Privredna drama – završni čin

Foto Oliver Bunić

Umesto da se odmah zakažu vanredne sednice Vlade i Skupštine Srbije, opšti muk. Niko se ne oglašava o izveštaju Agencije za privredne registre (APR) o poslovanju privrede u 2013. Suočavanje sa gorkim činjenicama odloženo je - na neodređeno vreme. Time smo još jednom potvrdili potpunu nacionalnu nesvest, jer nema ni najmanjeg pokušaja da se nađe izlaz iz loše beskonačnosti, u kojoj se srpska privreda nalazi.

Neprofitabilnost privrede opredeljena je gubicima koji su ostvareni po osnovu finansijskih i ostalih aktivnosti. Manjak sredstava za finansiranje tekućeg poslovanja uslovio je visoku nelikvidnost i godišnji rast prezaduženosti i dalje gomilanje gubitaka, navodi se u izveštaju APR-a.

Iluziju o blagom oporavku stvorio je rast izvoza od skoro 25 i industrijske proizvodnje od 5,5 odsto. Ali, ovde skoro da raste samo proizvodnja (poljoprivreda, rudarstvo i energija) na koju pogrešnom politikom nismo mogli uticati, jer zavisi više od prirode nego od ekonomske politike. Uz to su visoke stope rasta posledica i niske osnove za poređenje iz recesione 2012.

Finansijske izveštaje za 2013. APR su od 115.613 dostavila 95.133 privredna društva, koja zapošljavaju 991.030 radnika, za 18.970 manje nego 2012. Pritom svako četvrto preduzeće ne zapošljava nijednog radnika! Takve firme najviše su registrovane za trgovinu na malo (9.202), prerađivačku industriju (4.504) i stručne, inovacione i tehničke delatnosti (2.913).

Firme bez radnika postaju očito sve popularnije, ne samo što ih je na kraju godine bilo za 1.257 više nego na početku, već i zato što su povećale prihode za 3,2 i smanjila rashode za 8,6 odsto. Gde bi nam bio kraj da se takvim rezultatima mogu pohvaliti i svi ostali? Ili da svaka od tih školjka firmi zaposli bar jednog radnika, makar to bio i sam osnivač? Pa to bi bilo 20.000 novih radnih mesta. A toliko ih je lane ostalo bez posla.

Najviše otkaza podeljeno je u privrednim društvima koja zapošljavaju od 11 do 50 radnika. U njima je broj zaposlenih smanjen za čak četiri odsto. Prihodi su im pali za pet, a rashodi porasli za tri odsto, tako da je negativan neto finansijski rezultat veći od 23 milijarde dinara. Strašno! Neto gubitak iskazalo je čak 32.166 društava. Za pretpostaviti je da bi im se pridružila i većina od 8.616 društava, koja takođe zapošljavaju do 50 radnika, ali nisu dostavila finansijske izveštaje APR-u.

Gubici u privredi iznad visine kapitala povećani su za 16,6 odsto, na 1.152,6 milijardi dinara! Automatski su povećani i kumulirani gubici, na čak 2.856,712 milijardi. Gubitke veće od kapitala iskazalo je 26.614, a do visine kapitala još 39.168 privrednih društava. A biće ih sve više, jer prosečno preduzeće za finansiranje koristi samo trećinu sopstvenih sredstava, a dve trećine mora da pozajmi.

Još strašnije: negativan neto finansijski rezultat prerađivačke industrije za poslednjih godinu dana povećan je sa 3,2 na 41,3 milijarde dinara. Baksuznih 13 puta!?
Nemam više snage da nabrajam podatke o privrednoj agoniji. Od ovako dramatičnih statističkih podataka još veću rezignaciju izaziva ponižavajući odnos političke elite prema onima koji zavređuju najveću društvenu pažnju. Ponižavajući muk vlasti, struke, nauke i javnosti. A tek nas čeka poslednji čin drame koju su režirali loši režiseri i u kojoj glume još lošiji glumci.

Privreda će po treći put od 2009. ući u recesiju. BDP je u prvom polugođu 2014. pao za jedan odsto, padaju i industrijska proizvodnja i promet u maloprodajama, sve je manje investicija, sve teže se dolazi do kredita... Od najavljenih mera fiskalne konsolidacije privrednicima se diže kosa na glavi, jer će dodatno smanjiti tražnju i potrošnju i produbiti recesiju. Rašće samo broj nezaposlenih i ukupno opterećenje poslovanja.

Za promenu odnosa valjalo bi, za početak, pročitati izveštaj APR-a; tekst svojevrsne privredne tragedije. Sve privredne bajke su već ispričane, a mađioničarski trikovi provaljeni. Vreme je za mrsku stvarnost. Nažalost, dramatičnu.