Faktor Vučić

Foto Boško Karanović

Premijer Srbije Aleksandar Vučić ima sve razloge da bude zadovoljan proteklom nedeljom. Iz Nemačke se vratio ohrabren susretom sa kancelarkom Angelom Merkel. Nema nikakvih uslova, niti se o njima razgovaralo, rekao je premijer Vučić i razgovore ocenio kao neočekivano dobre. Pohvaljen je za napredak dijaloga sa Prištinom, podržan u nameri da sprovede reforme koje vode ka Briselu, a kao poseban kompliment domaći mediji su preneli kako se Merkelova tokom razgovora u nekoliko navrata osmehivala.
I sam Vučić može da se osmehne jer se niko od međunarodnih zvaničnika, bar ne javno, nije bavio time što je dan kasnije predsednik Srbije Tomislav Nikolić razgovarao o jačanju saradnje sa Belorusijom i njenim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, koga EU proziva kao autokratu i protiv njega sprovodi različite kaznene mere, kojima se pre dve godine pridružila i Srbija. Lukašenko se iz Beograda vratio sa Ordenom Svetog Save prvog stepena, koji mu je predao lično patrijarh Irinej i porukama predsednika Nikolića da su Srbija i Belorusija mučenice koje su prošle kroz velika iskušenja i da će svi nesporazumi kojih je bilo, biti otklonjeni. Nekoliko dana kasnije, odgovarajući na pitanje o ovoj kontroverznoj poseti, premijer Vučić je, kao retko kad, ostao bez teksta i priznao da ne može da izmišlja lažne i glupe odgovore. Nemam na tu temu ništa da vam kažem. Nije me na tu temu ništa pitala Angela Merkel, a razumeo bih i ćutao da me je pitala.

Prioriteti i novine
Za direktorku Fonda za političku izuzetnost Sonju Liht najvažnija je Vučićeva poruka preneta preko nemačkih i švajcarskih medija da je prioritet Srbije put ka EU. S druge strane, pretpostavljam da neke može da zbuni zašto je Lukašenko baš tada došao. Postavlja se pitanje postoji li osmišljena jedinstvena spoljna politika ili još uvek postoje različiti koncepti, što nije dobro. Ponekad mi se čini da predsednik Nikolić vodi svoju politiku. Bivši ambasador Dušan Spasojević, međutim, smatra da je potpuno jasno ko je u Srbiji najjača politička figura i da Vlada vodi spoljnu i unutrašnju politiku. Za njega je novina to što je postalo jasno da je Nemačka najvažniji partner u spoljno političkoj orijentaciji Vlade. Do sada su u spoljnoj politici bila promovisana četiri stuba. Nemačka nije samo ekonomski najjača zemlja, već i ima najveću političku moć u Evropi. Hoćemo li time osetljive Anglosaksonce da okrenemo protiv sebe, to ćemo tek da vidimo, kaže Spasojević.

Sonja Liht, koja smatra da Srbija mora da ima prijateljske odnose sa svima ali da budućnost treba da vezuje za Brisel, ukazuje da Nemačka ima razvijene odnose sa Rusijom a da druga stožerna sila, Francuska, Rusiji isporučuje - nosač helikoptera. I za Dušana Spasojevića je poseta ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova kompatibilna toj spoljnoj politici jer i Rusija u Evropi vidi Nemačku kao ključnog partnera. Ono što nije kompatibilno sa svim tim jeste prisustvo Turske na Balkanu, jer su Nemačka i Turska glavni takmaci u regionu, kaže Spasojević.


Foto Vesna Lalić

U ovom trenutku, čini se, državni vrh Srbije se mnogo više trudi da protiv sebe ne okrene Rusiju. Premijer Vučić je uoči posete Lavrova Beogradu, Moskvi poslao poruku preko nemačkih medija ponovivši stav da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali ne i sankcije protiv Rusije. Tokom leta on očekuje susrete sa premijerom i predsednikom Vladimirom Putinom i Dmitrijem Medvedevom, a od Lavrova je, između ostalog, čuo da Rusija poštuje poziciju Srbije u pregovorima o ulasku u EU, a da će izgradnja Južnog toka ići po planu. Ono što se saznalo do odlaska ovog broja NIN-a u štampu jeste i da je Lavrov boraveći u Beogradu takođe izjavio da Rusija podržava jačanje uloge OEBS-a u rešenju ukrajinske krize i monitoring misije u Ukrajini.

A baš dan pre posete Lavrova Beogradu, potpredsednik SAD DŽozef Bajden, u prilično okasneloj čestitki Vučiću na imenovanju za predsednika Vlade, uz srdačne fraze o zajedničkim prioritetima i bilateralnoj saradnji, naveo je i da je kriza u Ukrajini samo ojačala rešenost SAD da podrže Evropu. Uzdam se u vaše liderstvo kako bih bio siguran da će Srbija stajati uz svoje evropske partnere u podršci međunarodnim principima, s obzirom na to da stremite ka pravima i privilegijama članstva u EU, kao i na to da Srbija preuzima predsedavanje OEBS-u 2015. godine, poručio je Bajden uz uveravanje da će SAD nastaviti da podržavaju zalaganja Vučićeve vlade da od Srbije napravi faktor stabilnosti u regionu Balkana, ali i izvan njega.

