Po mandate u Brisel

Neveliki odziv albanskog stanovništva na izborima za parlament na Kosovu i Metohiji (oko 42 odsto) mogao je da vine Srpsku listu u vrh CIK-ovog saopštenja o rezultatima izbora, ali nije. Srbi su se na kosovskim izborima, prema preliminarnim rezultatima (u utorak, 10. juna) odazvali manje nego na prošlogodišnjim lokalnim za koje je agresivna kontinuirana kampanja trajala mesecima. I zato što su tek dan uoči predizborne tišine saznali da ih Vlada Srbije poziva na izbore. Ali, verovatnije je da je odluka srpskog biračkog tela bila u potpunosti nezavisna od zvaničnog stava Vlade Srbije. Jer se odziv nije dogodio severno od Ibra (sem u Zubinom Potoku - 36 odsto), tamo gde su se lomila koplja i gde je prelomljeno da je u nacionalnom interesu da se na izbore izađe. U većini centralnih i južnih opština izlaznost je bila čak i iznad proseka u odnosu na celu teritoriju Kosova (sem u Novom Brdu - 35 i Gračanici - 41). Dinamika neodlučnosti Vlade još jednom je zbunila srpsko biračko telo, pa odluka više od 50.000 birača da u najvećoj meri podrži „državnu“ listu došla je kao nenadani poklon Srpskoj. Tim pre što birači nisu zaboravili ne tako davna velika obećanja data im kada su po prvi put prošle godine odlučili da se na zahtev Vlade Srbije glasanjem integrišu. Egzistencijalno najvažnije, formiranje Zajednice srpskih opština, još se nije pomerilo s mesta na kome je bilo pre skoro godinu dana. Analitičar Dušan Janjić kaže da su i sami spiskovi „prenaduvani“ i da mnogi birači, od 130.000 upisanih Srba, više ne žive na Kosovu, pa čak ni u Srbiji, te da su šanse da se broj srpskih birača značajno poveća u odnosu na lokalne izbore, svakako bile male. „Utisak Srba sa Kosova je: mi znamo da nas lažu i prodaju, ne verujemo im, ali Tačiju verujemo još manje. Ovakav sled događaja smanjio je troškove i rizike. Bilo bi, nakon poplava, teško objasniti prenošenje novca za izbore na Kosovu, a s druge strane bi duža kampanja i među same Srbe na Kosovu unela žučniju raspravu. Ovako, Vlada je napravila listu od Vulinovih ljudi i SNS i bez mnogo buke izbrisala kategoriju Tačijevih Srba iz javnog diskursa dogovorivši se sa Slobodanom Petrovićem.“ Poruka Vlade Srbije Srbima sa severa Kosova, svakog je dana, podsećamo, bila drugačija do samog finiša ionako rekordno kratke kampanje. Taman kada je biračima stigla instrukcija da slušaju odluku predsednika svojih opština (Marko Đurić, ponedeljak) i ovi čvrsto rešili da na izbore ne izađu (Dragan Jablanović, utorak, NIN 3310) premijer Aleksandar Vučić (u sredu) odlučio je da mu se ne sviđa tok slobode koju je dao funckionerima sa severa. I odluka je promenjena. Zvanično tek u četvrtak Srbi iz severnih opština mogli su konačno da shvate da ih Vlada Srbije stidljivo poziva na izbore za kosovski parlament, organizovane po propisima Kosova. U danima nakon izbora Srpska lista, koja će po svemu sudeći dobiti 9 od 10 garantovanih mesta (jedno mesto će pripadati PDS Nenada Rašića), iščekuje da u konačnom skoru pređe cenzus i dobije još neki mandat od onih 100 za koje se bore svi učesnici izbora. Srpska vlada popustila je pred CIK-om, koji nije uvažio zahteve da se sa listića uklone svi simboli državnosti i da se izborni cenzus za manjine ne povećava. I pozvala sever na izbore. Ta nemoć se danas, međutim, tumači kao strateška odluka, koja će borbu za mandate prebaciti u Brisel, Vašington... Od država koje nisu pritiskale Prištinu da zahteve Srba ispuni pre izbora, očekuje se da to učine posle. Prema srpskim zvaničnicima, prava borba za mandate tek počinje na „međunarodnom nivou“ s koga, valjda Priština treba da se umili da, po važećem Zakonu o opštim izborima, uvaži i kategoriju rezervisanih mesta. Doduše, Đurić tvrdi da Vlada nije oklevala nego je reagovala na okolnosti koje su se iz sata u sat menjale, ali predsednik Tomislav Nikolić priznaje da se radi o „u dobroj meri iznuđenoj odluci“ da se Srbi pozovu na izbore. Predstavnici Srpske liste podsećaju da bez njih skupština ne može da se konstituiše. „Zahtevamo da se rezervisana mesta stave kao tačka razgovora u Briselu“, kaže Vladeta Kostić sa te liste. „Izbori su se održali po važećem zakonu, prema kome manjinske zajednice učestvuju u raspodeli i onih stotinu mandata ukoliko pređu cenzus.