Bankrotiranje i negiranje

Foto AP

Ulica Florida, glavna trgovačka arterija u Buenos Ajresu. Na razmaku od svaka tri metra stoji čovek, ređe žena, koji, kao vergl, izgovara istu reč: Kambio, kambio. To su ulični menjači koji prolaznicima, najviše turistima, nude promenu deviza po znatno povoljnijem kursu od zvaničnog. U zavisnosti od sume novca koju ste spremni da promenite, razlika u kursu je i do 100 odsto. Ako menjate 100 ili više evra možete da dobijete i 15 pesosa po evru, dok je zvanični kurs nešto viši od osam. Slika neodoljivo podseća na Beograd iz devedesetih godina kada se na svakom koraku čulo ono famozno devize, devize. U privatnim radnjama, a većina je takvih, možete platiti u evrima ili dolarima; kurs je između 12 i 13 pesosa za evro, a eventualni kusur dobićete u lokalnoj valuti.

Slika je iz polovine juna, ali tako je bilo i pre i posle; sada je - posle (ne)formalnog bankrota Argentine - ulični kurs još više skočio.
Dokaz da u zemlji nešto ne funkcioniše je i takozvana ulična ekonomija. U pomenutoj ulici Florida i oko nje na pločniku su tezge sa kojih se nudi sve i svašta, od suvenira i raznih rukotvorina do veštih kopija torbi ili naočara svetski poznatih marki. Ulični svirači, žongleri i ostali zabavljači deo su folklora najprometnije ulice glavnog grada Argentine. Turisti lako pada u oči brojnost i raskoš banaka. NJihove zgrade su ogromne, arhitektonski veoma lepe, ali broj banaka u suprotnosti je sa hroničnim ekonomskim problemima zemlje koji su krajem jula doveli do drugog bankrota u ovom veku - iako administracija predsednice Kristine Fernandes Kiršner to negira.

Prethodna, dramatična eskalacija krize argentinskog duga počela je za vreme predsednika Karlosa Menema (1989-1999) i Fernanda de la Rua (1999-2001) kada je on toliko narastao (oko 100 milijardi dolara) da je 2001. došlo do bankrota. Supružnici Kiršner - prvo Nestor a potom i Kristina, koja ga je nasledila na mestu predsednika - uspeli su da 2005. odnosno 2010. reprogramiraju ili ugovore otpis 93 odsto duga, ali je preostalih sedam odsto ostalo u rukama spekulativnih investitora, uglavnom iz SAD, koji sve do danas odbijaju da pristanu na povraćaj manje sume od one koju su uložili. I to je osnovni uzrok ove nove, manje dramatične eskalacije argentinskog dužničkog problema, koja je usledila nakon što je Vrhovni sud SAD odbio argentinsku žalbu na jednu presudu iz 2012. A tom presudom je presuđeno da Argentina ne može da plaća svoj reprogramirani dug pre nego što plati 1,5 milijardi dolara grupi privatnih investitora i kreditora koji žele nazad sav uloženi novac.

NJujorški sudija Tomas Griesa tada je svoju odluku obrazložio normom koja nalaže da svi poverioci imaju isti status. Vlada u Buenos Ajresu je, pak, osporavala ovu odluku pozivajući se na klauzulu ugovora koja ističe na kraju 2014. a po kojoj, ako bi se jednoj grupi kreditora vratio pun iznos, onda bi to isto imali pravo da traže i oni poverioci koji su se prethodno odrekli najvećeg dela potraživanja. Zbog toga je Argentina na svaki način gledala da izbegne nagodbu o otplati duga najdrčnijim poveriocima pre početka naredne godine, kada ta odredba više neće važiti. Posle toga Buenos Ajres bi možda još nekako i mogao da pristane da im vrati pare - ali tada bez rizika da će ih onda u punom iznosu tražiti i drugi kreditori.

Neki od poverilaca koji su 2002. pristali na reprogramiranje duga trebalo je da ovog 30. jula naplate 539 miliona evra. Argentinska vlada je deponovala ovu sumu u jednu njujoršku banku, ali pare nisu stigle do onih kojima su bile namenjene jer je ozvaničena odluka sudije Griese kojom je taj novac blokiran dok Argentina ne isplati pomenutih 1,5 milijardi hedž fondovima Aurelijus i NML Kapital (čija je majka-firma Eliot menadžment, u vlasništvu notornog milijardera-špekulanta Pola Singera) koji spadaju u onih sedam odsto koji nisu prihvatili nove aranžmane sa Argentinom. I koji, kako je već rečeno, traže naplatu duga u celosti.


