19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Foto Mitar Mitrović
Teško je zamisliti neku zemlju u svetu u kojoj se sa naslovnih strana novina, makar i tabloida, građanstvo obaveštava, bolje reći plaši, kako u vrhu policije caruje mafija koja ucenjuje predsednika vlade da bi podneo ostavku. Imidžu takve države još više šteti priča da policijom vlada nekakav kriminalac pod imenom general Papaja, ili da opoziciona stranka smera da premijera udavi u poplavama, a da je priča o plagijatu doktorata ministra policije Nebojše Stefanovića smišljena zarad rušenja Vlade i samog premijera Aleksandra Vučića... Sve to samo se nadovezuje na već oveštale priče o neuspeloj dekriminalizaciji i depolitizaciji policije, ucenama i slučajevima koji stoje u fiokama, nelegalnim radnjama (prisluškivanje) i poslovima (korupcija) i sve to provučeno na najružniji način kroz medije.
U poslednjih 14 godina svedoci smo transformacije policije, ali ne na osnovama normativa i važećih principa demokratskog sveta, već u skladu sa političkim garniturama koje su se smenjivale na vlasti. Videlo se to odmah posle 5. oktobra kada je u okviru koalicije DOS-a došlo do podele resora sile vojsku je uz sebe vezao predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a policija je bila u nadležnosti premijera Srbije Zorana Đinđića. Tako se samo nastavila politika urušavanja ovih institucija, umesto da se reformišu i očiste od političkih uticaja.
Boža Prelević, koministar policije u prelaznoj vladi posle 5. oktobra, podseća da je još tada u sklopu reformi predlagao, pored podizanja obrazovnog nivoa u policiji, da se proširi krug odgovornosti za izbor načelnika policijskih uprava po Srbiji tako što bi u tome učestvovali: MUP, predsednik opštine, predsednik suda i javni tužilac iz tog mesta. Od toga ništa nije bilo, a dalji loši efekti rada MUP-a ljuto su se olupali Srbiji o glavu. Kad pogledate ko je lagao i sprovodio reforme pre 15 godina i uporedite sa današnjim vremenom, tačno ćete videti ko je onda imao jaknu i farmerke, a danas je multimilioner, objašnjava Prelević.
U to vreme, kako dalje opisuje Prelević, ne samo da su ometani pokušaji rešavanja važnih slučajeva policijske grupe Poskok, poput ubistva novinara Slavka Ćuruvije sve istrage su se završavale na kapiji Resora državne bezbednosti već su još tada počele da cure informacije iz operativnog delokruga policije. Imate ministra policije kao figuru, a premijer i stranački prvaci neposredno kontaktiraju policijske generale koji im prinose žrtve kao znak lojalnosti, kaže Prelević
Od zamaha akcije Sablja zaseklo se i više nego što je trebalo, a curenje informacija i afere ko je čiji i ko kome samo su se nastavile.
Oko ministrovanja Dragana Jočića izbio je pravi mali rat između nekadašnjeg načelnika UBPOK-a Bore Banjca i generala Miroslava Miloševića, u to vreme načelnika Resora javne bezbednosti. Dok je Banjac tvrdio da je smenjen kada je bivšem ministru policije Draganu Jočiću saopštio gde se krije tada odbegli Dejan Milenković Bagzi, Milošević je to negirao, uz objašnjenje da je Jočić bio izuzetno ljut na prethodno rukovodstvo MUP-a koje je tokom akcije Sablja spremalo hapšenje Vojislava Koštunice kako bi ga optužili da je dao političku pozadinu atentata na premijera Zorana Đinđića.
Da su poverljive informacije stizale u javnost mogli smo da čujemo nedavno kada je u jednoj TV emisiji, na temu događaja iz tog vremena i famoznog transkripta telefonskog razgovora između Bagzija i njegove tadašnje advokatice Biljane Kajganić, Boro Banjac bez razmišljanja rekao da je on transkript, koji je tada bio službena tajna, dao novinaru jednog nedeljnika i imenovao ga.
Upućeni analitičari su uočili da je u mnogobrojnim najavama i neuspelih pokušajima reformi u proteklih 14 godina propuštena izgradnja jakog sistema unutrašnje kontrole i spoljnog nadzora. To je, kako kaže Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, jedan od razloga zbog kojeg je u 2013. godini primećen rekordan broj policijskih afera i najava čistki ili velikog spremanja policije. Takav trend nastavljen je i u 2014. godini. Čak i nakon smene nekog od rukovodilaca u policiji, ostaje problem ko će da preuzme tu poziciju jer su kriterijumi za napredovanje u policiji tajni i ne postoji sistem internog oglašavanja. Time su građani oštećeni jer ne znaju ko zaista upravlja policijom, a pri tome dobijaju različite informacije putem medija.
