Arhiva

Muke s prefiksima

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00
Muke s prefiksima
Prošle nedelje pomenuo sam glagole na ‑ovati, ‑irati, ‑isati koji su dvovidski (svršeni i nesvršeni), a kojima se ipak dodaje prefiks kao oznaka završene radnje. Najčešće to biva sa prefiksom iz-. Svaki čas čujemo da je neko „isfinansirao“ taj i taj projekat, mada bi i „finansirao“ imalo isto značenje. Umesto nesvršenog glagola nervirati (prema kome imamo svršeni iznervirati) danas je u modu ušlo iritirati. U redu, ali „iziritirati“, sa svojih pet „i“, zaista ne zvuči dobro: glagol iritirati je dvovidski, pa mu prefiks nije potreban. U jednoj emisiji Radio Beograda jedna rediteljka je govorila o predstavi koja, po njenom mišljenju, „nije bila dovoljno integrisana“. „Ipak,“ odvratila je voditeljka, „vi ste je izintegrisali na neki način“. Ovakvi glagoli na „iz-“ dosad nisu zabeleženi ni u jednom rečniku, a konzervativniji gramatičari verovatno bi rekli da i ne treba da budu. Kod svršenog glagola doškolovati (se) problem je s glagolskom imenicom, koja se najčešće javlja u rogobatnom obliku „doškolovavanje“. Kao da se ljudima čini da moraju upotrebiti nesvršeni oblik za radnju koja traje godinu, dve ili više. U stvari, kao što od glagola pomilovati (u sudskom značenju) imamo pomilovanje, tako i ovde treba reći doškolovanje, s naglašenim dugouzlaznim „a“. I da se vratimo prošlog puta pomenutom glagolu prouzrokovati. On je možda jedini koji je i sa prefiksom dvovidski: svršen (Požar je prouzrokovala varnica) ali i nesvršen (stres prouzrokuje mnoga oboljenja). Kao takav nije se uklapao u sistem, pa su mu „odsekli“ prefiks. Glagol uzrokovati je postojao i ranije (dva primera iz hrvatskih pisaca zabeležena su u šestotomniku Matice srpske), ali je bio daleko manje uobičajen nego poslednjih godina.