Geni sistema vrednosti

Četrnaesto, venecijansko Bijenale arhitekture bitno je, za razliku od serije prethodnih, obeleženo karakterom teme, izlagačkom strukturom i vremenom trajanja (od 7. juna do 23. novembra) za šta je, svakako, najzaslužniji glavni kustos, poznati arhitekt holandskog porekla Rem Kolas. Bijenale se, pod naslovom Osnove (Fundamentals), odvija u tri segmenta; prvi, nazvan Apsorbovanje modernizma: 1914 2014. (Absorbing Modernity: 1914 - 2014 ) predstavlja pregled globalnog, svetskog procesa brisanja nacionalnih identiteta u arhitekturi usled uticaja ideologije modernizma. Drugi, Arhitektonski elementi (Elements of Architecture) za predmet rada uzima osnovne elemente arhitektonskog sklopa kao što su: zid, plafon, pod, stepenište, ognjište i ostalo što sazdaje svaku građevinu i najzad treći, pod naslovom Svet Italije (Monditalia), posvećen je zemlji osnivaču i domaćinu Bijenala, odnosno, njenoj sveukupnoj kulturi.

Prvi segment je bio tema nacionalnih prezentacija, odnosno izložbi zemalja učesnica, dok su drugi i treći autorski projekti samog Kolasa sa koautorima i saradnicima. Za razliku od ranijih Bijenala, ovog puta je tema nacionalnih prezentacija bila određenija, a glavni kustos je uputio apel zemljama učesnicama da predloženi sadržaj izraze na način koji će omogućiti poređenje između različitih sredina i kultura. Ustaljena tradicija se i ovog puta potvrdila: nacije nevelike po broju stanovnika, čini se, maštovitošću nadmašuju ideje potekle iz okvira daleko većih državnih zajednica. Tako, na primer, Belgijanci materijalizuju prostornu metriku modernističkog stambenog prostora i kroz tu tipičnu temu uspevaju da izraze i atmosferu koja nastaje kao rezultat temeljnih postulata moderne arhitekture. NJihova postavka barata dimenzionalnim i materijalnim elementima na nivou simbola jedne doktrine, pa se tako dnevni prostor pojavljuje kao, metalnom trakom iscrtan, gabarit na podu paviljona, gde se može osetiti njegova prostornost, dok su, na primer, kuhinja i kupatilo dočarani keramičkim pločicama i instalacionim priključcima postavljenim u karakterističnoj šemi koja, bez dileme, otkriva posmatraču o kom ambijentu je reč.

Izrael nudi snažan a u isto vreme i romantičan hepening gde po najfinijem pesku donetom iz Svete zemlje i razastrtom po podu paviljona, digitalni ploteri najpre iscrtavaju pa zatim brišu osnove naselja, kuća i predela iz perioda moderne. Poruka formirana na taj način obuhvata vanvremensku dimenziju trajanja izraženu peskom po kome su, kako jedan posmatrač duhovito primeti, hodali Mojsije i Isus, poziciju današnjice u tom trajanju izraženu savremenom tehnologijom (ploteri) i najzad, možda i najvažnije - prolaznost svega i svačega izraženu brisanjem nacrtanog. Poruka o nastajanju, nestajanju i ciklusima njihovog smenjivanja saopštena je na način koji, donekle, svojom atmosferom nadilazi svaku priču o arhitekturi.

Republika Srbija je predstavljena projektom 14-14 čiji je smisaoni stožer Muzej revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, prvonagrađeno konkursno rešenje arhitekte Vjenčeslava Rihtera iz 1961. godine po kome je, usled nedostatka sredstava, izveden samo suterenski deo. Autori su uz pomoć meteoroloških balona i mreže konopaca, nakratko nanovo podigli Muzej, odnosno, delimično rekonstruisali njegov gabarit i siluetu, te o tome snimili kratki film koji se prikazuje na seriji ekrana u pristupnom, zamračenom delu paviljona koji vodi do osvetljene unutrašnjosti. Na taj način, posetilac prolazi kroz prostor bez svetla gde vidi i čuje sažetak nastanka, razvoja i neslavne sudbine ideje o idealnom svetu zamišljenom u okviru modernističke doktrine. Iza toga, stupa u unutrašnji osvetljeni prostor u kome sagledava hroniku proteklih sto godina arhitekture u Srbiji, koja predstavlja supstancu težnji, suprotnosti, ideale i vrednosti jednog doba, drugim rečima, genom jednog sistema vrednosti. Opisani prostor je, vizuelno, veoma upečatljiv; od likovnosti crteža objekata koji su prikazani na zidovima do promene boje svetla u prostoriji tokom različitih doba dana, sve je učestvovalo u uspostavljanju prideva - zlatna soba... sećanja na zlatno doba. Autorski tim projekta 14-14 sačinjavaju: Zlatko Nikolić, Aleksandar Hrib, Marko Salapura, Igor Sladojev i Jelena Radonjić, svi arhitekti, sa saradnicima Srđanom Kečom, filmskim rediteljem i Andreom Palašti, vizuelnom umetnicom. Posebno je značajno što je sadržaj koji je izložen, ispravno sagledan u epohi Jugoslavije. Sve zajednice koje su nekada sačinjavale pomenutu državu bile su predmoderne a sada su postmoderne, dok su kao moderne nastale i trajale samo u okviru Jugoslavije.

