Cena ruske karte

Foto Zoran Raš

Biće da postoji neki razlog zašto demanti sa relevantnog mesta nije dovoljan da suzbije intrigantne spekulacije. Otkako je, naime, Nebojša Stefanović, ministar policije i jedan od najpouzdanijih saradnika Aleksandra Vučića, poručio premijeru da razmisli o daljoj koaliciji sa socijalistima, svakodnevno se od nekog visokog državnog zvaničnika može čuti da je u vladajućoj koaliciji sve u redu - ali nekako uzalud. Možda zato što se u ovlašćenim tabloidima kontinuirano sprovodi mnogo puta viđena priprema za odstrel?

Počelo je, ovog puta, preko Kurira ministar spoljnih poslova i lider socijalista Ivica Dačić, iznerviran pitanjem, odbrusio je tom listu da se priča da će ga Vučić ugasiti, pomenuvši, pritom, u sočnom obliku Stefanovića. To što se ubrzo pokajao i uputio izvinjenje nije pomoglo njegova besna izjava je objavljena, a Stefanović je dobio opravdanje za savet premijeru da se oslobodi koalicionog partnera sa kojim ionako ima burnu istoriju sukoba i nerazumevanja. Pa je onda nastavljen niz tabloidnih udara po socijalistima uzduž i popreko, po različitim nivoima stranačke hijerarhije. I sve to garnirano sa navodima o očekivanju Borisa Tadića i njegovog NDS da uđe u Vladu, i to vrlo uskoro. Pa se na sve nakalemila i rasprava predsednika Srbije Tomislava Nikolića sa Dačićem, a sve povodom Dačićevih ranijih najava da će se uključiti u trku za predsednika Srbije. Jednom, kad dođe vreme, odnosno ne tako skore 2017, naročito ne bliske kad se gleda iz perspektive običnog smrtnika koji bi trebalo da preživi najavljene bolne rezove, poskupljenja, smanjivanja plate, redukciju javnog prevoza i ostale blagodeti jeseni u Srbiji 2014.

Naravno da bi u predstojećim tmurnim okolnostima svakoj vlasti odgovaralo skretanje pažnje javnosti sa muka svakodnevnih - ako je pričom o još jednoj rekonstrukciji još uvek moguće okrenuti misli u drugom pravcu. Rekonstrukcija je, uostalom, u Srbiji uobičajena pojava: Skupština Srbije je u sredu trebalo da izabere Željka Sertića za novog ministra privrede, petog za nešto više od godinu dana. Jednog od najagilnijih poslanika opozicije, Zorana Živkovića, nije mrzelo da broji, pa je došao do podatka da su vlade naprednjaka i socijalista do sada promenile čak 31 ministra?!

Ima li, možda, vladajuća stranka još nekih razloga za eventualnu rekonstrukciju vlade? Prema mišljenju Slaviše Orlovića, profesora FPN formalnih nema, jer je parlamentarna većina i stabilna i apsolutna. Podgrevanje atmosfere u medijima o rekonstrukciji daje povoda da se u narednom periodu to pitanje drži otvorenim kao jedna od realnih opcija, kaže, međutim, Orlović.

I Miodrag Radojević, politički analitičar, izuzetno je oprezan u tumačenju svrhe aktuelnog tabloidnog tretmana socijalista uz podsećanje da je Dačić uvek zagonetka te da je često meta tabloida, Radojević uočava i da nema jakog razloga koji bi ga mogao lišiti pozicije koju, ionako, teško da bi vršio solo, odnosno u suprotnosti sa državnom politikom. S druge strane, ni ovaj sagovornik NIN-a nije spreman da potpuno odbaci novo mešanje karata, naročito zato što među naprednjacima postoji nezadovoljstvo ministrima iz SPS-a. Postoji, takođe, i priča koja se može čuti u ministarstvima pod kontrolom SPS-a da neki poslovi čekaju rasplet priče o rekonstrukciji, koja, između ostalog, podrazumeva i podelu pojedinih ministarstava koje sada drži Dačićeva partija (navodi se mogućnost izdvajanja posebnog ministarstva za ekologiju).

