19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Foto profimedia.rs
DŽihadisti ekstremne fundamentalističke organizacije Islamska država Irak i Levant (IDIL), nekadašnje filijale Al kaide koja se potpuno osamostalila, protekle nedelje započeli su veliku ofanzivu, osvojili više gradova i na putu su za Bagdad. Ukoliko im se centralna vlada, uz pomoć međunarodne zajednice, ne suprotstavi, lako bi moglo doći do kolapsa države sa posledicama koje daleko prevazilaze decenijskim krizama bremeniti Bliski istok. Jer, proklamovani cilj ovih fanatika je obnavljanje nekadašnjeg islamskog kalifata na području Iraka i Velike Sirije, kojoj pripadaju i Liban, Jordan, Palestina i Izrael, odnosno stvaranje božje sunitske države od Sredozemlja pa sve do Persijskog zaliva.
Ta buduća tvorevina bi bila uređena po najkonzervativnijim načelima islamskog društva iz doba proroka Muhameda. A kako bi to doista izgledalo, pokazali su borci IDIL-a u delovima Sirije i Iraka koje već drže pod kontrolom, gde su uveli, najblaže rečeno, drakonske mere protiv svega i svačega. Govori se o hiljadama masakriranih protivnika, posebno pripadnika iračke vojske i policije, ali i maltretiranim građanima i intelektualcima, pa ne čudi što se na sam pomen nailaska njihovih jedinica civili evakuišu, a snage bezbednosti panično beže, ostavljajući iza sebe tenkove, kamione, oružje i uniforme.
Proteklih nedelja ovi militantni islamisti su praktično izbrisali stotine kilometara granice između Sirije i Iraka, pa čak i prema Turskoj, i to je za njih važna etapna pobeda, jer su te granice posle Prvog svetskog rata veštački povukle kolonijalne sile Velika Britanija i Francuska, ne vodeći računa o plemenskim, ali i verskim i nacionalnim različitostima.
A kako je do ovakvog razvoja događaja uopšte moglo doći i koji su sve igrači umešani i zašto? Ali, pre ovog odgovora valja odgovoriti na pitanje kako zaustaviti ove krvoločne paravojne jedinice, čija je brojčana snaga oko osam hiljada boraca, ali od kojih glavom bez obzira beže desetine puta brojnije i bolje naoružane iračke snage. Na pomolu je stvaranje jedne nove, pomalo apsurdne koalicije, koja bi mogla da krene da povrati Mosul, drugi po veličini grad, koji je IDIL lako osvojio i pritom, kako se saznaje, dobrano uvećao svoj ratni budžet, jer su u tom bogatom gradu u bankarskim sefovima navodno našli 430 miliona dolara. Taj novac dobro dođe da se nagrade plaćenici iz skoro čitavog sveta, a posebno oni veterani i prekaljeni borci, sa ratnim iskustvima iz Avganistana, Libije, Bosne, Čečenije i Somalije. S druge strane, da bi se zaustavila ofanziva džihadista moguće je da uskoro nastane savez sunitskih milicija, koje su proterane iz Mosula i Tikrita i tako izgubile svoje finansijske izvore, sa šiitskim terorističkim grupacijama, kurdskim pešmerga-jedinicama, kao i ozloglašenim specijalnim jedinicama premijera Nurija al Malikija. Maliki je na vlasti od 2006. i nedavno je, uprkos svemu, pobedio na parlamentarnim izborima i nada se formiranju nove vlade. On se oslanja skoro isključivo na podršku šiitske većine u zemlji i oružanih snaga od oko 900.000 ljudi, od kojih oko 270.000 vojnika, za čije je plate i opremu država prošle godine potrošila 17 milijardi dolara. Uprkos tim sredstvima i ogromnoj pomoći SAD, pošto je prethodna armija, koja je služila Sadamu Huseinu, posle invazije 2003. praktično ukinuta, moral nove vojske je izuzetno loš, naročito kod trupa stacioniranih u sunitskim delovima zemlje što se proteklih dana jasno videlo, kada je dezertiralo na hiljade vojnika i oficira.
