Arhiva

Osetljiv organizam burno reaguje

mr sci. med. Žikica Jovičić | 20. septembar 2023 | 01:00
Osetljiv organizam burno reaguje

Foto shutterstock

Alergijske reakcije mogu da zahvate različite organe, od čega zavisi i simptomatologija. Ako alergija zahvati respiratorni sistem, što se često dešava, reakcije zavise od dela sistema koji je zahvaćen. Ukoliko je zahvaćena sluzokoža nosa, javlja se kijanje u seriji, pojačana vodnjikasta sekrecija iz nosa, povremeno slivanje sekreta niz ždrelo, a u težim slučajevima zapušenost nosa i gubitak čula mirisa. Kod ovakve kliničke slike postavlja se dijagnoza alergijskog rinitisa koji ponekad prate suzenje i svrab u očima, svrab u grlu i ušima.
Ukoliko su zahvaćeni donji disajni putevi (pluća), javljaju se naleti suvog kašlja, otežano disanje i gušenja s povremenim sviranjem u grudima. Pacijentima sa ovakvim tegobama postavlja se dijagnoza alergijske bronhijalne astme.

Kod mnogih pacijenata alergijske reakcije često zahvataju i gornje i donje disajne puteve. Prema statističkim podacima, kod 40 do 50 odsto pacijenata sa alergijskim rinitisom alergijske reakcije zahvataju i donje disajne puteve, bilo u formi bronhijalne astme ili bronhijalne hiperreaktivnosti. Kod pacijenata koji imaju alergijsku bronhijalnu astmu alergijski rinitis je prisutan u više od 90 odsto slučajeva.

Koprivnjaču prati svrab

U slučajevima da je alergijskom reakcijom zahvaćena koža, javljaju se crvenilo i izražen svrab, tj. koprivnjača ili urtikarija. Pojedinačne promene traju do 24 sata i po povlačenju ne ostavljaju tragove, ali uz njih mogu da se jave i otoci koji uglavnom zahvataju očne kapke, usne, ređe i ostale delove tela. Ukoliko ove promene zahvate jezik, ždrelo i glasne žice, reč je o angioedemu. Angioedem uglavnom ne prati svrab, ali mogu da se jave bockanje ili peckanje, a ako su zahvaćene neke od unutrašnjih struktura, dolazi do promene boje glasa, gušenja i otežanog gutanja.

Ređe alergijske reakcije mogu da zahvate sistem za varenje pa se javljaju povraćanje i dijareja uz bolove ili grčeve u stomaku.
U pojedinim slučajevima alergijske reakcije u isto vreme zahvataju više organa i tada se govori o sistemskim reakcijama. One su ujedno i najteže reakcije koje se u punoj kliničkoj formi nazivaju anafilaktički šok. NJega prate promene na koži u vidu generalizovane urtikarije, sa otokom ili bez njega, gušenje, sviranje u grudima, pad pritiska, digestivna simptomatologija, vrtoglavica i malaksalost. Anafilaktički šok spada u urgentna stanja jer, ukoliko se ne reaguje adekvatno, može da se završi smrtnim ishodom.

Alergena je sve više

Teoretski gledano, alergijsku reakciju može da izazove bilo koja supstanca, tj. alergen. U alergene spadaju različiti antibiotici (najčešće penicilinski preparati), lekovi za bolove (nesteroidni antiinflamatorni lekovi), kontrastna sredstva koja se koriste pri snimanjima, ali i brojni drugi medikamenti.
Međutim, nije svaka reakcija na lek alergijska reakcija. Na primer, ACE inhibitori za regulisanje pritiska kod velikog broja pacijenata izazivaju kašalj. Iako je reč o neželjenoj reakciji, ona nije alergijska i ovim pacijentima nije potrebno dodatno ispitivanje već se u konsultaciji sa nadležnim doktorom odmerava da li je korist od leka veća u odnosu na neželjene reakcije koje izaziva.

Alergijske reakcije mogu da izazovu različite namirnice. Iako su alergije na hranu češće u detinjstvu, mogu se javiti u bilo kom životnom dobu. U najčešće alergene spadaju riba i plodovi mora, mleko, jaja, koštunjavo voće (kikiriki, orasi, lešnici, bademi), jagode, kivi...

Značajne alergene predstavljaju i različiti poleni, grinje iz kućne prašine, kao i alergeni iz pljuvačke kućnih ljubimaca. Alergijske reakcije često izazivaju i venomi insekata osa, pčela i stršljena.

Reakcije koje liče na alergijske, kao što je koprivnjača, mogu izazvati i različite fizičke provokacije kao što su hladnoća, toplota, sunčeva svetlost, vibracija, fizički napor...
Takođe put unosa kojim neka supstanca dolazi u naše telo može biti različit. U naše telo alergeni mogu da dospeju vazduhom (inhalacioni), preko digestivnog trakta (nutritivni ili lekovi), preko kože ili intravenski.

Predstoji nam epidemija

U celom svetu broj pacijenata sa alergijama znatno raste, pa pojedini naučnici koriste termin epidemija alergija. Otuda i procene da će u Evropi od alergijskog rinitisa, ukoliko se nastavi sadašnji trend, do 2020. godine bolovati svako treće dete.

Razlog za to treba tražiti u povećanom zagađenju vazduha, pušenju i promeni načina ishrane, a postoje i teorije koje porast alergijskih bolesti objašnjavaju neuravnoteženim razvojem imunskog sistema. Prema ovoj teoriji higijene, izbacivanje određenih sojeva bakterija iz našeg okruženja doprinelo je tome da ljuski imuni sistem na supstance iz spoljašnje sredine reaguje alergijom.

I genetska predispozicija igra ulogu u nastanku alergija, pa će tako dete čiji roditelj ima alergijski rinitis imati 30 odsto šanse da dobije alergiju, a ukoliko oba roditelja imaju alergijsi rinitis, rizik od obolevanja raste na 70 odsto.
S druge strane, dokazano je da isti geni u jednoj populaciji mogu imati i zaštitnu ulogu i sposobnost da povećaju rizik od ispoljavanja alergije.

Važna je tačna dijagnoza

Prvi korak u dijagnostici alergijskih bolesti je anamneza, tj. detaljan razgovor sa pacijentom. Ako je u pitanju alergijski rinitis sa osetljivošću na polen, kod pacijenta se tipične tegobe ispoljavaju ili pojačavaju u određeno doba godine. Ukoliko je u pitanju alergija na grinje, pacijent će lekaru otkriti da pojačano kija nakon kontakta s prašinom.
Kada su u pitanju alergije na lekove, lekar mora da uzme detaljne podatke o vrsti leka, dozi, načinu unosa, vremenu od uzimanja leka do ispoljavanja reakcije, o tipu reakcije i načinu lečenja reakcije.
Anamneza se na isti način uzima i kada su u pitanju neželjene reakcije na hranu i ako uzrok alergijske reakcije nije dovoljno jasan.