Ambicije i diplomatija
Jedan od testova da li će to Srbija moći da bude jeste upravo predsedavanje OEBS-u sledeće godine. Sonja Liht napominje da je ambicija Srbije bila da ne sledi zemlje koje su se zadovoljavale minornom ulogom tokom predsedavanja već da postane upravo ono što i potpredsednik Bajden navodi faktor stabilnosti u regionu. Ali ako se ukrajinska kriza ne razreši ili počne neka slična, mi ovako mali pred velikim izazovima teško ćemo to predsedavanje moći da iskoristimo na način koji smo želeli.

Sa takvom strategijom teško je objašnjivo uporno insistiranje Vučića da se OEBS izvini zbog konstatacije da u Srbiji postoji cenzura. Liht ne veruje da se van Srbije tome pridaje poseban značaj, ali upozorava da zbog uloge koja nam predstoji važno je kako komuniciramo. Dušan Spasojević kaže da nije retkost da se predsednici vlada oko nekog važnog pitanja javno posvađaju međusobno ili sa sebi ravnima, ali je neuobičajeno da se jedan predsednik vlade dopisuje sa činovnikom ove organizacije, Dunjom Mijatović. Poruke koje, međutim, stižu iz međunarodnih krugova nakon ovog incidenta ne ukazuju da će Vučiću to u ovom trenutku biti zamereno.

Kao što se niko trenutno ne bavi odbijanjem predsednika države Nikolića i vlade Vučića da učestvuju na manifestaciji kojom EU obeležava sto godina početka Prvog svetskog rata u Sarajevu, koje je pokazalo kako su dvojica političkih saboraca ipak dosledna u svojim starim stavovima. Tako ne možemo da se mirimo kazao je Nikolić odbijajući poziv, a zatim je i Vučić objasnio da ne može da stoji ispred obnovljene Vijećnice u Sarajevu. Trebalo je da stojim pored table na kojoj se govori o srpskom fašističkom agresoru, izvinite, to uz sve poštovanje naših domaćina, ne mogu i ne želim. A na spornoj tabli piše: Na ovom su mjestu srpski zločinci u noći 25/26. 8. 1992. godine zapalili Nacionalnu i univerzitetsku biblioteku Bosne i Hercegovine. U plamenu je nestalo više od dva miliona knjiga, časopisa i dokumenata. Ne zaboravite, pamtite i opominjite!
Na putu ka kulisama Kusturičinog Andrićgrada, gde će državni vrh Srbije i Republike Srpske zajedno obeležiti početak Velikog rata, Nikolić i Vučić proći će ipak pored nekih stratišta koje je za sobom ostavila srpska vojska tokom rata u Bosni. Ali ni to neće biti tema. Srdačni prijem koji su Vučiću priredili sarajevski zvaničnici pre nešto više od mesec dana bio je dovoljan da međunarodni zvaničnici u srpskom premijeru vide taj poželjni faktor stabilnosti, a da potpredsednik SAD Bajden u već pomenutoj poruci, pominjući Bosnu i Hercegovinu, pozdravi ulogu Srbije kao glasa tolerancije, jedinstva i napretka ka evroatlantskim integracijama.

Ni naši sagovornici ne misle da će odluka predsednika Nikolića i premijera Vučića bitno poremetiti odnose sa Bosnom i Hercegovinom, koje je svojevremeno, odlaskom u Srebrenicu, pokušao da uspostavi bivši predsednik Srbije Boris Tadić. Na tim odnosima tek treba da se radi, smatra Dušan Spasojević. Prvi odlazak Vučića kao premijera van zemlje u Sarajevo, a drugi u Nemačku, jeste indikator prioriteta spoljne politike u regionu i u Evropi. Ovo odbijanje vidim kao gest protivljenja zloupotrebi i ideologizaciji obeležavanja Prvog svetskog rata. Ima tu naravno i doze dnevne politike i malo podilaženja glasačima sa jedne i sa druge strane Drine. Sonja Liht misli da se i sarajevska strana oglušila o napore iz Beograda da se prevaziđe problem i sumnja da bi i neko drugi iz zemalja u regionu stao ispod sličnog natpisa. Trebalo je mnogo ranije ući u rešavanje ove situacije diplomatskim sredstvima. Trebalo je naći načina da se izbegne ovakva zamka tako da sada imamo trenutak udaljavanja umesto približavanja. Biranje strana, i sada odlazak u Andrićgrad, nije dobro ni za Republiku Srpsku.

Pohvale i podrške
Ovakva odluka premijera sasvim sigurno će ga još više približiti njegovim biračima i neće izazvati preteranu zabrinutost međunarodnih zvaničnika. Ono što je za EU prioritet broj jedan jeste stav Beograda prema Prištini i za sada je Vlada uradila sve da zadovolji kriterijume koje su oni postavili, kaže Dušan Spasojević i ne deli stav da je Vučić uz sve pohvale koje je čuo dobio i jasnu podršku. Konkretna podrška tek treba da stigne. Ona može da se meri tek kroz ekonomsku pomoć, dolarima i evrima, nivoom stranih investicija. Za nas podrška znači kada ne dobijamo packe, jer smo inferiorni kada je svet u pitanju. Tek treba da se otvaraju poglavlja u pregovorima sa EU i tako će da se meri šta radi aktuelna vlada. A tada će, već od jeseni, poglavlje po poglavlje, početi da se analizira šta rade mediji a šta pravosuđe, kako teku reforme a kako regionalna saradnja, gde mogu da stignu investicije a kuda da prođe Južni tok. Ako se i u narednim susretima Angela Merkel bude osmehivala Vučiću, to će značiti da će i nama ostalima, možda da lakne.