Rad

Ilustracija: Jugoslav Vlahović

Magarac se žali majmunu: Eto kako je život nepravedan. Ti si se oduvek zavitlavao po granama, pa si postao čovek, a ja sam oduvek dirindžio pa sam ostao magarac.
Ne znam kako je reagovao na ovo, priznaćete, oštroumno razmišljanje, magarac (koji je, kažu stručnjaci, inteligentniji nego mnoge domaće životinje bolje reputacije ), možemo pretpostaviti da je bar slegao ramenima. Ili se od radosti i prkosa tri puta prevrnuo preko glave. Kako je reagovao moglo bi biti neko duhovito i neuobičajeno anketno pitanje đacima, studentima psihologije i sličnim polaznicima srodnih nauka.

Mladi marksisti, u doba marksista i pseudomarksista na vlasti, bili su obavezni da smatraju da je upravo rad bio element očovečenja ljudske vrste, jer tako je tvrdio Engels, koji je mogao imati i lično iskustvo posmatrajući eksploatisane radnike u svojoj fabrici ili radionici, šta li beše. Ja sam bio oduševljen kada bih kao mladi pokolebani marksist nailazio na takve kaprise sudbine, da je najveći marksist, koji se borio, svojom teorijom i delom prakse, protiv eksploatacije radnika u zrelom kapitalizmu, i sam po vlastitoj definiciji eksploatator.

Inače, Engels je u svojoj ozbiljnoj naučnoj čestitosti jednom rekao da su on i Marks sve kritike kapitalizma prihvatili od svojih prethodnika, a da su njih dvojica samo otkrili ko će biti nosilac revolucionarnih promena kapitalizma u neko pravedno društvo. Pritom je dodao da kako su počeli da definišu marksizam, on svakako nije marksist. Samoironičnim naučnicima uvek više verujem nego ograničeno uobraženim veličinama.