Problemi postoje i u spoljnom nadzoru nad radom policije. Poslanici ne insistiraju na postavljanju poslaničkih pitanja predstavnicima Vlade koja se odnose na korupciju. Tako je tokom 2013. godine, prema istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, svega 2,9 odsto od upućenih poslaničkih pitanja bilo u vezi sa korupcijom. Pri tome se u medijima stalno pisalo o aferama koja potresaju policiju.
Šta tek reći za vreme ministrovanja policijom predsednika SPS-a Ivice Dačića. Prema informacijama kojima raspolažu Tužilaštvo i UKP, tokom 2008. godine Dačić i njegov tadašnji šef kabineta Branko Lazarević bili su u kontaktu sa Rodoljubom Radulovićem poznatim i po nadimku Miša Banana, visokorangiranim članom Šarićevog klana koji je bio zadužen za transport kokaina od Južne Amerike do Evrope.
Našlo se to čak u jednom dokumentu Vikiliksa, u kojem ambasadorka SAD Meri Vorlik 24. februara 2010. godine Stejt departmentu šalje depešu o optužbama na račun saradnika visokih zvaničnika MUP-a Srbije s narko-bosom Darkom Šarićem. Prema depeši Dačić je osoba kojoj je stalo da se dovede do kraja istraga protiv Darka Šarića, ali da ga na tom putu sprečava, kako je navedeno, stara garda...
Stare kadrove pominje i jedna druga depeša iz Vikiliksove dokumentacije, koju sada niko ne poteže. Onu koju je u novembru 2008. godine sastavio tadašnji ambasador Kameron Manter, jedan od krivaca za sastavljanje koalicije DS SPS, u kojoj navodi da je četiri meseca po formiranju Vlade, prvi zamenik premijera, ministar policije i lider SPS-a Ivica Dačić napravio kontroverzne promene u MUP-u. Manter navodi imena zamenika direktora policije Branislava Mitrovića, šefa kabineta Branka Lazarevića, rukovodioca Sektora protiv organizovanog kriminala Svetislava Đurovića, načelnika pogranične policije Nenada Banovića i državnog sekretara Dragana Markovića. Kad smo pitali Dačića o kadrovima iz Miloševićevog doba, odgovorio je da je i sam bio Miloševićev, napisao je Manter u depeši.
Poznavaoci prilika u policiji tvrde da su priče o optužbama policije i medijske kriminalizacije vrha policije samo vidljivi deo političkog sukoba i odmeravanja političke moći. Reklo bi se da se radi o disciplinovanju čelnih ljudi i na ovaj način im se šalje upozorenje kako da se ponašaju, objašnjava za NIN Jadranko Petković, nekadašnji visoki funkcioner i policije i BIA-e, i sam pre vremena penzionisan i odstranjen iz službe, napominjući da se političke kadrovske promene uglavnom vrše u vrhu, tako što se promeni nekoliko ljudi, pošto policija funkcioniše po principu piramide.
U otvorenom sukobu policija i danas funkcioniše kroz dve frakcije, Dačićevih i Veljovićevih ljudi. Kao ministar policije Ivica Dačić je za zamenike i pomoćnike u Veljovićevom kabinetu smestio svoje ljude, sa kojima Veljović kao direktor policije gotovo da ni ne komunicira. Iako Dačićevi i Veljovićevi ljudi rade na istom spratu, u kancelarijama jedni pored drugih, oni zapravo rade kontinuirano jedni protiv drugih. I posle odlaska Dačića sa mesta ministra policije, tamo su ostali njegovi kadrovi koji su godinama optuživani kroz medije za uske veze sa kriminogenim strukturama. Pre svega sa narko-bosom Darkom Šarićem. Još u vreme Tadićeve vlasti procurila je informacija o vezama Darka Šarića i Branka Lazarevića, tadašnjeg šefa kabineta Ivice Dačića. U stalnom sukobu sa Veljovićem i Rodoljubom Milovićem, Dačićevi ljudi gube kontrolu. Jedni druge prisluškuju, prate, podmeću i plasiraju kontroverzne priče za medije, kojima se kompromituje suprotna strana. U tome im svesrdno pomaže tajna policija, dok policajci na terenu reketiraju, obezbeđuju kriminalce i njihove lokale, i laka su meta korupcije.