Jedna druga priča, koja se vrti u političkim krugovima, posebno je zanimljiva. Prema toj verziji, ključni razlog za (još uvek samo razmišljanje) o rekonstrukciji jeste predstojeće predsedavanje Srbije OEBS-u. To tumačenje dalje se račva u dva dopunjujuća pravca prema jednom tipu argumentacije, Vučić nikako nije raspoložen da u svetlu ukrajinske krize koja ulogu OEBS-a čini značajnijom, jedno tako bitno mesto prepusti potencijalno opasnom političkom konkurentu (za koga analitičar Dragomir Anđelković reče da je u stanju da preživi sve i da na kraju kao škorpija zada smrtonosni udarac). Kao argument za tvrdnje o skoroj potrazi za zamenom za Dačića navode se i sumnje u njegovu političku orijentaciju, koje i dalje postoje u pojedinim zapadnim krugovima.

Nesumnjivo da je spoljna politika Srbije već duže vreme na nekoj vrsti raskršća. Razapeti smo između istoka i zapada, između NATO-a i Rusije, kaže Orlović. Ukrajinska kriza to pitanje može još više da izoštri i da Srbiju navede na eksplicitnije izjašnjavanje. Ovakva pozicija dugoročno je teško održiva. Iz te i takve perspektive sigurno nije nebitno sa kakvom politikom i kadrovskim rešenjima će se dočekati 1. januar i predsedavanje OEBS-u. To je velika šansa, ali još veći izazov za Srbiju, kaže Orlović.

Koliko god navikli na poteze u poslednjem trenutku, teško je zamisliti da se eventualni izbor novog ministra spoljnih poslova koji će predsedavati OEBS-u ostavi za kraj decembra. Morao bi se taj posao obaviti makar do kraja oktobra, procenjuju upućeni u političkim krugovima, koji kažu da nikakva konkretna odluka još nije donesena. Možda i zbog razloga koje uočava Radojević: uz podsećanje na insinuacije iz vremena formiranja Vlade da je, uvođenjem Dačića u kabinet iako to nije bilo neophodno, Vučić obezbedio ključ za rusku podršku Radojević procenjuje da premijer ne bi popustio pod jednim pritiskom, jer to ne bi naišlo na dobar odziv Rusije. U tom kontekstu, podseća i na najavu dolaska Vladimira Putina u Beograd, u oktobru, ali to nije sve. Dačić i njegovi socijalisti, naime, imaju veći potencijal od Tadićevih novodemokrata, koji se najčešće pominju kao igrači viđeni za ulazak na teren. Vidi se to u Vojvodini, gde pet poslanika NDS-a jesu potrebni za ostvarenje naprednjačke namere o formiranju koncentracione vlade koja bi zbacila Bojana Pajtića sa trona ali je ta vlada, takođe, neostvarljiva bez 12 poslanika SPS-a (u pokrajinskoj skupštini od 120 mesta naprednjaci imaju samo 29, a SVM, sa kojim je neki dogovor već napravljen, još sedam).

Ne bi valjalo zanemariti ni činjenicu da u brojnim lokalnim samoupravama vlast čini koalicija naprednjaka i socijalista, koja bi, isterivanjem SPS-a iz Nemanjine, mogla biti ugrožena. Što, s druge strane, i ne mora da bude prepreka uporno se pokazuje da se naprednjaci najbolje snalaze u izbornoj kampanji, a nema još naznaka da je putanja njihove popularnosti krenula naniže.
U međuvremenu, izvori tvrde da ništa nije gotovo i da svi oni koji se, eventualno, tu i tamo hvale svojim budućim pozicijama, nemaju ni za šta čvrsto da se uhvate. A ko bi mogao imati najveće šanse?

Još od izborne kampanje provejavala je ideja da NDS u nekom momentu uđe u Vladu. To znači da se varira mogućnost da Tadić bude ministar inostranih poslova. Za sada se samo priprema atmosfera za takav scenario. To se vidi u novinskim napisima, u konfliktu delova SNS-a sa SPS-om, ali i u Tadićevoj podršci spoljnoj politici Vlade, kaže Orlović, koji veruje i da nije isključeno da se rekonstrukcija republičke vlade poveže sa inicijativom za promene u Vojvodini. Eto, dakle, nama novih bombastičnih naslova i iznenadnih preokreta koji bi najavljenu vruću jesen mogli učiniti još toplijom. Pa da se lepo zagrejemo pre hladne zime.