Prošlost

Anja Suša i ja smo tim povodom napisali uvodni tekst koji najbolje, to jest najpreciznije objašnjava na koji način taj istorijski događaj može biti predmet jedne festivalske selekcije i kako za festival, koji ima ulogu da umetnički promišlja prošlost sadašnjim predstavama, ispunjava taj zadatak. Evo nekih ključnih delova iz tog teksta:

Osnovno polazište za razmišljanje o ovogodišnjoj selekciji Bitefa je stogodišnjica od izbijanja Prvog svetskog rata. Delimično zbog toga što je reč o istorijskom datumu veoma značajnom za prostor na kom živimo, a delimično i zbog činjenice da je ova godišnjica dobila posebno mesto i značaj u većini evropskih država i to naročito u polju kulture.

Reinterpretacija Prvog svetskog rata iz perspektive istoriografije otvorila je novo bojno polje između zagovornika tradicionalne percepcije Prvog svetskog rata i pristalica aktuelnog revizionističkog koncepta kojim se pomenuti tradicionalni pristup koji je, donedavno, dominirao školskim udžbenicima, potpuno relativizuje, proizvodeći konfuziju identiteta agresora i žrtve ali i novu ostrašćenost koja pokazuje da Prvi svetski rat nije tek vremenski omeđeni istorijski događaj, već početak dugotrajnog procesa koji nikada, u stvari, nije okončan, a čija dnevnopolitička upotreba može biti i jeste izvor novih konflikata.

Pucnji u Sarajevu tako postaju pucnji mogućeg borca za slobodu ili mogućeg teroriste, a Prvi svetski rat postaje povod i sredstvo savremenog političkog repozicioniranja.
Da li je pozorište neoliberalnog kapitalizma, koje je, na neki način, dirljivo anahrono, jer i dalje počiva na buržoaskom ustrojstvu balansiranja između uspeha na blagajni i zadovoljavanja sopstvene iluzije političke subverzije koja je dostupna malobrojnim građanima (po evropskim statistikama, uglavnom sredovečnim ženama izumiruće srednje klase) zaista mesto kritičke svesti i moguće mesto revolucije?
Ovogodišnji Bitef će pokušati da postavi i ovo pitanje.