Nedavno smo bili svedoci nekoliko afera u kojima su akteri policijski funkcioneri. Povod za smenu komandanta žandarmerije Bratislava Dikića bilo je dvostruko ubistvo za koje je osumnjičen jedan žandar, iako su se za ovog generala vezivali ispadi koji su zavređivali smenu još ranije, od imitiranja crvenih beretki do nezakonitog prisluškivanja i zloupotreba žandarmerije.
Načelnik Policijske uprave za grad Beograd Stevan Bjelić, smenjen je sa mesta koje se smatra trećim najznačajnijim mestom u MUP-u Srbije, odmah posle ministra i direktora policije. Iako je kao zvaničan razlog slovio nepotizam i sumnjive radnje njegovog sina, zapamćeno je i Bjelićevo prepucavanje preko medija sa direktorom policije Miloradom Veljovićem. To se čak dovodi u vezu sa kompromitacijom Milorada Veljovića i tadašnjeg zamenika načelnika Kriminalističke policije Bogdana Pušića, kampanjski vođenoj u jednom tabloidu, iako su neki tvrdili da se, u stvari, radi o rivalstvu između tadašnjeg vicepremijera Aleksandra Vučića i predsednika Tomislava Nikolića.
Sukobi i surevnjivosti u policiji su tokom vremena sve brojniji. Kroz navodne izjave svedoka saradnika, Šarićevog lobija odbrane, političkih mentora, faktički se, iz senke, obračunavaju policijske garniture. Podmetanja, praćenja i pretnje se vrte ukrug. Više niko ne može da ima pravi uvid u to šta je istina, ko koga prati, ko kome podmeće, ko koga prisluškuje, uključujući i informaciju da predsednika i premijera prisluškuje policija. Priče se gomilaju od toga da je neko hteo da se dodvori Vučiću prijavljujući mu kretanje njegovog sina, do spekulacije o tome da je reč o svojevrsnoj pretnji upućenoj premijeru. Čak ni ova priča nije dobila svoj epilog.
U takvoj atmosferi čovek sa optuženičke klupe, a nije reč o običnom obijaču trafika, već o narko-bosu svetskog ranga, koji ima pravo da laže neograničeno s mesta na kojem je sada, otvara priču o generalu Papaji. Iskusni policajci sa kojima je NIN razgovarao tvrde da je reč o potpunoj izmišljotini. Oni, međutim, ne negiraju da je Šarić imao ljude u vrhu policije korumpirane velikom svotom novca, merenom milionima evra, I tvrde da je Šarić finansirao jednu od vodećih partija. Oni time objašnjavaju dug izostanak hapšenja Šarića, uprkos svim najavama.
Zanimljivo je da sve optužbe koje su se povlačile po medijima, posle smena ovih funkcionera nisu procesuirane i završene na sudu. Naprotiv, svi su oni ostali u policiji, samo na drugim dužnostima, neki i unapređeni poput Dikića.
Slično je prošla i poslednja smena dvojice policijskih funkcionera - generala policije Dragiše Simića, načelnika Uprave saobraćajne policije i Miloša Perovića, načelnika Jedinice za zaštitu učesnika u krivičnom postupku. Iako se za obojicom vuku repovi ne baš u skladu sa pravilima službe, navodno bliske veze i usluge predsednika izvršnog odbora SPS Branka Ružića, oni će i dalje, na drugim mestima, nastaviti rad u policiji.
Reforma policije svakako je neophodna, a to podrazumeva smene i dovođenje iskusnih ljudi na čelne pozicije. Doduše, u uslovima ovolike kompromitovanosti policijskih čelnika teško je od postojećih kadrova sastaviti policijski sistem od integriteta. Pitanje je koliko u ovim okolnostima može da se snađe novi ministar policije koji najavljuje obračun sa kriminalom, a sam se nalazi u centru jedne afere.
Iskusni policajci smatraju da to nije baš teren na kojem se može pridošlica snaći ma ko da je u pitanju. A da nema na koga da se osloni u policijskim strukturama, oni vide u činjenici da je Stefanović za šefa kabineta postavio pripadnika SAJ, koji ga je obezbeđivao dok je bio predsednik Skupštine.
