da je Backovićeva menadžerska pozicija u Galenici bila od izuzetnog značaja i za njega i za nas kao partiju. Svi mi smo prolazili kroz stranku, a njega ste uvek mogli naći u prostorijama. Činjenica je, takođe, da ga je šef predložio na tako značajnu poziciju, a Glavni odbor izglasao. U pojedinim trenucima, ta neformalna moć činila je da izgleda jači i od samog šefa. U svakom slučaju, bio je uticajan, jako blizak Dačiću, ali zbog čestih putovanja predsednika tesno je sarađivao sa Žarkom Obradovićem, priča naš izvor iz vrha SPS-a.

E sad, šefu Dačiću, odnosno ministru spoljnom, donedavno unutrašnjem, možete naći onoliko mana, ali sujeta svakako nije jedna od njih. Duboko svestan da SPS postoji samo na vlasti ili ne postoji uopšte, Dačić je kao ministar unutrašnji sprečavao Backovićevo hapšenje, sve do formiranja Vlade, jer bi to pogubno delovalo na njegove pozicije, kaže još jedan NIN-ov izvor, inače odličan poznavalac prilika u SPS-u. Dačić je puštanjem Backovića niz vodu pokazao da je spreman da se odrekne i najbližih saradnika. Otuda priča i o promeni imidža, čak i imena stranke. Dačić zna da je sve što je moglo da bude dobijeno od SPS-a već isceđeno i Backović neće biti jedini koji će u ovoj podeli karata ostati bez aduta. A pozicija na kojoj je bio od izuzetnog je značaja. Nešto poput onoga što je svojevremeno Miodrag Kostić bio za DS ili Aleksandar Nikitović u DSS-u.

Sve u svemu, Dačićevo moljakanje Vučića, kako tvrde naši sagovornici, da se pošto-poto nađe u Vladi jedna je od njegovih tipičnih, lakih kreacija, koje sasvim sigurno računaju na kulturu zaborava, tako razvijenu kod građana Srbije. Uostalom, iz ove perspektive, afera kofer i Dačićev beg iz stana tadašnjeg viceguvernera Dejana Simića izgledaju danas kao najbolja preporuka za njegovo nameštenje na mesto ministra policije. Jer ako je bio sposoban uteći, mora da je Tadić onomad računao da će Dačić biti kadar i stići. A kad već pominjemo kofer, valja se podsetiti da je jedan od optuženih bio i Vladan Zagrađanin, tada direktor SPS-a, koga je nasledio baš Dejan Backović.

Ono što je takođe jasno, jeste da Dačić nema organsko gađenje prema gužvanju kape pred jačim. Utisak da Vučić kadrira i u SPS-u ozbiljno je naljutilo deo stranke u koji svakako spadaju Backović i njegov kum Branko Ružić, koji svestan događaja u stranci uhlebljenje traži u sportu. Što se Backovića tiče, kada je krajem aprila podnosio ostavku na stranačke funkcije, prema pisanju pojedinih tabloida, na zatvorenoj sednici ironično je obrazložio svoj potez. Otkako su u nekim medijima počeli da pišu da će me uhapsiti zbog navodnih pronevera u Galenici, toliko vas me je zvalo da sam morao da proveravam da li mi uopšte radi telefon. Drugovi, hvala vam na silnoj podršci, nemojte više, molim vas, poručio je Backović aludirajući na to da mu je vrh partije okrenuo leđa. Podatak da je Backović 2012. izabran za poslanika, a da se na ovogodišnjim izborima nije ni našao na listi socijalista, skoro je jednoznačan.

I šta dalje? Pretorijanac Stefanović najavljuje da će biti ispitan svaki trag nestalog novca i da će se oteti novac vratiti državi. Pitanje za političku elitu naviklu da sa narodom komunicira samo kad im u kuću banu o slavi, zbog požara ili poplave, uvereni da ih ovi vole samo zato što im se udvorički smeškaju, jeste koliko će državni doping o borbi protiv korupcije izdržati u sudaru ili dodiru sa božjom istinom da je u Srbiji jedina vladajuća ideologija ona praznih stomaka.
Što se tiče Backovića, za njega je sada malo toga važno, uključujući i demanti izrečen početkom ove godine, u kome je pokušao da ospori pisanje medija da je kao predsednik UO Galenike odgovoran za pljačku ove farmaceutske kuće. Pozivam gospodu iz Blica i njihove izvore iz policije i tužilaštva da hitno dokažu da sam odgovoran za krađu sedam milijardi dinara. Ako dokažu i milioniti deo svojih optužbi, ja ću se javno obesiti, a njih ću pozvati da mi izmaknu hoklicu.
Za tim izgleda neće biti potrebe. I Backović očito zna ko je to uradio.