O Pradavnom i anđelima

Znate, valjda, da Vidovdan slavim 21. juna kada je dan najduži i kada leto počinje i ove 7523. godine po starom srpskom kalendaru, a koga se stide srpski patrijarsi, ali i akademici. A sve do pada Smedereva u turske ruke, Brankovići su se držali vizantijskog kalendara. Pa, dobro, neka je i vizantijski! Zar Srpska crkva ne baštini Vizantiju? I, čik, neka kažu ti naši vajni Vizantijci; zašto pristaju da žive u 2014. godini?! I, ajde, bre, ne lažimo se više! Carevi Konstantin i Justinijan koji su, bajdvej, obojica rođeni u istočnoj Srbiji, prihvatili su stari srpski kalendar samo zato da bi lakše uterali hrišćanstvo u autohtono stanovništvo Balkana i Podunavlja, a to stanovništvo je bilo srpsko!

Četvrti naučni skup u Vidovu imao je, u nedelju, za temu: Globalizacija i krađa srpske istorije. Svi učesnici, od Slaviše Miljkovića, Miloša Gvozdenovića, Gorana Lazarevića, Rajka Rašića, Dragana Mitića te Slobodana Jarčevića i Nataše Marković, govorili su ubedljivo, sasvim argumentovano o tome kako su nam krali istoriju od Nojevog potopa do naših dana. Ali, bilo je reči i o tome kako su srpske elite, kroz vekove, u toj besramnoj krađi učestvovale, od našeg Aristotela do njinog Berlinskog kongresa, kada je drevna srpska istorija, konačno, pokradena. Ostalo je samo još da se proda i teritorija. I, evo, NATO nastupa sa severa, iz Novog Sada, a sa juga, uveliko, potpomaže Crna Gora.

K. G. Jung, moj guru iz Švice, pomno je pratio svako izlaganje u Vidovoj akademiji, pa će da kaže: U pravu je bio moj zemljak Arčibald Rajs kada je rekao da ste vi, Srbi, sebi najveći neprijatelji! Kukate što su vam evropski narodi, pre svega Grci, pokrali istoriju, a vi ste primanjem hrišćanstva prodali veru za večeru! Prodali ste svoju divnu arijevsku veru! I, ajd` što više ne slavite vašeg boga Vida, ali zašto onda slavite Vidovdan, da vas čovek pita!? Umesto da se tog kobnog datuma stidite, vi slavite kosovski poraz protiv Turaka kada ste, kao gumicom, izbrisani sa evropske mape naroda!?

A kada smo ispratili goste iz Vidova i kada se nebo zvezdama okitilo, sa Biljom sam, na pirotskom ćilimu, u Vidovom hramu, pio Nikolino vino. Zapalili smo i sveću kraj nogu boga Vida za pokoj duše Biljinog oca Mladomira kome je bila godišnjica. A moja Crna se, između nas, motala da bi, ovako, progovorila: Slušala sam pažljivo šta si danas govorio o Knjizi o Enohu. I, mislim, da će Pradavni na Sirijusu biti zadovoljan što si lepo objasnio da svi njegovi anđeli, kako na nebu tako i na zemlji, imaju srpska imena!