Drugi segment Bijenala, tema Arhitektonski elementi, zauzima prostor centralnog objekta u venecijanskim Đardinima. Od zaista zanimljivih prikaza sistemskog razvoja - na primer: vrata, koja oduvek služe kontroli ulaska u neki prostor pa se vremenom od zidane konstrukcije srednjovekovne kapije transformišu u aparat za detektovanje metala na današnjim aerodromima - do neinventivnog (čak netačnog) prikaza razvoja ognjišta u sistem za termičko kondicioniranje prostora, pregled arhitektonskih elemenata gubi smisaonu oštrinu. Stiče se utisak da se radi o neobrađenom prikazu studentskog istraživačkog projekta koji je na Harvardu rađen pod Kulasovim mentorstvom, što ta izložba u stvari i jeste, pri čemu je izostalo nužno prilagođavanje Bijenalu kao manifestaciji daleko zahtevnijoj nego što je školski rad. Treći segment, Svet Italije, lociran u venecijanskom Arsenalu, prijatno je iznenađenje u svakom pogledu. Maštovite postavke odslikavaju jednu kulturu dugog kontinuiteta koja je stvorila mnoge neprevaziđene brendove u stvaralaštvu prošlosti i današnjice.

Za osnovni razlog postavljanja, de facto istorične teme, Rem Kolas navodi stanje u današnjoj arhitekturi ne ulazeći u objašnjenje tog stanja. Koincidencija da se ovo Bijenale održava na stogodišnjicu početka Velikog rata on vidi kao podlogu, jer Veliki rat, po njemu, predstavlja ispoljavanje modernizma. Među mnogim inovacijama koje je uveo, ističu se Arhitektonski susreti 2014, koje je za održavanje on lično selektovao, pa će se 11. novembra ove godine u Arsenalima održati dva predavanja u vezi sa arhitekturom Srbije i to Uspostavljanje modernizma nesvrstanosti, autorke Dubravke Sekulić a u vezi sa delovanjem kompanije Energoprojekt u svetu u drugoj polovini dvadesetog veka, kao i Savremena arhitektonska sceničnost u društvenim narativima umetničke grupe Tačka komunikacije.



Najzad, i broj dodeljenih nagrada je povećan; Zlatni lav je dodeljen južnoj Koreji za uporedni prikaz arhitektura dve Koreje, Srebrni lav je otišao u Čile koji je slikovito prikazao širenje modernističke doktrine putem globalnog korišćenja jednog sovjetskog sistema za industrijalizovano građenje stanova, a priznanja su dodeljena Rusiji za satirično prikazivanje savremene komercijalizacije arhitekture, Francuskoj za komentar modernizma preko formula Tatijevih i Godarovih filmova i Kanadi za projekat stvaranja ljudskih staništa iznad polarnog kruga ali bez narušavanja balansa u prirodi i u skladu sa regionalnim nasleđima.

Još jedan Kulasov izričit apel, onaj o zajedničkim nastupima zemalja određenih regiona, ostao je samo delimično uslišen dobivši svojevrsno obeležje upravo u dodeli Zlatnog lava. NJegov predlog da dve Koreje nastupe zajedno rezultirao je odličnim izložbenim sadržajem čije je značenje pomalo zamagljeno; jedna sredina elaborira vrednosti druge sredine koja u tome ne učestvuje niti to želi. Kulturni milje iz koga dolazi glavni kustos kao da je u ovome imao udela; deklarativno insistiranje na integrativnim konceptima kao da predstavlja granicu koju on nije mogao da spozna; nepristajanje na saradnju među određenim zajednicama podjednako je legitimno kao i moguća saradnja među njima. Stvar je u karakteru sistema vrednosti i kulturnoj osobenosti određene regije koju on, kao zapadnjak, ipak, još uvek posmatra kao egzotiku iz devetnaestovekovnih avanturističkih romana, postavljajući vrednosti koje zastupa iznad svih ostalih.
Ovogodišnje venecijansko Bijenale arhitekture unapređeno je u mnogim segmentima, prvenstveno zaslugom glavnog kustosa. Poznajući njegov pristup radu, ostaje nam da vidimo kako će on u budućnosti eksploatisati intelektualni i profesionalni kapital, koji Bijenale bude stvorilo.