“ Po toj računici, Srpskoj bi sledovalo još šest do osam mandata, u zavisnosti od konačnih rezultata izbora. S njima se, međutim, neće žuriti, već je najavila Valjdete Daka, predsednica CIK-a. Ona je unapred upozorila javnost da će prebrojavanje potrajati, što zajedno sa rešavanjem dileme koliko i po kom osnovu pripada manjinama ide u prilog najavama da će postizborna kombinatorika za javnost na Kosovu biti uzbudljiva. Prema preliminarnim rezultatima, i bez oko 11.000 glasova raseljenih, Srpska lista je osvojila 4,18 odsto i očekuje se da će do konačne objave uveliko preći cenzus od pet odsto. Tačijeva DPK dobila je 30,72, DSK Ise Mustafe 25,72, a Samoopredeljenje, koje je prvo pozvalo na ujedinjenje opozicije protiv treće Tačijeve vlade 13,51 odsto. Haradinajeva AAK dobila je 9,58 odsto glasova, a Inicijativa za Kosovo (nastala iz DPK) Fatmira LJimaja i Jakupa Krasnićija prešla je cenzus. U trenutku kada se ovaj broj NIN-a završava, iz Prištine stiže nezvanična vest da su te dve sa DSK potpisale postizborni sporazum koji bi DPK poslao u opoziciju, a Haradinaja promovisao u premijera. Moguće je da se tom sporazumu pridruži Samoopredeljenje, a bilo kakav dogovor koji bi uključio taj pokret ili Isu Mustafu, koji se čvrsto zalagao za ukidanje instituta rezervisanih mesta, učiniće još klizavijim teren na kome je Briselski sporazum, i pogotovo, prava srpske zajednice. Ustav Kosova, u svakom slučaju, propisuje vladu sa jednim ministrom iz srpske i još jednim iz drugih zajednica. Ako ta vlada ima više od 12 članova, onda srpskoj pripada još jedno (i ostalim, takođe) a predviđen je i broj zamenika ministara. Ali, dogovor o učešću u budućoj vladi, po Kostiću, hipotetički govoreći, čak i sa Mustafom, moguć je „onoliko koliko smo dosledni u svojim zahtevima“. U svakom slučaju, nemoguć bez odobrenja Beograda, objašnjava on. U maniru već viđenom tokom poplava, koje su, po predsedniku Srbije, bile opomena građanima, a ne Vladi, Nikolić je, gostujući na RTS, razočaran nedovoljnim odzivom, „krivicu“ za malu izlaznost Srba prebacio na teret onih (mnogih) koji „mogu, a nisu zainteresovani da glasaju“, jer su „mir našli“ negde drugde. Ali to ne treba da čudi, jer bez kakvog god zrna razdora među kosovskim Srbima država očigledno ne nalazi načine da s njima komunicira. Tek od ZSO kao krunskog argumenta da se Srbi ujedine, nije se odustalo ni na ovim izborima, iako je taj institut još uvek samo obećanje. „Primena Briselskog sporazuma se ne pomera. Ne može se govoriti o ZSO, ako još, uz pomoć Prištine, nema formiranih opštinskih organa. Srbija je bez strategije i igra na prevaru, ali ne treba potcenjivati veštinu preživljavanja lokalnih lidera“, kaže Janjić. Što se više reciklira čak i to obećanje, garantovano Briselskim sporazumom, ima sve manje smisla, ali je srpska vlada, čini se, uvidela da su je Srbi na Kosovu i Metohiji prozreli. Svesna da je u kampanju za parlamentarne izbore i mandate kojima želi da „ojača pregovaračku poziciju“ (Đurić) trebalo da krene po završetku lokalnih izbora, vlast iz Beograda odluku je donela u poslednjem trenutku, da bi joj i taj trenutak postao argument za situaciju na koju, po zaslugama, ima sve manje uticaja.