Smeh bez milosti

Koliko ste se puta do suza smejali skečevima u seriji Leteći cirkus Montija Pajtona? Da li ste ikada zaista pomislili da će lik Crne Guje u istoimenom sitkomu uspeti da se domogne vlasti ili izbegne smrt, koliko god se trudio i usput nas šarmirao? Da li ste, bar nekada, ostajali bez daha gledajući Alo, alo! i, na primer, nespretna udvaranja nacističkog poručnika Grubera upućena ženskarošu Reneu, gazdi kafea u okupiranoj Francuskoj?

Ne bi bilo fer preskočiti ni Mućke, ni Benija Hila, ni originalni Ofis... Nit koja povezuje sve ove dragulje televizijske komedije jeste to što su davno završeni. Legendarni pajtonovci se 20. jula zvanično opraštaju od publike poslednjom predstavom koja će kod nas biti uživo prenošena u bioskopskim salama Sinepleks u Tržnom centru Ušće. Već reklamni poster, na kojem iznad slike groblja stoja natpis Jedan gotov, još petorica (One down, five to go), čime se aludira na prerano preminulog člana poznate trupe Grejema Čepmena, pokazuje da Klizu i ekipi ništa nije sveto, samo ako gledaoca tera na smeh i razmišljanje.

Glumac i komičar Dragoljub Mićko LJubičić smatra da je ovakvo poigravanje s tabuima karakteristika čitave efemerne odrednice koju nazivamo britanskim humorom. Nema i nikada nije imao milosti ni prema kome i ni prema čemu što je moglo biti predmet podsmeha, satire, ili onog običnog, uličnog humora. Ismeva političare, vojsku, crkvu, kraljevsku porodicu, brak, porodicu, homoseksualce, transvestite, bogate, siromašne... Malo koga ne, predočava naš sagovornik za NIN i dodaje da je reč o senzibilitetu koji je u velikoj meri uticao na njegovo humorističko vaspitanje. Vicevi i skečevi Dejva Alena, burleskni pristup Benija Hila, pajtonovska naklonost ka apsurdu, urnebesna pantomima Mister Bina, često na granici dobrog ukusa, inteligentni verbalni humor čuvene satire Da, ministre... sve je ovo ostavilo traga u njegovom izrazu.

Da ne zaboravim i ono što je kasnije radio komičar i imitator Rori Bremner, dva DŽona Berd i Forčun, koji su, pretvarajući se da su vojni, ekonomski i razni drugi eksperti parodirali njihovu terminologiju i tako verovatno najbolje i najsažetije objasnili svetsku ekonomsku krizu iz 2008. godine, te seriju Mala Britanija... uticaja verovatno ima, i to u kombinovanju smešnog i angažovanog i hodanju po ivici u okviru Indeksovog pozorišta, u načinu na koji sam radio Pozovi M... ali i kako sam glumio u nekim serijama i filmovima. To nekad koristim i u reklamama, kaže Mićko.
Prema rečima stendap komičara Aleksandra Perišića, ko god da se bavi nekim vidom humora teško da može da ospori uticaj ostrvske komike, makar u izvesnoj meri. Mislim da su na mene Britanci uticali još u onoj prvoj fazi formiranja smisla za humor, biranja tema i onog što je možda najvažnije, shvatanja da nisu sve fore za svakog, da neke ne funkcionišu bez predznanja publike i da se o odabiru fora mora ozbiljno voditi računa, objašnjava Perišić za NIN i dodaje da mu na pomen britanskog humora na pamet prvo padne veliko majstorstvo u korišćenju višeznačnosti reči u komične svrhe, uz ogradu da je sam pojam nacionalnog mentaliteta, pa time i nacionalno specifičnog humora, posve problematičan.

Koliko se često priča o kategoriji britanske komike, toliko se često govori i o njenoj tobožnjoj tajnoj vezi s ovdašnjom publikom. Kako podseća Mićko, čudesna popularnost Mućki i Alo, alo! koja je do dana današnjeg prisutna, ponajbolje svedoči o tome, a sva je šansa da ste u društvu neretko i sami citirali Del Boja ili starog Leklera, tog neshvaćenog majstora prerušavanja. Međutim, koliko su se jugoslovenski stvaraoci ugledali na ostrvske kolege? Po Mićkovom mišljenju ne toliko, mada neke upadljive paralele postoje.

Leteći cirkus Montija Pajtona se prikazivao na Bi-Bi-Siju pet godina, a njihov isprva elitistički humor je stekao toliko veliku planetarnu popularnost da je usledio sijaset muzičkih albuma, pet dugometražnih filmova i nebrojeno mnogo predstava. Kultni jugoslovenski skeč-šou Top lista nadrealista je iskazivao sličnu slobodu u obradi raznorodnih tema, od radničke i srednjoklasne svakodnevice, do tragičnog raspadanja bivše države. Mada, napominje Mićko, naivnija sarajevska emisija iz sedamdesetih, Teversenove bajke, imala je više zajedničkog s pajtonovcima. Crna Guja je raskrinkala političku istoriju Britanije i pokazala kako niske pobude, glupost i sitne spletke mogu da oblikuju budućnost čitave nacije, od srednjeg veka i renesanse, preko lomnog 18. veka, do Prvog svetskog rata. Srpska serija Crni Gruja je koncepcijski pokušala nešto slično, s fokusom na Prvi srpski ustanak i na Drugi svetski rat. Naposletku, šarmantni serijal Alo, alo! je predstavio duhovitu stereotipizaciju evropskih naroda, pa ni Drugi svetski rat, jedan od najkrvavijih sukoba koje istorija pamti, na TV ekranu nije delovao toliko strašno. Domaći poduhvat pod nazivom Složna braća oblikovan je oko slične ideje, samo što su se pod oštricom satire našli južnoslovenski narodi, čiji su predstavnici zajedno pili, tukli se i voleli u nekoj bosanskoj kafanici nadomak minskog polja.

Perišić smatra da su popularnost i uticaj britanskog humora na našim prostorima nesporni, ali da se ne mogu objasniti nekakvom sličnošću svetonazora: Mislim da je kod nas britanski humor prihvaćen iz drugih razloga. Ako pogledam unazad, čini mi se da je posle perioda stvaranja komediografa i reditelja Radivoja Lole Đukića i novinara i humoriste Novaka Novaka došlo do smanjenja kvaliteta humora i da je on u velikoj meri počeo da se estradizuje. Britanske serije o kojima govorimo su se upravo tada pojavile kod nas, postavile su nove standarde i postale omiljene među publikom.

Kada se pajtonovci i zvanično budu oprostili od zajedničkog projekta koji će zauvek biti u analima televizijske komedije, ostaje nam utešno uverenje da su, zajedno s drugim vesnicima britanskog smisla za humor, za sobom ostavili dovoljno materijala kojem je uvek moguće vratiti se. I da bi, sasvim izvesno, našli neko alternativno značenje reči anali. I ne bi ih bio strah da ga obznane sve je, naposletku, dozvoljeno, samo ako vam iscrtava osmeh na licu. Hvala im na tome.

Crna Guja uz NIN

S ovim brojem nedeljnika NIN možete kupiti i DVD s prvom sezonom Crne Guje, čija je radnja smeštena u srednji vek. Preostale tri sezone će biti prodavane uz naredne brojeve našeg nedeljnika, pa će čitaoci moći da se još jednom podsete urnebesnih avantura glavnog junaka, njegovog sluge Boldrika i likova koje su vanvremenski tumačili Hju Lori i Stiven Fraj. Reč je o obaveznoj lektiri za svakog ljubitelja dobre komedije.