Foto Vladimir Stanković

Svet i dalje živi, Argentina takođe, poručila je Fernandes Kiršner, samouvereno tvrdeći da ako postoji zemlja kojoj može da se veruje, onda je to Argentina. Ukazala je da je više od 100 svetskih ekonomista tražilo od Kongresa SAD da spreči pogubne posledice odluke sudije Griese, uključujući nobelovca Roberta Solova, Danija Rodrika, našeg Branka Milanovića i druge. Oni navode da blokiranje argentinskih para može da izazove nepotrebnu štetu međunarodnom finansijskom sistemu, ali i interesima SAD i Argentine. Iz Moskve, kroz izjavu Vladimira Davidova, direktora Latinoameričkog instituta, stigla je ocena da SAD kažnjavaju Argentinu zbog njene želje da blisko sarađuje sa članicama BRIKS grupe (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), posebno nakon što su ove zemlje prošlog meseca obznanile odluku o formiranju zajedničke razvojne banke. A odluku američkog suda kojom je Argentina gurnuta makar i u samo tehnički bankrot kritikovao je i DŽozef Stiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, koji je rekao kako se mnogo bombi baca po celom svetu, a sada Amerika jednu baca na globalni ekonomski sistem. Ne znamo kakve će razmere eksplozije biti, ali ovde se ne radi samo o Argentini.

Za to vreme u Argentini, ministar ekonomije Aksel Kisilof poručuje da njegova zemlja neće pristati na sporazume sa lešinarskim hedž fondovima jer bi to moglo da ugrozi budućnost zemlje; šef kabineta predsednice Fernandes Kiršner, Horhe Kapitanić, osim što tvrdi da je sudija Griesa agent špekulativnih fondova, takođe zastupa tezu da iza čitavog slučaja zapravo stoji američka država. Kapitanić je dodao i da će Argentina, ukoliko bude morala, pravdu tražiti i pred međunarodnim sudovima.

Ali što se tiče Međunarodnog udruženja za svopove i derivate (ISDA), na kome je bilo da proceni da li je Argentina u stanju pravog ili tehničkog bankrota, dileme nema: zemlja jeste bankrotirala, jer do isteka roka 30. jula nije isplatila kamate na stari dug. A to znači aktiviranje takozvanih kreditno-derivatnih svopova (CDS), oblika finansijskih derivata koji omogućavaju kreditorima da umanje ili sasvim neutrališu rizik bankrotstva dužnika po osnovu obveznica. Po jednoglasnoj oceni članova Komiteta ISDA, Argentina je bankrotirala time što je istekao rok za plaćanje onih 539 miliona dolara kamata po osnovu reprogramiranog duga. Koje je, dakle, Argentina mogla da plati, da joj odlukom američkog suda taj novac nije blokiran zbog potraživanja hedž fondova.

Četiri banke - Sitigrup, Dojče bank, HSBC i DŽP Morgan - pregovaraju sa kreditorima mimo argentinske vlade. Administrativni proces naplate osiguranja duga traje od 30 do 40 dana a prema agenciji Blumberg, u argentinskom slučaju polisa osiguranja iznosi milijardu dolaru i tu sumu će platiti banke i osiguravajuće kompanije. Posebno su zainteresovani HSBC i Sitigrup, čije se filijale nalaze među deset najvećih banaka u Argentini. Argentinska vlada tvrdi da aktuelna kriza neće ugroziti nacionalnu ekonomiju, ali analitičari smatraju da čak i selektivni bankrot - pojam koji rejting agencija Standard i Purs koristi za opis trenutnog položaja Argentine - može još više da pogorša aktuelnu recesiju. S druge strane, tvrdi se i da se sadašnja kriza ne može porediti sa onom iz 2001. jer je Argentina sada solventna.

Pominju se tri scenarija raspleta: nagodba sa sudijom posle novih pregovora; druga mogućnost - najmanje verovatna - jeste da Argentina plati to što sudija traži; a poslednja varijanta je da grupa banaka ili privatnih investitora kupi dug ili deo duga i odloži pregovore do januara kada ističe pomenuta klauzula koju je argentinska vlada potpisala sa poveriocima 2005. i 2010. i koja daje neke pogodnosti dužniku.



Bio bankrot pravi, selektivni ili tehnički, Argentina živi sa inflacijom koja, po nekim procenama, dostiže i 40 odsto, ulična ekonomija najbolji je dokaz do ona državna ne funkcioniše, a nerealni kurs nacionalne valute je nešto što traje i što je svojevremeno - u svom ratu sa upravom prestoničkog kluba Boka juniors - plastično opisao legendarni Dijego Armando Maradona. Rukovodioci Boke, rekao je on jednom prilikom, lažniji su čak i od argentinske valute