Reforme i čistka su neophodni, pa zamislite kad načelnik saobraćaja uzme Šarićev bentli i vozi ga po Beogradu. Nije podmetačina, znalo se sigurno, sve se to zna, i da je ono na auto-putu sa Nikolićem on vozio, a onda su gurnuli njegovog vozača. Ali pitanje je ko će da izvrši i na osnovu čega tu čistku. Najvažnije u svemu je da prave profesionalce ne počiste sa onima koji rade u sprezi sa mafijom, politikom, tajkunima, kaže jedan sagovornik NIN-a.
Da li će konačno zaživeti reforma policije u skladu s međunarodnim standardima i kriterijumima stručnosti i poštenja, ili će biti nastavljena neslavna praksa? Činjenica koja može da ubrza proces reforme policije jesu pregovori Srbije sa Unijom o poglavlju 23 i poglavlju 24, koja se u velikoj meri odnose na pravosuđe i policiju. Kao i sve drugo, uostalom.
Smene bez krivičnih prijava
Mehanizam kadriranja
Bivši visokopozicionirani ljudi iz policije tvrde da je najpedantniju političku čistku, a pod plaštom dekriminalizacije i depolitizacije, u roku manjem od godinu dana sproveo Dragan Jočić, ministar policije u vreme vlade Vojislava Koštunice. Da je to bio čist politički obračun pokazalo je vreme jer, kako kažu, smene najvažnijih policijskih starešina nisu pratile krivične prijave, a u svim tim policijskim strukturama već su bili spremni Koštuničini ljudi, koji su odmah preuzimali pozicije. Prvi korak bila je smena general-pukovnika Sretena Lukića, pomoćnika ministra i načelnika Resora javne bezbednosti. Na njegovo mesto došao je Miroslav Milošević. Mehanizam kadriranja bio je prilično jednostavan. U uskim krugovima političari i odabrani policajci okupljali su se po stanovima, klubovima i lako sklapali dogovore. Odlučeno je da prvi Jočićev čovek bude Milošević, a na njemu je bilo da sastavi dva spiska. Jedan sa imenima onih sa kojima će upravljati policijom, drugi onih koje treba smeniti. Po odabiru Miloševića, Jočić je davao svoju saglasnost, priča jedan od bivših visokopozicioniranih policajaca koji je vrlo brzo po dolasku Jočića smenjen, potom degradiran, a koji je želeo da ostane anoniman.Kako to podeljena policija funkcioniše kada u njoj postoji više frakcija? Evo kako su izgledali kolegijumi koje je vodio Jočić pre smena koje je potpisao. Starešine su podnosile izveštaj, on ih je kratko aminovao ili odbijao. Kada je UBPOK locirao Bagzija u Grčkoj, tadašnji načelnik Boro Banjac zatražio je sastanak sa Jočićem da bi ga informisao o operaciji hapšenja, ali Jočić se nije javljao. UBPOK je vodio trku s vremenom, kako ne bi izgubili Bagzija i tadašnji šef sektora u Upravi kriminalističke policije, a današnji načelnik te službe Rodoljub Milović, rekao je Banjcu: Šefe, idemo mi sami, šta nam ko treba. Sledećeg dana na kolegijumu Banjac je zatražio od Jočića razgovor u četiri oka, ali ga je ovaj pustio u hodniku da čeka dva i po sata, a potom nezainteresovano preko gomile papira rekao: Kaži. Došli smo do Bagzija, on može mnogo da pomogne da rasvetli. Jočić ga je prekinuo: Generale, nisam zadovoljan vašim radom, imam prijave protiv vas za stopiranje istraga nekih ubistava. Smenjen si, rekao je.
Gotovo svi rukovodioci, a učesnici operacije Sablja, sprovedene po ubistvu premijera Đinđića, ekspresno su smenjeni. Beogradski tabloid je tako prvo objavio tekst Guri oštetio državni budžet, a potom je tadašnji komandant Žandarmerije i sklonjen sa te pozicije. Smenjeni su i zamenik ministra Nenad Milić i pomoćnik načelnika UBPOK-a Dragan Karleuša, i Mile Novaković, šef Uprave kriminalističke policije Formalno, Milan Obradović, načelnik beogradske policije, uhapšen je pod optužbom da je vršio iznudu od Makine grupe. Danas ovi smenjeni čelnici MUP-a kažu:Glava je na ramenima. Moglo je i gore. Da su mogli bilo šta da nam nađu, bili bismo u zatvorima godinama.
