Klintonovi sastavljali kraj s krajem

Porodica Klinton je, prema podacima iz Senata, 2004. izmirila dugove između 2,3 i 10,6 miliona dolara. Bil Klinton je od tada mnogo zaradio zahvaljujući honorarima za govore, a Hilari je prihodovala na mestu državnog sekretara. Već 2009. njihovo bogatstvo se procenjivalo na između 10 i 50 miliona dolara.

Ovu izjavu je američka javnost protumačila kao početak predizborne kampanje i pokušaj približavanja prosečnom Amerikancu, koji, čak i ako zaradi između 10 i 50 miliona dolara za pet godina, podsećaju iz Republikanske partije, neće baš biti u istim prilikama kao Klintonovi. Ako vas na gubljenje kontakta s realnošću upozoravaju ljudi čiji je predsednik bio DŽordž Buš i čiji je kandidat za potpredsednika bila Sara Pejlin, bogami, imate ozbiljan problem.


Pojašnjenje

Da se pita i država

(Država ne može pokrivati svu štetu, NIN br. 3310)
U tekstu Država ne može pokrivati svu štetu, u delu gde su prenete reči direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama NBS Đorđa Jevtića, umesto dok Đorđe Jevtić, direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama NBS, koja je i predlagač novog zakona o osiguranju, veruje da ugovor o osiguranju mora biti dobrovoljan, a ono o čemu se može razmišljati jeste obaveznost osiguranja od nepogoda, ali uz subvencionisanje premije osiguranja trebalo bi da stoji dok je Đorđe Jevtić, direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama NBS, koja je i predlagač novog zakona o osiguranju, izrazio uverenje da, po pitanju obaveznosti osiguranja treba da se pita država i istakao određene probleme u funkcionisanju već postojećih oblika obaveznog osiguranja.
Odsek za odnose sa javnošću NBS

Pre Nikolića potop

Zvanični sajt predsednika Republike Srbije odnedavno je siromašniji za, reklo bi se, jednu od potencijalno zanimljivijih njegovih sekcija istorijat o svim nekadašnjim šefovima država.
Istini za volju, ni pre zvaničnog uklanjanja ove sekcije nije moglo mnogo toga da se pročita. S druge strane, Nikolićeva biografija je dostupna, kao i podaci s njegove inauguracije i opis nadležnosti.
Ovaj propust je uočen još prošle godine, a tada je obrazložen tehničkim razlozima, ponajviše nedoumicama oko toga čije biografije sve treba navoditi. Da sekcija u međuvremenu nije uklonjena, rado bismo pomogli: reč je o biografijama Slobodana Miloševića, Milana Milutinovića i Borisa Tadića, kao i šestoro vršilaca dužnosti ove funkcije.
Ostaje nejasno zašto je predsednik Nikolić odlučio da izbriše sećanje na ove ljude. S nekima je i sarađivao u toku političke karijere. Bilo kako bilo, ako se internet pita pre Nikolića beše potop. Posle njega videćemo.