Osim pomenutih internih oružanih snaga, nagoveštava se nešto što je do pre koji dan bilo nezamislivo. Pošto su prodorom IDIL-a zabrinuti i SAD i Iran, to su Barak Obama i iranski predsednik Hasan Rohani, donedavni smrtni neprijatelji, dali nalog svojim diplomatama da već u utorak u Beču razgovaraju o eventualnim zajedničkim akcijama protiv radikala. Iako su obe zemlje izričito protiv direktne vojne akcije na terenu protiv džihadista, postoji niz drugih metoda borbe protiv ove pošasti. SAD su već poslale u Persijski zaliv jedan nosač aviona, a Teheran je obećao potpunu solidarnost sa Bagdadom i najavio svaku vrstu pomoći. Iran, istovremeno, ne krije pretenzije da postane regionalna sila sa pravom odlučivanja. Tako je čak arhineprijatelju Vašingtonu ponuđena zajednička borba protiv džihadista. Da li će taj korak Iran, od zemlje osovine zla, kakva je bila u doba predsednika Buša, napraviti zemlju osovinom dobra, pitaju se komentatori. Teheran dobro zna da Barak Obama, tek pošto je povukao trupe iz Irana, a sada ih povlači i iz Avganistana, nema nameru da se ponovo zaglibi u novi rat, pogotovu ne sa trupama na terenu. Čini se da umerene snage u Teheranu računaju da bi Vašington, kao zahvalnost iranskoj podršci protiv džihadista, bio spreman na neke ustupke, bilo u sporu oko iranskog atomskog programa, bilo po pitanju Sirije.
Situaciju u Iraku i oko njega je ser Malkolm Rifkind, predsednik odbora za obaveštajni rad i bezbednost britanskog parlamenta, opisao kao totalnu katastrofu, dodajući da Velika Britanija i SAD malo toga mogu da učine da spreče dublju krizu. Ove dve zemlje su to mogle da urade pre 11 godina, da nisu napale Sadama i izazvale potrese koji danas zabrinjavaju svet.
Šiiti, međutim, nisu jedina ugrožena etnička grupa. Napredovanjem IDIL-a ugroženi su i Kurdi. Posle pada Sadamovog režima autonomna oblast Kurdistan se znatno mirnije i uspešnije razvijala od ostatka zemlje. Tamošnje oružane snage, pešmerga, odlično su obučene i opremljene i visoko motivisane. Zbog višegodišnje stabilnosti u tu naftom bogatu provinciju su se proteklih godina slile milijarde dolara stranih investicija, pre svega u naftni sektor. Takav razvoj događaja ukazuje da je ova provincija odmakla na putu do potpune nezavisnosti, pa im akcije radikalnih islamista nimalo ne koriste.
Tu je, naravno, i Turska, na čijim granicama već bukti građanski rat u Siriji, a sada i u Iraku. Ankara je dugo podržavala i pomagala džihadiste u Siriji u borbi protiv vlade Bašara al Asada, nadajući se brzom padu režima u Damasku. Takav naum je propao, pa su sada borci IDIL-a postali opasnost i za samu Tursku, pošto su zauzeli prigranične predele, a prošle nedelje otele 48 turskih diplomata i još toliko građana u Mosulu, nakon čega je Turska hitno zatražila konsultacije u okviru NATO-a.
Istovremeno, za sirijski režim uspesi IDIL su pozitivan znak, jer je sada pažnja Zapada i SAD okrenuta na borbu protiv novih fanatika umesto na rušenje Asada. Po mišljenju nekih eksperata sam sirijski predsednik se tokom trogodišnjeg građanskog rata puno odlučnije borio protiv umerenih pobunjenika, dok je radikalni IDIL uglavnom ostavljao na miru, pa im dopustio da osvoje grad Raka, iz kojeg sada deluju prema Iraku. Nije mu smetalo što je ova grupacija bila tesno povezana sa Al kaidom. Sada joj se priključuju i druge sunitske grupe, ali i bivši pripadnici vojske Sadama Huseina.
